Северна Кореја је поново одговорила на велике савезничке маневре демонстрацијом сопствене ватрене моћи, али овога пута порука је била знатно шира и опаснија него уобичајено. Није приказан само један тип ракете, нити изоловано пробно лансирање. У вежбу су укључене јединице различитих нивоа Корејске народне армије, са задатком да истовремено користе више врста ударног наоружања.
Јужнокорејски Здружени начелници штабова регистровали су 12. септембра више пројектила лансираних из подручја Вонсана према Јапанском мору. Према проценама Сеула, део њих чиниле су прецизно вођене ракете калибра 600 милиметара система КН-25, које су током овог гађања прелетеле приближно 250 километара.
Да бисмо разумели зашто ова салва изазива толику пажњу, треба разумети шта КН-25 заправо јесте. Овај систем налази се на граници између класичног вишецевног ракетног бацача и тактичког балистичког система, његови пројектили имају сопствено вођење, велики домет и карактеристике лета које их знатно разликују од традиционалне ракетне артиљерије. Максимални домет система процењује се на око 400 километара, што са севернокорејске територије омогућава гађање великог дела Јужне Кореје, укључујући аеродроме, командна места, логистичке центре, па чак и америчке војне базе у региону.
Ким Џонг Ун је приликом испоруке нових КН-25 јединицама раније ове године описао систем као комбинацију прецизности и разорне снаге тактичких балистичких ракета са брзином паљбе вишецевног ракетног бацача. Према његовим речима, пројектил користи комбиновани систем навођења уз технологије вештачке интелигенције, а читав комплекс Пјонгјанг сматра оружјем стратешког значаја.
Управо велики број пројектила у једној салви представља посебан проблем за противракетну одбрану. Уместо неколико скупих балистичких ракета, батерија КН-25 може да испали читаву салву знатно јефтиније муниције чији домет улази дубоко у категорију тактичких ракета, а тиме трошак пресретања постаје једнако важан фактор као и сама техничка способност одбране да обори појединачни пројектил.
Северна Кореја притом није крила ни могућност опремања својих тактичких ракетних система нуклеарним бојевим главама, што системе попут КН-25 додатно уздиже у ратним плановима Пјонгјанга.
У заједничкој вежби ватреног удара учествовало је пет војних јединица, уз употребу ударних дронова, тактичких крстарећих ракета и тактичких балистичких ракета, циљ вежбе био је провера способности јединица да по наређењу изведу концентрисан удар великом ватреном моћи. Гађање је уследило само дан после завршетка петодневне вежбе Фреедом Едге 26, коју су заједно извеле Сједињене Државе, Јужна Кореја и Јапан, а коју је Пјонгјанг унапред осудио као припрему за рат.
Тренутак ове демонстрације додатно добија на тежини због промењеног распореда америчке противракетне одбране у региону. Сједињене Државе су раније ове године део система Патриот и ТХААД повукле из Јужне Кореје и пребациле на Блиски исток, потез који смањује број пресретача доступних за заштиту америчких база управо у тренутку када Северна Кореја увећава количину и разноврсност средстава способних за извођење масовних удара.
За Пјонгјанг, изграђен на искуству Корејског рата и деценијској стратегији противтеже америчкој ваздушној и поморској надмоћи, способност да погоди аеродроме, командне центре и америчке базе дубоко иза прве линије остаје један од централних стубова целокупне војне доктрине.