F-22 RAPTOR: “NAJSKUPLJI LOVAC U ISTORIJI BIĆE PENZIONISAN”?

F-22A Raptor počinje svoj kraj… pa, da, ako Kongres odluči, otići će u penziju. Odnosno, na svetski poznato groblje aviona u vazduhoplovnoj bazi Dejvis-Montan u Tusonu, u Arizoni, gde se čuva više od 4.400 vazduhoplova i 40 svemirskih letelica.

Kongresmeni su i dalje neodlulni ali pritisak komande američkog ratnog vazduhoplovstva se iz godine u godinu pojačava i kao rezultat toga postoji predosećanje da će Kongres ipak doneti odluku.

Pitate se, šta je rukovodstvo američkog ratnog vazduhoplovstva htelo toliko strašno da je i sam Kongres SAD ušao u borbu s njima?

I hoće da otpišu sve avione F-22. Ne 32, kao prošle godine, nego sve, koliko ih je ostalo.

Najskuplji lovci, njih 200 tokom 20 godina borbenog staža odneloje jedinu vazdušnu pobedu i to nad kineskim balonom, prema planovima komande američkog vazduhoplovstva, trebali bi da budu otpisani i poslati u istoriju.

Uopšte, logično je: ako su se borci „za vazdušnu premoć“ pretvorili u budžetske lovce, generali razmišljaju sasvim normalno. Na kraju krajeva, svaki sat leta ovog lovca košta prilično (ukupna cena sata leta je 44.296 dolara) za američki vojni budžet, i iako je bez dna, nikako nije beskonačan. Avaj.

Pa, održavanje, iako nije najzahtjevnije (30 časova održavanja za 1 čas leta), bilo je i proždrljivijih aviona u tom pogledu (F-104, na primer, 50 časova održavanja), ipak, “US AIR FORCE” bi želelo manju i jeftiniju platformu. Proizvođači su obećali da će smanjiti broj radnih sati za do 19 kako se letelica trehnički bude savlađivala, ali nešto je pošlo naopako.

Kao rezultat toga, već pre 10 godina svi su shvatili da je to idealni mirnodopski borbeni avion. Pa ovo je za učešće na izložbama, međunarodnim forumima, paradama i drugim manifestacijama koje, ako nanose štetu, onda samo budžetima.

© U.S. Air Force photo by Senior Airman Julia Lebens

Ali F-22 je pokušao da izbegne vojne sukobe. Dakle, nenametljivo, u prikrivenom režimu, Raptor je leteo oko onih mesta gde je mogao da savija svoje mišiće. A tamo gde su se američki piloti borili u inferiornim avionima, F-22 je bio „stelt“ u pravom smislu te reči. Niko to nije video čak ni u lokalnim sukobima, izuzev letova kao neko ko zna: 2015. godine jedan F-22 jeste učestvovao u…

Međutim, ovde je bolje dati reč generalu Houk Karlu, šefu borbene komande Vazduhoplovnih snaga u operaciji Inherent Resolve:

„Dok je bio u vazduhu, F-22 je izvršio svoju udarnu misiju, ali je takođe pet puta bio ‘prenamenjen’ tokom leta, što znači da mu se promenila primarna namena. F-22 je leteo u izviđačke misije, prateći lovce koristio je svoje napredne senzore da preusmeri druge avione i pozivao na dodatne udare, prenosio je podatke o svojim misijama i pratio bombardere do njihovih ciljeva. Tokom leta, koji je trajao 11 sati, F-22 je zahtevao sedam dopunjavanja goriva”.

Ovo je general rekao za AirForce Times u broju za jun 2015.

“Reče general 11 sati u kabini, dopuna gorivom sedam puta, uradio toliko zadataka… Odjednom je došlo do greške, a izvršavao je šest zadataka. Niko. Ali kakav! Kao avion, kao pilot. Sedeći pola dana na pilotskom sedištu, nije jasno šta jesti… mada kakvu hranu, a gde je toalet? Tako da će do kraja leta sve oko struka pilota biti uneređeno i neprijatno mirisati, zar ne?”

„Raptor“ – ne Su-34 „Pače“, koji ima čajnu kuhinju, čajnik, mikrotalasnu pećnicu i mesto za spavanje (jedno). Tu je i suv toalet i dva sanitarna rezervoara preuzeta od Su-27. I tamo, u stvari, drugi član posade može da odspava sat vremena ako je let dugog dometa.

Ali bilo bi veoma informativno znati kako je sve to izgledalo u izvođenju jednog pilota Raptora.

