Budućnost ruske vojske posle rata u Ukrajini odražava nijansiranu stvarnost. Moskva planira značajno prenaoružavanje, povećanje broja vojnika na 1,5 miliona, dodavanje divizija i proširenje svoje mornarice i vazduhoplovstva. Prednosti uključuju ojačanu odbrambenu industriju, oficire testirane u borbi i prilagodljivu vojnu doktrinu. Međutim, demografski izazovi, finansijska ograničenja i sankcije za naprednu opremu ograničavaju ove ambicije.
Nedavna diskusija o budućoj putanji ruske vojske nakon završetka rata Rusije protiv Ukrajine bila je usredsređena na dva različita pogleda. Jedna grupa analitičara tvrdi da će rat u Ukrajini ostaviti rusku vojsku desetkovanom i bez resursa. Druga grupa analitičara veruje da će ratno iskustvo omogućiti Rusiji da izgradi vojnu snagu koja je prekaljena u borbi i koja bi mogla da predstavlja ozbiljnu pretnju NATO i Sjedinjenim Državama. Realnost je, naravno, nijansiranija od bilo koje od ovih jednostranih perspektiva.
Restart ruske vojske nakon rata u Ukrajini
Ruska vojska je objavila planove za proširenje strukture svojih snaga. Rusko političko rukovodstvo veruje da se nalazi usred dugotrajnog sukoba sa zapadnim savezom predvođenim SAD, tako da mu je potrebna jaka vojska da bi se suprotstavila snagama NATO. S obzirom na ovu geopolitičku strategiju, nema sumnje da će ruska vlada biti spremna da potroši resurse na ponovno naoružavanje, čak i ako ova potrošnja donosi troškove drugim prioritetnim oblastima ili životnom standardu ruskog civilnog stanovništva.
Ovi planovi prenaoružavanja uključuju najavljeno povećanje broja vojske sa 1,15 na 1,5 miliona ljudi, koje je osmišljeno da omogući formiranje novog armijskog korpusa, tri nove motorizovane streljačke divizije i dve nove vazdušno-jurišne divizije, kao i proširenje sedam motorizovanih streljačkih brigada u motorizovane streljačke divizije i povećanje veličine mornarice, vazduhoplovstva i strateške rakete sile. Ključno je pitanje u kojoj meri ruska vojska zaista može da ostvari ove najavljene planove.
Planovi za ponovno naoružavanje ruske vojske imaju nekoliko prednosti. Što se tiče opreme, rat je rezultirao velikom ekspanzijom ruske odbrambene industrije, sa proširenjem postojećih fabrika i izgradnjom novih fabrika u mnogim sektorima. Ključne fabrike kao što su Uralvagonzavod i Kurganmašzavod prešle su na proizvodnju koja se odvija non-stop. Što se tiče ljudstva, ruska vojska će imati novu generaciju srednjih i viših oficira testiranih u borbi koji će činiti novu vojnu elitu. Konačno, ruski Generalštab ima iskustvo u usvajanju lekcija naučenih iz prethodnih ratova i modifikovanju doktrine i TTP (taktike, tehnike i procedure) kako bi se odrazilo prilagođavanje tehnološkim i taktičkim inovacijama koje se razvijaju.
Izazovi
Istovremeno, napori ruske vojske na rekonstituciji biće predmet brojnih potencijalno ozbiljnih ograničenja.
Što je najvažnije, ruska vojska će se suočiti sa ozbiljnim ograničenjima u ljudskom potencijalu. Demografska situacija u Rusiji će ograničiti sposobnost vojske da regrutuje mladiće za vojnu službu u broju potrebnim za povećanje broja vojnih snaga na 1,5 miliona ljudi. Ukupna stopa fertiliteta u Rusiji bila je ispod 1,4 od 1993. do 2006. godine i od tada je ostala ispod 1,8. U kombinaciji sa relativno visokim stopama smrtnosti među radno sposobnim muškarcima, rezultat je bio relativan nedostatak potencijalnog vojnog ljudstva.
Istovremeno, okončanje aktivnih borbi sa Ukrajinom dovešće do pritiska javnosti da se prekinu postojeći programi zaustavljanja među pripadnicima ugovornih službi i da se omogući demobilizacija trupa koje se bore u Ukrajini. Štaviše, rusko rukovodstvo vidi još jednu rundu mobilizacije kao politički opasno i želi da je izbegne ako je ikako moguće. Ovo će otežati dovođenje novih trupa u dovoljnom broju za ispunjavanje navedenih ciljeva vojne ekspanzije.
Ograničenja rekonstitucije ruske vojske nisu ograničena na ljudstvo. Sa finansijske strane, ruskoj vladi će biti veoma teško da održi potrošnju za odbranu na bilo čemu bliskom današnjem nivou. Trenutni nivo rashoda za odbranu, koji je blizu jedne trećine ukupnog vladinog budžeta, dovodi do pregrevanja privrede sa nivoima inflacije od blizu deset procenata u 2024. godini. Vlada će morati da smanji vojne izdatke da bi stabilizovala ekonomiju i kako bi se osiguralo da domaći prioriteti dobiju adekvatno finansiranje jer će ograničenja domaćeg finansiranja biti manje prihvatljiva u mirnodopskim uslovima.
Konačno, rekonstitucija će takođe biti usporena ograničenjima ruske odbrambene industrije. Napori na supstituciji uvoza, odnosno proizvodnji domaćih alternativa, ključnih komponenti, nisu bili uspešni. Ruska odbrambena industrija pronašla je alternativne načine za uvoz poluprovodnika i alatnih mašina, ali ograničenja za proizvodnju najnaprednije opreme ostaju na snazi. Štaviše, iako radi punim kapacitetom, ruska odbrambena industrija nije bila u stanju da prati tempo gubitka vojne opreme. Kada se rat završi, biće potrebno vreme da se obnovi oprema izgubljena u trenutnom ratu.
Da zaključimo, rusku vojnu rekonstrukciju treba podeliti na ljudstvo i opremu. Što se tiče ljudstva, za Rusiju je praktično nemoguće da dostigne ciljnu veličinu svoje vojske. Međutim, tehnološke i operativne inovacije znače da čak i sa vojskom koja ne dostigne cilj od 1,5 miliona osoblja, Rusija će predstavljati ozbiljnu pretnju u sukobu. I sada ima veliko iskustvo u pronalaženju neobičnih načina da se izbori sa nedostatkom ljudstva ako bi izbio rat. Što se tiče opreme, obim gubitaka i uticaj stalnih sankcija i kontrole izvoza znače da će Rusiji biti potrebne godine da u potpunosti obnovi opremu izgubljenu tokom invazije na Ukrajinu. Ipak, vremenom će Rusija obnoviti svoju vojsku.Pošto rusko rukovodstvo jasno sebe vidi u globalnoj konfrontaciji sa Zapadom, Rusija će, dakle, ostati potencijalna pretnja svojim susedima i ostatku Evrope u doglednoj budućnosti.
Anal-itičar ga baš zapeo,da dokaže nedokazivo.Da ti malo dječače uzmeš heklicu u rukice…