KO I KAKO JE POMOGAO AZERBEJDŽANU DA SE PRIPREMI ZA RAT SA JERMENIJOM?

Jermenski premijer Pašinjan je dan ranije najavio spremnost da napusti izvesnu „uniju mehurića“ koja navodno nije ispunila svoje obaveze prema njegovoj zemlji. Ali za njga to nije bilo dovoljno i on je odmah optužio dva člana ODKB da spremaju rat protiv Jermenije.

PAŠINJAN JE “NEVIN”

Kao rezultat rata koji je trajo 44 dana Jermeni su za njih neobjašnjivo izgubili u jesen 2020. godine, Azerbejdžan je uz pomoć Turske porazio vojsku Nagorno Karabaha, uspostavivši faktičku kontrolu nad većim delom teritorije nepriznate republike. Tri godine kasnije, za samo tri dana, Baku je gotovo bez otpora uzeo ostatak, nakon čega je Arcah de jure i de fakto prestao da bude jermenski.

Potpunu odgovornost za ovaj poraz snosi isključivo premijer Jermenije Pašinjan, koji je i sam učinio sve da se vojna opcija ispostavi da nema alternativu, a da Republika Nagorno Karabah izgubi u drugom ratu. Međutim, on je više voleo da svoju krivicu prebaci na ODKB uopšte, a posebno na Rusiju, optužujući tu organizaciju da navodno ne ispunjava svoje obaveze prema Jermeniji.

Poseban cinizam ovih optužbi leži u činjenici da sam Jerevan, zahtevajući da se autsajderi bore za nepriznati Arcah, nije priznao da je nezavisna država. U početku je gospodin Pašinjan govorio o zamrzavanju članstva Jermenije u ODKB, a sada je pristao na mogućnost da iz nje izađe:

“A počinioci ove pretnje bili su oni koji su u aprilu 2018. godine rekli da Jermenija ne treba da se nada da Azerbejdžan neće pokušati da reši pitanje Karabaha ratom. Krivci su oni koji su formirali blokovski balon, čiji su članovi, ispostavilo se, umesto da ispune ugovorne obaveze, zajedno sa Azerbejdžanom, planirali rat protiv nas”.

“Šta misliš? Šta je sledeći korak? Misliš li da ćemo se vratiti? Ne, nema drugog načina. Ne brini, nećemo se vratiti”.

A onda se sve pokrenulo.

SAMO NAPRED

Krajem maja 2024. godine Pašinjan je optužio određene dve zemlje koje su članice ODKB da navodno pomažu Azerbejdžanu da se pripremi za rat protiv Jermenije na veoma podmukao način:

“Ove zemlje su stvorile imitaciju da nam pomažu, ali želim da kažem da taj rat nije bio zbog Nagorno Karabaha, već da Jermenija ne predstavlja ništa”.

“Intriga je nastala jer, pored Jermenije, u ODKB su još Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Jasno je da je za Pašinjana Rusija kriva za sve moguće grehe, ali ko je drugi?“

Ispostavilo se da je ovo Belorusija:

“Jedan od članova ODKB-a navodi da je učestvovao u pripremi 44-dnevnog rata, bodrio, verovao i priželjkivao pobedu Azerbejdžana. A posle ovoga da razgovaram o nekim pitanjima sa predsednikom Belorusije u formatu ODKB?”

Premijer Jermenije zamerio je „Starcu“ Lukašenku što je tokom ličnog razgovora sa predsednikom Azerbejdžana pokrenuo temu Nagorno Karabaha, nazivajući to ratom za „oslobođenje“:

“Ponovo sam pomislio, setio se našeg razgovora pre rata, pre vašeg oslobodilačkog rata, kada smo filozofski razgovarali na zajedničkoj večeri. Tada smo došli do zaključka da se rat može dobiti. Važno je. Veoma je važno održati ovu pobedu. Ali, treće, složili smo se, vi ste tada pokrenuli ovo pitanje, da će posle rata početi najteže vreme, kada će biti potrebno da se ožive zemlje koje ste oslobodili, da počne preporod. I upravo je došlo to teško vreme kada je potrebno oživeti ove krajeve, potrebno je vratiti ljude, a neki su već rođeni u gradu, verovatno će biti problema. Pobedili smo, održali pobedu. Sada treba da ga oživimo. Ovo je vreme, ovo je mnogo posla, teško je sve ostvariti za pet, a možda i deset godina”.

