Унапређена прецизност и напредне ИСР способности учиниле су артиљерију једним од главних извора губитака у рату у Украјини, што није прошло незапажено у Пентагону.
Америчка војска значајно повећава улагања у своју флоту самоходних хаубица калибра 155 мм. Прошле недеље доделила је британско-америчкој одбрамбеној компанији БАЕ Сyстемс уговор вредан 473 милиона долара за производњу још 40 самоходних хаубица М109А7 Паладин.
Овај уговор представља наставак улагања америчке војске у способности далекосежне ватрене подршке. Поред самих хаубица, пакет обухвата и возила за транспорт и допуну муницијом М992А3 Царриер Аммунитион Трацкед, која су намењена непосредној подршци јединицама опремљеним системом Паладин на бојишту.
Како је саопштено из компаније БАЕ Сyстемс, М109А7 Паладин обезбеђује ватрену моћ и оперативну предност неопходну за савремено ратовање. Уз производњу нових система, уговор укључује и накнадне услуге подршке, као што су технички пакети, ремонт после производње и усклађеност заварених конструкција са војним стандардима.
Ово је само последњи у низу великих уговора које је америчка војска доделила за набавку самоходних хаубица. У јулу 2024. године потписан је уговор вредан скоро 600 милиона долара за Паладин системе и возила за муницију, док је у јануару исте године одобрен још један уговор вредан нешто више од 400 милиона долара. Укупно, за мање од две године, Пентагон је издвојио готово 1,5 милијарди долара за проширење ове артиљеријске компоненте.
Сукоб у Украјини јасно је показао да артиљерија и даље има кључну улогу у савременом ратовању. Према појединим проценама, у одређеним фазама борби, артиљеријска ватра била је одговорна за чак 80 одсто укупних губитака. Истовремено, рат је нагласио значај покретљивости артиљеријских јединица.
У ери дронова-камиказа и лутајуће муниције, мобилност директно утиче на преживљавање на бојишту. На украјинском фронту обе стране свакодневно користе стотине, па и хиљаде беспилотних летелица за нападе на тенкове, борбена возила пешадије и артиљеријске системе. Управо зато самоходна артиљерија, попут М109 који се налази и у употреби украјинских снага, има знатно веће шансе да избегне противударе у односу на вучене системе.
Верзија А7 представља најновију модернизацију легендарне самоходне хаубице М109, која је први пут уведена у наоружање почетком шездесетих година прошлог века. Иако се сам концепт система често критикује због старости основног дизајна, Паладин и даље важи за моћно и поуздано артиљеријско средство.
М109А7 је у оперативну употребу уведен 2015. године, а до сада је произведено више од 300 примерака ове верзије. Возило има борбену масу од око 35 тона, покреће га мотор снаге 675 коњских снага, а максимална брзина достиже 61 километар на час. Посаду чине четири војника.
Главно наоружање чини топ М284 калибра 155 мм, који са стандардном муницијом погађа циљеве на даљинама до 22 километра, док са ракетно потпомогнутом муницијом домет достиже готово 30 километара. Управо та комбинација ватрене моћи, заштите и покретљивости објашњава зашто америчка војска све више инсистира на развоју и набавци самоходних артиљеријских система.