Ako Hezbolah nastavi da se sukobljava sa novom sirijskom vladom, to bi moglo da podstakne vladu da se osloni na druge ekstremističke milicije.
Liban i Sirija su se 17. marta dogovorili o prekidu vatre nakon što su sukobi na severnoj granici Libana sa Sirijom doveli do najmanje deset mrtvih. Sukobi su najnoviji koji se zbog prisustva Hezbolaha dešavaju na sirijsko-libanskoj granici. Nova sirijska vlada, koja je došla na vlast prošlog decembra nakon pada Asadovog režima, pokušava da stabilizuje delove Sirije posle četrnaest godina građanskog rata. Bez obzira na to, nastavak aktivnosti Hezbolaha duž granice ugrožava stabilnost u Siriji.Ovo je važno jer se Sirija nalazi na raskrsnici. Dana 20. marta, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok došla je u Damask da se sastane sa novim rukovodstvom Sirije. Ona se sastala sa prelaznim predsednikom Sirije Ahmedom al-Šarom i drugim zvaničnicima. „Više od tri meseca nakon završetka Asadove diktature, ljudi u Siriji žude za novim početkom i istinskim izgledima za obnovu svojih života u svojoj zemlji“, navodi se u saopštenju njene kancelarije. Kada je nemačka ministarka spoljnih poslova stigla u Damask, ona je dodala da je „imperativ da se ekstremističke grupe u njihovim redovima stave pod kontrolu i da odgovorni za zločine budu pozvani na odgovornost“.
Saopštenje se odnosi na nedavne sukobe koji su se dogodili u severozapadnoj sirijskoj Latakiji početkom marta. Pro-Asadovi naoružani borci optuženi su za ubijanje pripadnika novih sirijskih snaga bezbednosti. Kao odgovor, jedan broj milicija je divljao u Latakiji, ubijajući pripadnike manjine alavita. Čini se da je Damask oklevao da obuzda nered i kazni počinioce kako bi sprečio dalje sukobe.
Oko 100 milja od područja sukoba u Latakiji nalazi se grad Kusair u Siriji. To je kapija u severni Liban. Tokom građanskog rata u Siriji, pripadnici Hezbolaha su koristili Kusajr kao usputnu stanicu dok su se preselili u Siriju da podrže Asadov režim. U to vreme, Hezbolah je bio saveznik Damaska i mogao je otvoreno da prolazi kroz ovu oblast. Hezbolah i dalje ima hiljade naoružanih ljudi u Libanu, gde je uskladištio veliki broj raketa i druge municije za „otpor“ protiv Izraela. Međutim, Hezbolah je takođe koristio ovo oružje za progon Libanaca i podršku Asadovom režimu. Iran je podržavao i Hezbolah i Asada.
Kada je Asadov režim pao 8. decembra 2024. godine, ovo je bio gubitak za Hezbolah. Do toga je došlo pošto je Izrael takođe napao Hezbolah tokom višemesečnih borbi između septembra i novembra 2024. godine. Izrael je pojačao svoje napade na Hezbolah nakon što je grupa odbila da zaustavi napade na Izrael. Hezbolah je podržavao Hamas u Gazi i ispalio je hiljade raketa i dronova na Izrael od oktobra 2023. godine. U tom kontekstu je pao Asadov režim. Šara je došao na vlast, a pošto su se nove sile u Damasku usprotivile Hezbolahu i iranskoj umešanosti u Siriji, Teheran više nije mogao da zavisi od svog kopnenog puta kroz zemlju.
Vlada Šare pokušava da ujedini Siriju. Šara je bio vođa Hajat Tahrir al Šam (HTŠ), grupe koja je nekada imala veze sa Al Kaidom. Međutim, danas Šara pokušava da sebe prikaže kao modernu ličnost u novoj Siriji. Ne samo da je ugostio zapadne diplomate i posetio Tursku i razne arapske države, već je potpisao i sporazum sa Sirijskim demokratskim snagama (SDF) koje podržavaju SAD u istočnoj Siriji.
Čini se da Hezbolah želi da pokvari ovo. Damask je presreo nekoliko pošiljki oružja koje je navodno bilo namenjeno Hezbolahu poslednjih meseci. Sukobi u blizini Kusajra deo su ove priče. Hezbolah je ubio pripadnike sirijskih snaga bezbednosti i nastavlja da destabilizuje granicu. Ovo je isti model koji Hezbolah koristi u južnom Libanu da preti Izraelu. Iako se Hezbolah predstavljao kao „opirući se“ Izraelu, on ne može da iskoristi ovaj izgovor u Siriji jer su mnogi Sirijci bili žrtve Hezbolaha tokom sirijskog građanskog rata.
Ako Hezbolah nastavi da se sukobljava sa novom sirijskom vladom, to bi moglo da podstakne vladu da se osloni na druge ekstremističke milicije, poput onih koje su napale alavite u Latakiji početkom marta. To bi takođe moglo da dovede do drugih intriga sa Iranom ili Rusijom, koje su podržavale Asadov režim i koje i dalje imaju interese u Siriji. Rusija ima vojnu bazu u Latakiji, na primer. Osim toga, ako sirijska vlada ne može da kontroliše granicu, biće joj teže da se nosi sa pretnjama Islamske države i da radi sa kurdskim SDF na integraciji različitih bezbednosnih snaga i oružanih grupa u Siriji.
Mnogo toga je u igri u Siriji. Ovo je osetljivo vreme. Mnoge grupe koje podržava Iran sada su pod teškim pritiskom u regionu. Sjedinjene Države su počele vazdušne napade na Hute koje podržava Iran sredinom marta, na primer. Hezbolah je oslabljen, a Liban ima novog predsednika i premijera koji bi mogli da obuzda grupu. Milicije koje podržava Iran u Iraku izgledaju podeljenije nego u prošlosti. Izrael je pokrenuo novu ofanzivu protiv Hamasa 18. marta. Ako Sjedinjene Države i druge zemlje izvrše pritisak na Liban da obuzda Hezbolah i spreči nove sukobe sa Sirijom, to bi moglo da doprinese stabilizaciji Damaska i smanjenju pretnje od ekstremizma.