Ali čak i dok je bio demonstrator, Raptor ipak nije bio predmet prodaje saveznicima. Čak i sa onima koji su vam najbliži. Valjda iz realnog straha da se za tolike pare ne bace pred saveznicima. Mada… F-35 je preuzeo dirigentsku palicu i, dok se prodaje, takođe ne leti iz približno istih razloga. Mnogo je skupo za savezničku gospodu da često lete na takvom čudu tehnike.

Još 2012. godine na stranicama National Interest, bio je jedan zanimljiv članak. U članku se navodi da je superkompjuter Pentagona izračunao da jedan F-22 može da obori do 140 lovaca generacije 4-4+ tokom sukoba. I čak su to potvrdili trenažnim borbama protiv F-15 i F-16.

Iskreno nečuvene brojke, iako su, naravno, izneta mišljenja da ne 140, već oko 10, jedan Raptor može da obori. I to će i dalje biti ozbiljno dostignuće. Ali opet je nešto pošlo naopako.

Međutim, sve je viđeno na nebu Sirije.

Ukratko, nevidljivog Raptora su videli svi kojima nije naređeno da zatvore oči. Ovako će biti ispravno rečeno.

© U.S. Air Force photo by Staff Sgt. Jessi Roth

Generalno, danas svi shvataju da se nevidljivost pokazala kao krajnje proizvoljna stvar i da je sam izraz „stelt borac“ zamenjen terminom „slabouočljivi borac“. Suština je jasna, razlika između nevidljivog i slaboučljivog nije vredna priče.

Ali sa Raptorom se ispostavilo da postoji izvesno preterivanje: previše masovna reklamna kampanja za zastrašivanje protivnika igrala je suprotno, a za američko ratno vazduhoplovstvo postalo je najopasnije izgubiti bar jedan avion.

Ali bilo je gubitaka, od 2022. godine F-22 je pretrpeo 32 nesreće klase „A“ (udes aviona sa smrću, gubitak aviona ili šteta od više od 2.500.000 dolara), trajno izgubljeno 6 aviona i 50 nesreća klase „B“ (nesreće što dovodi do ozbiljne povrede ili štete između 500.000 i 2.500.000 dolara). Generalno, ne toliko, oko 4% od ukupnog broja aviona u upotrebi, ali ovde treba zapamtiti da jedan Raptor košta skoro 150 miliona dolara, a ako računate istraživanje i razvoj onda svih 350 miliona.

A ako ovde koristite kalkulator (samo gubici „teže“ 900/2100 miliona dolara, a to ne uzima u obzir operativne troškove!), onda shvatate da F-22 predstavlja najveću opasnost samo za budžet.

Ali, kako kažu, novac nije glavna stvar, iako u našem slučaju ne govorimo o novcu, već o iznosu.

Glavni problem “Raptora” je što su ga počeli izleći u prošlom veku, a kada je rođen, odmah je zastareo! Čim su se počeli pojavljivati elementi veštačke inteligencije i ideje mrežnocentrične kontrole bitke manje-više rezultirale nečim, pokazalo se da je F-22, koji je nastao u zoru poluprovodničke tehnologije, danas gotovo nemoguće integrisati u savremeni sistem kontrole borbe.

Naravno, nema sumnje da je “Raptor” mačka koja sama hoda. Letelica je zaista prilično sposobna, u teoriji, da izvršava borbene zadatke na nivou „juče“, to jest, bez novonastalih problema kao što je kontrola bespilotnih letelica i projektila preko satelita i slično. Ovo je običan normalan avion, čak i iz 20. veka.

Šta reći ako je F-22 lišen mogućnosti da samostalno prenosi informacije preko sistema taktičke razmene podataka Link 16, koji koriste drugi američki avioni? A kako je, pitaće se oni koji još ne znaju, da li je on onda vodio nekoga tamo u Siriji? I tako, u najboljim tradicijama 20. veka – preko radija. Jasno je da je ovo odmah razotkrilo Reptorse, ali nije bilo druge opcije.

Pa, činjenica da je ušteda lišila F-22 zdrave optičke lokacijske stanice, ovo je posebno tužno u infracrvenom opsegu. Pa, nedostatak bočnih antena, što ograničava vidljivost pilota.

Tako šik napredno borbeno vozilo.

© U.S. Air Force photo by Master Sgt. Mysti Bicoy

Modernizacija? Pa, ako govorimo o potpunoj promeni avionike i posebno kompjutera. Dakle, da, možda bi to bila opcija. Drugo je pitanje koliko bi to koštalo i kakav bi bio ishod. I što je najvažnije, prisustvo F-35 sve ovo čini manje smislenim. Ali biće nešto niže brojke o modernizaciji, sve će postati jasnije.

