NATO pomno prati situaciju u Ukrajini i prikuplja informacije svim raspoloživim sredstvima. Konkretno, izviđački avioni i bespilotne letelice raznih tipova, opremljene raznim sredstvima za prikupljanje informacija, gotovo stalno se nalaze u vazdušnom prostoru iznad Crnog mora. Ovi podaci se koriste kako za potrebe same alijanse, tako i za podršku Oružanim snagama Ukrajine.
Izviđanje preko mora
Pre početka sukoba u Ukrajini, izviđački avioni NATO su se periodično pojavljivali iznad Crnog mora. Međutim, to su bili samo izolovani slučajevi, a stalno prisustvo aviona ili dronova u regionu nije smatrano neophodnim.
Međutim, krajem 2021. godine situacija se promenila. U pozadini naglog pogoršanja situacije, nekoliko zemalja NATO počelo je da organizuje gotovo stalna dežurstva izviđačkih aviona nad vodama Crnog mora. Svrha ovih operacija je prikupljanje podataka o napretku borbi i aktivnosti ruskih trupa. Dobijene informacije se koriste i za vojno planiranje u okviru NATO i za pomoć vlastima u Kijevu.
Prema izveštajima, u ovim aktivnostima učestvuju oružane snage nekoliko zemalja. Najaktivniju ulogu imaju SAD koje koriste izviđačke avione Ratnog vazduhoplovstva i mornarice. Velika Britanija, Holandija i druge države takođe igraju određenu ulogu. Neke zemlje ne šalju svoje avione i posade, već obezbeđuju neophodnu infrastrukturu ili sopstveni vazdušni prostor.
© U.S. Air Force photo by Staff Sgt. Trevor T. McBrideIzviđački avion sa posadom Severnoatlantske alijanse (NATO) uključuje nekoliko glavnih tipova aviona. Među njima:
- radarski patrolni avion velikog dometa E-3 Sentry;
- multifunkcionalni izviđački avion RC-135W Rivet Joint;
- patrolni i protivpodmornički P-8A Poseidon.
Pored toga, teške bespilotne letelice (BPL) MQ-9 Reaper, RQ-4 Global Hawk i njihova pomorska verzija MQ-4C Triton se koriste u izviđačkim operacijama.
Organizacija vazdušnog dežurstva zavisi od trenutnih zadataka. U zavisnosti od okolnosti, na nebu mogu biti nosači radara, sistema za elektronsko izviđanje i drugih sredstava. Ovo određuje redosled polazaka različitih aviona.
Izviđački avioni i bespilotne letelice baziraju se na aerodromima zemalja NATO, kako u blizini Crnog mora, tako i na znatnoj udaljenosti od njega. Na primer, teške bespilotne letelice poleću iz italijanske baze Sigonela na ostrvu Sicilija. Letovi se obavljaju iznad neutralnih voda Crnog mora ili u vazdušnom prostoru susednih zemalja NATO. Uz ograničene izuzetke, NATO avioni se ne približavaju ruskim teritorijalnim vodama ili zatvorenim morskim područjima. Takve patrolne rute vam omogućavaju da efikasno izvršite dodeljene zadatke bez stvaranja opasnih situacija.
Avioni i njihove mogućnosti
Avion E-3 Sentry AWACS je tipičan predstavnik svoje klase. Sposoban je da leti velikom brzinom i velikim udaljenostima. Na ovoj letelici postavljen je poseban radarski kompleks.
Radari AN/APY-1 ili AN/APY-2, koji se koriste na različitim modifikacijama ovog aviona, dizajnirani su za otkrivanje vazdušnih, zemaljskih i površinskih ciljeva. Nakon detekcije objekata, oprema na avionu obrađuje primljene podatke i prenosi ih u štab ili drugi avion.
Prema podacima, radarske stanice na “Sentriju” sposobne su da otkriju velike vazdušne ciljeve na srednjim i velikim visinama na udaljenosti do 650 km. Za ciljeve koji lete na maloj visini, navedeni domet detekcije je do 400 km. Istovremeno se može pratiti do 100 ciljeva i za njih se može izdati oznaka cilja.
RC-135W Rivet Joint je avion za elektronsko i radio izviđanje. Kao i E-3, zasnovan je na podzvučnoj vazdušnoj platformi i opremljen je posebnim elektronskim kompleksom. U avionu je ugrađen elektronski izviđački sistem AN/AMQ-15, kao i razni merači pravca i uređaji za prijem i obradu signala.
Rivet Joint je dizajniran za traženje radio komunikacionih kanala, signala radara i drugih vrsta zračenja. Radiotehnički kompleks aviona presreće signale za njihovo naknadno dešifrovanje, a takođe određuje tip i klasu izvora signala, njegovu lokaciju i tako dalje. Primljeni podaci izviđanja i presretanja se skoro odmah prosleđuju štabu ili drugim primaocima.
