Сирија после Асада ће вероватно постати уточиште за тероризам, а Сједињеним Државама и њиховим савезницима ће бити потребни поуздани локални партнери да помогну у борби против њега.
Пад режима Башара ел Асада оставио је разне фракције које се боре за власт у Сирији. Иако ниједан још увек не представља јасну претњу тероризма за Сједињене Државе, недостатак стабилности оставља земљу рањивом на терористичке групе у будућности. Западни лидери би требало да успоставе спољну политику која балансира између неинтервенисања и подршке антитерористичкој инфраструктури у региону.
Три главна играча тренутно се боре за власт у лидерском вакууму који је оставио Асадов режим. Прва је побуњеничка група позната као Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ), скуп сунитских исламистичких група које су биле главни покретачи недавне офанзиве која је збацила Башара ел Асада са власти. ХТШ је раније био познат као Ал Нусра фронт, сиријски огранак Ал Каиде. ХТШ тврди да се одрекао својих екстремистичких ставова, иако ће време показати да ли је то истина.
Друга је Сиријска национална армија (СНА), која је, упркос свом имену, побуњеничка група коју у потпуности подржава Турска. Они заузимају територију у северозападном делу Сирије и боре се да заузму још територије, укључујући територију коју држе Курди.
Последњи кандидати су Сиријске демократске снаге (SDF), које подржавају САД, првенствено курдска група која заузима територију на североистоку Сирије.
ХТШ тренутно контролише већину територије између ова три играча. Међутим, постоји неколико критичних разлога због којих би Израел и Сједињене Државе требало двапут да размисле пре него што признају ХТШ као нову званичну владу Сирије. Први је да побуњеничке групе имају дугу историју постајања терористичких група. Најзначајнији пример је како су муџахедини прешли од супротстављања инвазији Совјетског Савеза на Авганистан до претварања у талибане и Ал Каиду. Сам ХТШ је већ раније био повезан са Ал Каидом, што га потенцијално чини још опаснијим. Иако се одрекао веза са Ал Каидом, чињеница да је ХТШ настао као део једне од најопаснијих терористичких група на свету требало би да креаторима политике пружи здраву дозу скептицизма у суочавању са њима.
СНА, у међувремену, подржава Турска, која је чланица НАТО. То, међутим, не иде у прилог СНА, будући да се Турска показала као непоуздан партнер НАТО, која је недавно клизила ка диктатури и супротстављала се Израелу у његовом рату против Хамаса. Штавише, за разлику од ХТШ који има формализовану структуру и вођство, СНА је децентрализована збирка група. У случају сукоба између фракција чланица, не постоји водећи естаблишмент који би спречио терористичке групе да преузму и супротставе се Израелу и угрозе регионалну безбедност.
То оставља Курде. Иако су били поуздани партнери са Сједињеним Државама против Исламске државе, они контролишу малу територију у Сирији. Било какви покушаји да се Курди успоставе као примарна сила у Сирији били би непрактични. Већинско арапско становништво не би прихватило владу коју предводе Курди као легитимну. Ипак, Израел и Сједињене Државе би и даље требало да понуде финансијску и ваздушну подршку групама предвођеним Курдима у одржавању критичне антитерористичке инфраструктуре у Сирији.
У најбољем је интересу Запада да SDF задржи своју моћ у региону. Грађански рат ће се вероватно наставити у Сирији, пошто није дошло до формалне интеграције снага ХТШ, СНА и SDF. У међувремену, СНА активно напада територију SDF. Као иу Авганистану и Ираку након инвазије САД, нестабилност оставља регион рањивим на пораст исламистичких терористичких група. И Израелу и Сједињеним Државама су потребни партнери на Блиском истоку који би могли да помогну у супротстављању овом развоју, а Курди су се показали као поуздани савезници. SDF тренутно чува стражу над хиљадама бивших бораца Исламске државе који се налазе у логорима за ратне заробљенике широм територије под контролом SDF. Ово је још један разлог зашто је у најбољем интересу Запада да SDF задржи своју моћ: ако SDF буде уништен или ослабљен, ови бивши борци би могли ревитализовати Исламску државу.Сједињене Државе имају трупе на терену које делују као подршка курдским снагама од 2014. године. Прошло је време да се врате кући, али Сједињене Државе треба да наставе да подржавају курдске снаге на друге начине. Израел такође треба да препозна значај курдских снага у њиховој сопственој борби против терористичких снага и да пошаље војну помоћ SDF. Уз финансијску подршку Сједињених Држава и ваздушну подршку израелске војске, курдске снаге би биле добро опремљене да се саме боре против екстремистичких група. Дипломатски, Сједињене Државе морају да искористе своју тежину у НАТО да спрече Турску да преко својих заступника избрише SDF са мапе. Док се Турска жестоко противи националистичким тежњама сиријских Курда због своје велике курдске популације, она такође мора признати вредност Курда у борби против екстремистичких милиција. Политички притисак, санкције и ускраћивање војне технологије само су неки од алата које новоизабрани председник Трамп може да употреби да изврши притисак на Турску да оконча свој рат против Курда.
Неки сматрају да Турску треба избацити из НАТО, али можда се овај потез може сматрати адутом да се Анкара задржи у линији када је Сирија у питању. Ако Сједињене Државе могу да натерају SDF да пристане да не подстиче побуне Курда који живе у Турској, онда ће можда Турска пристати да не напада Курде у Сирији.
Пад Асада је створио много неизвесности у Сирији. За Израел, он има још једну нестабилну државу за суседа. За Сједињене Државе, то је још једно потенцијално уточиште за терористичке групе. И једни и други имају потенцијал да остваре сигурност кроз подршку SDF предвођеном Курдима.