Уз свако ново погоршање безбедносне ситуације на Блиском истоку, израелски систем противваздухопловне одбране „Iron Dome” (Гвоздена купола) поново доспева у центар пажње светске јавности.
Међутим, упркос ореолу „непогрешивог штита” који му често приписују медији и политичари, стварност на терену указује на бројне ограничења овог система — посебно у контексту све напреднијих и бројнијих иранских ракета и дронова.Заблуда о 100% ефикасности
Једна од најраширенијих заблуда у широј јавности јесте уверење да „Гвоздена купола” успешно обара сваки пројектил који се упути ка израелској територији. У стварности, Израелци никада нису тврдили да систем има стопроцентну ефикасност — и званичне процене у оптималним условима наводе ефикасност од 85–90%, али и то само против невођених ракета кратког домета са предвидивим путањама, попут оних које испаљује Хамас из Газе.
Ситуација се драматично мења када се систем суочи са масовним салвама, пројектилима средњег и дугог домета, балистичким или крстарећим ракетама, као и са малим дроновима — посебно уколико долазе из различитих праваца и у исто време.
Иранска стратегија – преоптерећење и засићење
Иран је већ годинама усавршавао концепт „мреже ватре” — салвирања великог броја пројектила различитих типова, из различитих праваца и на различите циљеве. Управо у томе лежи највећа слабост „Гвоздене куполе”: она није дизајнирана да истовремено одговори на стотине претњи.
У априлу 2024. године, током првог директног иранског удара на Израел, лансирано је преко 300 пројектила, укључујући балистичке ракете, крстареће ракете и дронове. Упркос подршци америчке ПВО и регионалних партнера, више пројектила је успело да пробије одбрану и погоди војне објекте, што је Израел принудило да смањи обим извештавања о штети.
Трошковна неефикасност — пројектили од милион долара против дронова од 500 евра
Један Tamir пројектил који користи „Гвоздена купола” кошта између 40.000 и 100.000 долара, док многи ирански дронови и ракете импровизованог типа не премашују ни цену од неколико стотина долара по јединици. Ова диспропорција води ка неминовном „економском замору” — Израел је принуђен да троши огромна средства на неефикасну неутрализацију јефтиних претњи.
Са повећањем броја напада и претњи, систем постаје не само мање ефикасан, већ и финансијски неодржив на дуже стазе.
Географска ограничења и покривеност
„Гвоздена купола” функционише на бази радара и батерија распоређених широм територије. Међутим, терен, густина насељености и рафалне салве често значе да поједини делови земље остају незаштићени у критичним тренуцима. Ниједан ПВО систем на свету не може истовремено покрити све тачке једне земље — а „Гвоздена купола” је изразито тактички систем, намењен заштити урбаних целина, а не фронталној борби са стратешким ракетама.
Технолошки одговор Ирана — паметни дронови и балистика са маневарским бојевим главама
Последњих година Иран је значајно унапређивао свој арсенал. Новији дронови и ракете имају боље системе за избегавање ПВО, као и способност маневрисања при завршном прилазу циљу. Против оваквих претњи, класична ПВО која зависи од предвидивих путања и обраде радара доживљава своје лимите.
Закључак
„Гвоздена купола” остаје технолошки импресиван систем и једно од најуспешнијих решења за одбрану од невођених ракета кратког домета. Али она није чаробни штит. Против озбиљних, комплексних претњи какве представља иранска ракетно-дронска доктрина, њена ограничења постају више него очигледна.
Уместо митова о непогрешивости, потребно је реално сагледати могућности савремене ПВО и прилагодити одбрамбене стратегије новим врстама претњи које долазе са Истока.