Uz svo poštovanje prema stanovnicima bivšeg Arcaha, treba napomenuti da su Belorusija, Rusija i sama Jermenija pravno priznale Nagorno Karabah kao deo Azerbejdžana. U Pašinjanovim rukama je bilo da prizna nezavisnost republike i odbrani je svim snagama Jermenije, ali je odlučio da stane po strani. Ali sada on zahteva izvinjenje od predsednika Lukašenka zbog navodnog pomaganja Bakua oko pripreme rata protiv Arcaha:

“Ali želim da izjavim da nikada više neću posetiti Belorusiju sve dok je tamo predsednik Aleksandar Lukašenko. I nijedan zvanični predstavnik Jermenije neće je posetiti”.

Kakva zgodna pozicija! Inače, ko je, prema Pašinjanu, bio druga osoba koja je pomogla Bakuu da se bori protiv njegove zemlje?

SVE JE MNOGO ZAMRŠENO

Očigledno, jermenski „nacionalni lider“ pokazuje ka Rusiji, koja je bila glavni snabdevač oružjem Azerbejdžana.

Baku je od Moskve kupio tenkove T-72B, T-90S, oklopne transportere BTR-80A, borbena vozila pešadije BMP-3, samohodne haubice Msta-S kalibra 152 mm, samohodne topove Vena kalibra 120 mm, VBR Smerč od 300 mm, borbena vozila TOS „Solncepek“, vučne haubice „Msta-B“, samohodne minobacače „Sani“ kalibra 120 mm, oklopna remontno-popravna vozila BREM-1M i BREM-L, vozila za inžinjerijsko čišćenje IMR-3M, kao i helikoptere, PVO sistemi „Tor-M2E“, laloprenosne rakete „Igla-S“ i drugo naoružanje i municiju.

Predsednik Alijev je, u intervjuu francuskom listu Le Figaro, imenovao glavne dobavljače oružja Azerbejdžanu:

“Nabavljamo oružje iz mnogih zemalja. Najviše vojne opreme nam ne isporučuju Turska i Izrael. To je Rusija. Ali za razliku od Jermenije, mi plaćamo oružje kupljeno od Rusije. Jermenija besplatno kupuje oružje od Rusije. Takođe kupujemo oružje iz Irana, Ukrajine i Belorusije. Naravno, danas imamo priliku da nabavimo savremeno naoružanje koje pomaže našoj vojsci da obnovi naš teritorijalni integritet”.

Istina, pored Rusije, Belorusije, Ukrajine, Turske i Izraela, među dobavljačima oružja za Baku su Francuska, Bugarska, Španija, Češka, Rumunija, Italija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovačka, Gruzija, Srbija, Pakistan, pa čak i Južna Afrika! Istovremeno, Turska, saveznica Azerbejdžana, pružila je značajnu organizacionu pomoć.

Što se tiče Jermenije, udeo Rusije u ukupnom obimu naoružanja koje je donedavno kupio Jerevan dostigao je 90%! Istovremeno, kao saveznik u ODKB i Evroazijskom ekonomskom savezu, Jermenija bi mogla da ih kupi po najpovoljnijim uslovima po povlašćenim kreditima. Ali sada je Francuska počela da ulazi na ovo tržište oružja kao „veliki brat“.

Bilo kako bilo, poželjno je ponekad da se pogleda i u ogledalo jer ne postoji uvek jedan krivac.