Nedavno prikazani stelt lovac 6. generacije, koji se sada zove F-47, mogao bi da se pokaže od suštinskog značaja u svakom pokušaju da se obuzda ili pobedi Kina u vazduhu u Pacifiku iz nekoliko ključnih razloga; Čini se zamislivim da bi Pentagon mogao da konstruiše varijantu F-47 specifičnu za Pacifik konstruisanu da prevlada u velikim doletima ili „problemima udaljenosti“ za koju se zna da karakteriše region. Pacifički F-47 bi mogao biti konfigurisan sa većim rezervoarima goriva za maksimalno povećani dolet, potencijalno značajan u vazdušnom ratu velikih razmera sa Kinom.
U jednom trenutku pre nekoliko godina, bivši načelnik zajedničkog štaba general Čarls Braun rekao je da služba analizira mogućnost da ima dve različite varijante NGAD, možda jednu za Pacifik i drugu varijantu manjeg dometa za Evropu.
Dok rastuća, multi-servisna i multinacionalna flota F-35 nastavlja da predstavlja zastrašujuće sredstvo odvraćanja na pacifičkom vojištu, neki bi se mogli zapitati da li je sadašnje držanje vazdušnog odvraćanja nedovoljno da se suoči sa kineskom pretnjom koja se brzo razvija u narednim godinama.
Koncept posebno konfigurisanog F-47 dugog doleta za Pacifik ima mnogo smisla.
Da li je američkom ratnom vazduhoplovstvu potreban novi dalekometni, prikriveni, visokotehnološki lovac šeste generacije da bi se suprotstavio rastućoj mešavini kineskih pretnji na pacifičkom vojištu? Ovo je možda bio deo razmišljanja koje je dovelo do odluke predsednika Trampa da se odluči za F-47.
Istraživanje podrške za šestu generaciju
Istraživački tekst odeljenja Kineskog instituta za aerokosmičke studije (CASI) iz oktobra 2024. godine, kako je citiran u tekstu Warrior Maven, baca svetlo na pitanje moguće 6. generacije kao deo šire analize vrste pacifičke strategije koju najbolje sprovodi američko vazduhoplovstvo.
Rad „Ucrtavanje kursa: kako regionalne i globalne strategije kineske narosne armije treba da utiču na linije napora američkog vazduhoplovstva“ oslanja se na istraživanje da bi dao ključne preporuke. Konkretno, CASI dokument ističe kritičnu tačku da avioni pete generacije nisu nužno napravljeni imajući na umu pretnju iz Kine.
“Avioni kao što su F-22 i F-35 su napravljeni da probiju protivničke sisteme PVO i budu dominantni nad avionima serije Su, koji su dominirali na evropskom vojištu. Informisanje o dizajnu ovih aviona bio je uglavnom susedni geografski region koji je pružao kratke udaljenosti i mnoštvo održivih aerodroma na kojima ‘problem faktora udaljenosti’, nije bio ključni faktor. Štaviše, zahtevi za F-35 razvijeni su u vreme kada je Vazduhoplovstvo imalo mnogo više lovačkih eskadrila nego danas“, piše u tekstu CASI, citiranom u Warrior Maven.
Istraživački rad CASI ukazuje na potencijalna ograničenja koja su centralna za trenutni položaj američkih vazduhoplovnih snaga, ali ne kaže eksplicitno da određena vrsta NGAD sa posadom mora postojati. Međutim, čini se da je CASI dokument u skladu sa razmišljanjem koje je verovatno donelo odluku o izradi F-47 jer bi u sukobu sa Kinom moglo biti potrebno nešto osim F-22 i F-35. Kao što je sugerisano u tekstu, čini se da prostranstvo Pacifika zahteva odgovarajuću potrebu za razvojem sredstava, oružja i platformi optimizovanih za disperzovano, multi-domensko, dugotrajno ratovanje zemlja-more-vazduh preko ogromnog okeana, kopna i ostrva.
Šesta generacija dugog doleta za Pacifik
Pacifik obuhvata ogroman okean koji razdvaja ostrva, velike kopnene mase i okean koji se proteže hiljadama milja od severnog Japana i južnog Korejskog poluostrva do Australije. Unutar Pacifika postoje taktički relevantne udaljenosti koje će, u zavisnosti od datih nepredviđenih okolnosti, morati da se uzme u obzir, pošto je Tajvan na udaljenosti od 100 milja (oko 160 kilometara) od kineskog kopna. Ova kineska prednost blizine, međutim, može se značajno ublažiti ili nadoknaditi naprednim nosačima američke mornarice i amfibijama naoružanim avionima F-35B u krugu od nekoliko stotina milja od Tajvana.
F-35 ograničenja u Aziji
Mapa pokazuje da je razdaljina između najsevernijih delova Filipina i južnog Tajvana samo 155 milja, što omogućava avionima pete generacije saveznika SAD da brane Tajvan od kopnenih baza na Filipinima. F-35A, na primer, deluje sa doletom od 1.380 milja (2221 kilometar) sa punim naoružanjem i mogao bi da stigne do vazdušnog prostora iznad Tajvana i da deluje sa izvesnim vremenom zadržavanja bez potrebe za dopunom goriva iz rizičnih i veoma ranjivih aviona tankera. Ovaj odbrambeni stav bi zahtevao od SAD da baziraju F-35A na Filipinima, koncept odvraćanja koji izgleda da ima strateški smisao.
Uprkos ovoj mogućnosti, tekst CASI ističe da bi se čak i F-35A suočio sa izazovima jasnog dometa u ekspanzivnom Pacifiku, oblasti dobro poznatom po „provlem udaljenosti“.“Platforme kao što je F-35 su konstruisane za evropsko vojište fokusirano na rusku pretnju. Iako je svestrana borbena platforma, F-35A nema kapacitet velikog doleta i nošenja teškog tereta“, navodi se u izveštaju.
Međutim, avion većeg doleta, ali prikriveni i veoma napredani F-47 6. generacije mogao bi da reši ovaj nedostatak i pozicionira SAD da preovlada u sukobu sa Kinom.