КОМБИНОВАНИ УДАР ПЛОВИЛА КАСПИЈСКЕ ФЛОТИЛЕ И ЦРНОМОРСКЕ ФЛОТЕ ПО ПРВИ ПУТ ИЗ АЗОВСКОГ МОРА НА ЦИЉЕВЕ У УКРАЈИНИ!

Напад извео комбиновани састав пловила Каспијске флотиле и Црноморске флоте

У ноћи између петка и суботе комбинована група бродова Каспијске флотиле и Црноморске флоте извела је лансирање четири крстареће ракете Калибр SS-N-Sizzler на циљеве у Украјини из Азовског мора.

Ово је први пут да је изведен напад из Азовског мора с обзиром на околности са нападима Украјинаца површинским беспосадним пловилима на бродове Црноморске флоте.

Оно што је интереснатно јесте да је по први пут напад извео комбиновани састав пловила Каспијске флотиле и Црноморске флоте.

At night, Russians, for the first time, launched 4 Kalibr missiles from the Azov Sea, not the Black Sea – Ukrainian Navy

"This is an important turning point because they now consider the Sea of Azov safer," – the Ukrainian Navy spokesman Dmytro Pletenchuk. pic.twitter.com/SZEoSrR6E5

— Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) June 22, 2024

Посебни експерти за таква специјализована лансирања су припадници Каспијске флотиле који су први у новијој историји извели 30. септембра напад крстарећим ракетама на циљеве у Сирији са чиме је започела војна интервенција против Исламске државе, Ал Нусре и осталих џихадистичких група.

Каспијска флотила је добила на значају у руској стратешкој визији када је извела серију удара крстарећим ракетама на терористичке положаје у Сирији у октобру 2015. године. Данас, у новим геополитичким условима, расте улога и вредност Каспијске флотиле.

Ударну снагу флотиле чине:

Три корвете класе Бујан пројекта 21630, две ракетне корвете класе Бујан-М пројекта 21631 које су носачи крстарећих ракета Калибр, две фрегате класе Гепард пројекта 11661 као и ракетни чамац Ступинец, који је тренутно једини носач противбродска ракета П-15 Термит у руској морнарици.

С обзиром да је Азовско море удаљено од Каспијског језера, Русија је за пребацивање пловних састава Каспијске флотиле и Црноморске флоте користи се пловни “Канал Волга -Дон” преко кога пловила из Каспијског прелазе у Азовско и онда у Црно море.

Идеја о повезивању Каспијског језера и Азовског односно Црног мора одговарајућим пловним каналом догодила се 1930 тих година 20 века у време Совјетског Савеза, али услови за градњу стекли су се тек са завршетком Другог светског рата.

Наређење за градњу канала лично је дао Јосиф Висрионович Џугашвили “Стаљин”. Градња је почела 1949. године и завршена 1. јуна 1952. године са чиме је добијена нова поморско речно-језерска саобраћајница у историји Совјетског Савеза, али и света.

Наиме, Каспијско језеро добило је по први пут саобраћајницу и везу са Азовским и Црним морем, а онда директно преко мореуза Босфор и Дарданеле са Средозеним морем и преко Гибралтара и Суеца са два океана Атланским и Индијским.

Mеђутим овај канал је у време Совјетског Савеза имао већи војни значај него економски јер је требао да заустави потенцијални продор НАТО ако се одлучи на инвазију на меки стомак Совјетског савеза, а чланице Варшавског пакта не одрже линију продора.

Укупна дужина канала названог Волга-Дон од Махачкале до залива Тангарог је тачно 101 километар. Од те дужине 45 км припада мрежи канала и речних пропуста којих на овој деоници има тачно 13.

Канал је способан да прими војне и трговачке бродове који су следећих димензија: дужине 140 м, ширине 16,6 м и газа од 3,5 м.

Оживљавње канала поново је уследило 2007, а осим Русије за ова пут не војни него економски значај, канал као комерцијална линија за транспорт робе и веза света не само југа Русије него и земаља које излазе на Каспијско језеро Казахстана и Туркменистана за које је постао императив. За економије ове две земље веома важан а Русија је могла да убире и профит осим сопственог транспорта и кроз транзитне таксе.

Данас је Каспијска флотила поморски елемнт Јужног војног округа. База флотиле се налази у  Астрахану. Главни циљ флотиле је обезбеђење руских националних интереса у региону Каспијског језера обезбеђивања безбедности пловидбе и заштите интереса у зони нафтних поља. Флотила се састоји од неколико бригада и дивизиона површинских бродова и једница обалске одбране.