Od moldavskih birača će 20. oktobra ove godine biti zatraženo da podrže parlamentarno glasanje kako bi se nastavilo sa integracijom u EU uprkos ruske opozicije. Predsednica Maja Sandu podržava glasanje na isti dan kada će o njenoj budućnosti biti odlučeno na predsedničkim izborima.
Ako glasanje uspe, a izlaznost bude najmanje 33% registrovanih birača, to bi EU integracije postavilo kao strateški cilj Republike Moldavije upisivanjem odluke u njen ustav.
Saveznici Kremlja u Kišinjevu izrazili su nezadovoljstvo, jer su proruske opozicione stranke napustile parlamentarne izbore.
Rusija ima motiv i sredstva da omete referendum. Posvetila je obimne resurse, uključujući tajne aktivnosti, potkopavanju prozapadnih partija Moldavije i vraćanju zemlje u njenu evroazijsku sferu uticaja.
Pridnjestrovlje, otcepljeni region na granici sa Ukrajinom, koji podržava Rusija, je mož Moskve na vratu Kišinjeva i uključuje malu vojnu snagu pod ruskom službom. Moldavska proruska opozicija je u međuvremenu najavila formiranje jedinstvenog glasačkog bloka u Moskvi. Pošteno je reći, s obzirom na njeno ponašanje u prošlosti, da će Kremlj biti snažno angažovan da porazi referendum i svrgne Sandu.
Ovo nije tako lako kao nekada. Uprkos silama u Pridnjestrovlju, ovo područje je stisnuto između Moldavije i Ukrajine i nema pristup moru. Dakle, iako Kremlj može da lupa o sto, njegove mogućnosti za direktnu, fizičku intervenciju su ograničene. Postoje ograničenja i za proruskog opozicionog lidera Ilana Šora, koji nije u mogućnosti da vodi kampanju u zemlji jer mu preti 15 godina zatvora zbog učešća u bankarskoj prevari od milijardu dolara.
Istina, njegove pristalice u Moldaviji mogu biti ometajuće. Rođen u Rusiji Vadim Krasnoselski, šef Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR), je protiv vlade, dok Rusija podstiče kampanje dezinformacija, na primer koristeći veštačku inteligenciju da sugeriše da je Sandu zabranila pijenje čaja od šipka, nacionalnog pića. Takođe postoji širok spektar sajber napada.
NATO i EU sve to znaju i njihov odgovor treba da bude odgovarajući. Trebali bi pripremiti operaciju alijanse koja će rešiti niz mogućih ishoda, kao odgovor na moguće molbe Kišinjeva za pomoć.
Rumunija je na vidiku Rusije zbog svoje geografske i istorijske blizine Moldaviji (većina Moldavaca govori rumunski.) Misija NATO bi trebala da bude spremna da se pripremi za rusku kampanju, dajući čvrste pokazatelje da Zapad neće odustati od podrške za Sandu i njenu vladu.
Rizike je lako identifikovati. Ekonomska digitalizacija Moldavije je liga ispred tehničke i pravne infrastrukture potrebne za njenu zaštitu, tako da će operacije sajber bezbednosti biti izuzetno važne.
Sveprisutna insajderska pretnja je dramatično pogoršana ruskim prisustvom i operacijama uticaja, a propusti u sajber bezbednosti otvoriće dve velike pretnje: opšti poremećaj i političke dezinformacije.
Sajber napadi na banke, snabdevanje energijom i druga preduzeća mogu izazvati ekonomsku neizvesnost, dok šire društvene nerede mogu izazvati napadi na bolnice i druga javna preduzeća. Uoči referenduma koji je raspisao pro-EU aktuelni predsednik, finansijska panika i nered se mogu razigrati i iskoristiti da utiču na ishod.
Naučni centar RUSI sa sedištem u Londonu identifikovao je operacije „hakiranja i curenja” u Moldaviji kao ozbiljan propagandni rizik. Curenje elektronskih komunikacija između članova kabineta 2022. godine izazvalo je kontroverzu i zbog sadržaja i zbog sugestije da je to bilo od insajdera.
NATO misija sajber podrške mogla bi da pruži konsultacije, tehničku ekspertizu i kontrainformacije. Nekim sajber operacijama se najbolje bori zdravorazumskim praksama i poznavanjem rizika, a ne tehničkim detaljima, a alijansa to može ponuditi u velikim količinama.
Savetnici Alijanse bi mogli da obezbede poštovanje najboljih praksi u oblasti sajber bezbednosti, kao što je usvajanje modela „nultog poverenja“. Integracija bi zahtevala vreme i stoga bi trebalo da počne odmah, dok aktivni operateri sajber odbrane nude podršku moldavskom timu za reagovanje na sajber hitne slučajeve.
Kibernetički forenzički operateri bi mogli da se suoče sa vatrom i vatrom identifikujući ruske i proruske obaveštajne i vojne sajber aktere. Trebalo bi da budu ciljani u kampanjama „ime i sramota“ kako bi se moldavskom stanovništvu pokazao uzrok njihovih problema.
Istovremeno sa pružanjem konkretne sajber podrške, Brisel bi bio dobro da obaveštajne podatke o pretnjama pretvori u diplomatske uvertira. Gde je moguće, ruske i pridnjestrovske zavere koje su otkrile zapadne obaveštajne agencije treba da budu otkrivene i objavljene.Ako su lideri NATO za sajber bezbednost i obaveštajne službe dobro pripremljeni za operaciju, to bi učinilo više od zaštite Moldavije. To bi ojačalo trenutni položaj alijanse, baš kao što je deklasifikacija obaveštajnih podataka o planovima ruske invazije na Ukrajinu podvukla rešenost alijanse u februaru 2022. godine.
Zapad je već pretrpeo ozbiljan neuspeh u Gruziji, gde vlada naklonjena Rusiji planira da vrati zemlju u orbitu Kremlja uprkos ogromnom protivljenju naroda. Treba da se vrati ispred krivine u Moldaviji i uguši ovu najnoviju, transparentnu rusku zaveru.