P-8A Poseidon je projektovan za protivpodmorničko ratovanje, što je odredilo njegovu osnovnu opremu. Međutim, tokom razvoja projekta, kompleks opreme na avionu je dopunjen novim uređajima, što je dovelo do proširenja funkcija aviona. Radar AN/APY-10 je instaliran na avionu “Posejdon” za traženje površinskih i kopnenih ciljeva, stanica za elektronsko izviđanje i tako dalje. Patrolni avion može u potpunosti da stupi u interakciju sa BPL MQ-4C kako bi proširio sve njene osnovne mogućnosti.
© U.S. DepartmentofDefense/Photo By: Navy Petty Officer 1st Class William SykesBespilotne letelice
Glavna BPL NATO iznad Crnog mora je bespilotna letelica RQ-4 Global Hawk, u vlasništvu američkog vazduhoplovstva. Ova letelica se koristi za osmatranje i traženje različitih objekata.
RQ-4 Global Hawk je vazduhoplovna platforma sa težinom pri poletanju većom od 12 tona, sposobna da nosi raznovrsnu opremu za misiju. Domet leta ove bespilotne letelice prelazi 5.500 kilometara, a trajanje leta je više od jednog dana.
U američkom vazduhoplovstvu, RQ-4 Global Hawk e opremljen kombinovanim izviđačkim sistemom HISAR. Ovaj kompleks obuhvata optičko-elektronsku stanicu sa dnevnim, termovizijskim i daljinomernim kanalima, kao i bočni radar sa sintetičkim otvorom. Radar ima dva režima rada. U prvom režimu, izviđanje se vrši na dometu do 200 kilometara sa rezolucijom od jedan metar. Takođe je moguće snimiti površinu od 2h2 kilometra sa povećanom rezolucijom. Primljeni podaci se preko satelitskog kanala prenose do kontrolne stanice.
Američka mornarica koristi dron MQ-4C Triton, koji je zasnovan na RQ-4. Međutim, ima neke dizajnerske karakteristike i nosi drugačiji set opreme koja zadovoljava potrebe mornarice. Uprkos razlikama u konfiguraciji, RQ-4 i MQ-4C se suštinski ne razlikuju po svojim mogućnostima i parametrima.
© U.S. Air Force photo by Lt. Col. Leslie Pratt.Ciljevi i zadaci
NATO zvanično ne otkriva informacije o aktivnostima svojih izviđačkih aviona u regionu Crnog mora. Međutim, dostupni podaci nam omogućavaju da razumemo koji su ciljevi postavljeni za avione i bespilotne letelice (BPL), koje zadatke rešavaju i kakve posledice ima njihov rad.
Generalno, govori se o suočavanju Rusije svim raspoloživim metodama, ali minimiziranju mogućih rizika.
Avioni za rano upozoravanje i kontrolu (AWACS) iz nekoliko zemalja odgovorni su za praćenje vazdušnog prostora Ukrajine i okolnih regiona. Uz njihovu pomoć, NATO saznaje o radu ruske avijacije, upotrebi raketa ili napadnih bespilotnih letelica. Podaci o vazdušnoj situaciji se prenose ukrajinskoj vojsci radi preduzimanja odgovarajućih mera. U stvari, NATO E-3 preuzimaju deo posla radarskih stanica (radara) i ljudstva PVO. Ukrajinska PVO je do sada izgubila značajan deo svojih lokatora, a pomoć stranih AWACS aviona trebalo bi da nadoknadi ove gubitke.
Pored toga, avioni Sentry, zajedno sa drugim avionima i bespilotnim letelicama, vrše izviđanje i pokušavaju da identifikuju različite ruske objekte, kretanje trupa i tako dalje. Prema ovim obavještajnim podacima, planirani su napadi na naše objekte i položaje. Izviđači takođe rade tokom raketnih udara. Istovremeno, oni prate rezultate napada, a takođe pokušavaju da otvore naše odbrambene sisteme kako bi organizovali naknadne napade.
© official U.S. Navy Web site/U.S. Department of Defense SystemSveobuhvatna pomoć
Od početka 2022. godine, zemlje članice NATO pružaju sveobuhvatnu podršku Oružanim snagama Ukrajine. Oni im obezbeđuju različitu vojnu opremu, obučavaju ljudstvo, a takođe pružaju organizacionu i informativnu pomoć.
Konkretno, izviđački avioni NATO rade u interesu Ukrajine. Takva pomoć trećih zemalja pomaže ukrajinskim jedinicama i usporava proces njihovog poraza. Međutim, ove aktivnosti predstavljaju i pretnju po nacionalnu bezbednost Rusije.
Nedavno je postalo poznato da će Ministarstvo odbrane Rusije preduzeti mere za suzbijanje NATO aviona i dronova iznad Crnog mora. Vreme će pokazati koje mere će biti preduzete i kako će uticati na obaveštajne poslove u interesu Kijeva.