Одговор на претње
Два западноевропска нуклеарна актера – Француска са својих 290 и Велика Британија са 225 бојевих глава – сагласила су се о првој институционализованој сарадњи у овој области. Иако ће свака земља задржати потпуну контролу над својим нуклеарним арсеналом, новооснована Управљачка група за нуклеарна питања омогућиће синхронизацију стратегија и одговора на претње.
Ова иницијатива долази у време када Европа суочава са најтежим безбедносним изазовима од Другог светског рата. Наставак рата у Украјини, уз сталну неизвесност о слању европских трупа и руског одговора на то, приморао је европске лидере да преиспитају своје одбрамбене стратегије. Посебну забринутост изазивају несигурности око будућег ангажмана САД у европској одбрани, нарочито након поновног повратка Доналда Трампа у Белу кућу.
Модернизација војске
Споразум предвиђа и низ других заједничких одбрамбених пројеката. Најзначајнији међу њима је развој нове генерације крстарећих ракета које ће заменити тренутне системе Storm Shadow/SCALP, као и заједнички напори у борби против нових претњи попут дронова и сајбер напада. Ови пројекти би требало да ојачају способности обе земље да се суоче са савременим изазовима.
Посебну пажњу привлачи и заједнички приступ подршци Украјини. Париз ће постати седиште такозване ,,Коалиције вољних“, која ради на плановима за потенцијално распоређивање мировних снага у случају прекида ватре. Ова иницијатива, коју подржавају и друге европске земље, има за циљ да обезбеди стабилност у постконфликтном периоду.
Макронова визија
Овај споразум представља најконкретнији израз Макронове визије о ,,европском суверенитету” у одбрани. Иако је тек први корак у дугом процесу, он отвара ново поглавље у европској безбедној архитектури. Како ће се ова иницијатива развијати у наредним годинама, зависиће од спремности других европских земаља да се придруже, као и од геополитичких промена на глобалној сцени.