Rezultat je tužan: lovac za vazdušnu superiornost se pretvorio u budžetskog lovca. Nevidljivost je ispala fikcija, i dobro, ako su videli svoje, onda ne, stranci vide savršeno, a ako vide Rusi, onda Kinezi, koji imaju i lovca Suhoj i sopstvenu elektroniku ništa lošiju od američke one, videće se.

Uopšteno govoreći o nevidljivosti/steltnosti, da napomenemo da se takvi rezultati, podvlačeći crtu pod „nevidljivost“, rade i u Sjedinjenim Državama. Nije poleteo. I veoma je prijatno konstatovati da se super-manevarska sposobnost ruskih aviona pokazala efikasnijom od američke „nevidljivosti“. Konačno. Govoreći o idealnom avionu budućnosti, vredi predvideti da će to biti super manevarski avion sa elementima stelt. Upravo sa elementima.

Tako da je galama komandanata američkog vazduhoplovstva razumljiva. Skup kofer bez ručke koji uništava tone dolara umesto da nanese štetu protivniku nije baš prijatan. A želja da se otarasi ovog „čudotvornog oružja“, usmerenog više protiv sopstvene zemlje, je i razumljiva.

Zašto su političari bili toliko revnosni u odbrani F-22 od vojske? Pa, recimo to ovako: bili su ludi budžeti koji su odobreni u Kongresu. Skoro 68.000.000.000 dolara (nule posebno za razumevanje razmera noćne more) nije šala. Novac je potrošen, ali „on“ je apsolutno nula: avion nije sposoban za svoje glavne zadatke. Odnosno, štiteći interese SAD.

Generalno, na opštoj pozadini stalnih „preletanja“ američkog vojno-industrijskog kompleksa sa svim superprojektima („Zamvolt“, „Nezavisnost“, „Sloboda“, V-2 i tako dalje), koji su trošili milijarde dolara i odlazili u istoriju, F-22 ne liči na ništa tako izvanredno. Sve je u duhu vremena.

A u aprilu ove godine, Vazduhoplovstvo je pokrenulo novu ofanzivu velikih razmera na Kongres, bez koje F-22 neće biti rashodovan.

Izvršni direktor za nabavku Vazduhoplovnih snaga Endru Hanter rekao je da bi održavanje 130 starijih F-22 koštalo isto kao i kupovina približno istog broja F-35. Ovo su, naravno, jake brojke, na izveštaju ovog nivoa, to je najverovatnije potvrdio proračunima.

On je takođe najavio da će sledeća planirana modernizacija F-22 koštati oko 9 milijardi dolara, a tu nije kraj.

Ali najvažnije je da „Raptor“ više nikome nije zanimljiv, osim, ​​možda, proizvođačima koji i dalje mogu zaraditi popriličan peni na nadogradnji. Pa, samo za održavanje pantalona.

© U.S. Air Force photo by Airman 1st Class Andrew Britten

U tom pogledu,F-35 izgleda mnogo interesantnije. Da, ni on nije jeftin po troškovima poslovanja, nije bez dosta nedostataka, ali ga kupuju, što donosi novac gomili kompanija koje su doprinele njegovom nastanku. Lockheed Martin takođe uključio Northrop Grumman, Pratt & Whitney, Rolls-Royce, Allison, British Aerospace, Skunk works, Aeronautical Systems…

Pa, da, polovina je učestvovala u stvaranju Raptora. Pitanje je samo efikasnost projekta, ali to je problem. Stoga se od 2009. godine vodi tihi rat između Kongresa i Vazduhoplovstva, jer prvi pokušavaju da nateraju ove druge da upravljaju avionom za koji je plaćen ogroman iznos dolara, a drugi ne žele, jer dobili su letelicu iz prethodnog veka za 68 milijarde.

A u Sjedinjenim Državama se već priča da bi sudbina leta F-22 mogla da obori rekord kratkoće još jednog „nevidljivog” aviona, F-117.

O tome da će 32 aviona prve serije definitivno biti rashodovane čak se i ne govori. Iako bi presuda Računovodstvene komore Ministarstva odbrane SAD naježila vlasi čak i neprobojnim kongresmenima: „Ova modifikacija ima problema sa radom, održavanjem i obukom“.

Avion vredan 350 miliona dolara može bez problema da “čami”samo u hangaru?

Tako ispada.

Predstavnici Ratnog vazduhoplovstva su malo dešifrovali presudu i nije zvučala jednostavnije i razumljivije, ali:

„Nedostatak finansiranja dovešće do napuštanja Bloka 20 (serija proizvedena od 1999. do 2004.) kao potencijalno opasnih i najskupljih za skladištenje i restauraciju, kao i do nemogućnosti njihovog korišćenja za funkcije obuke”.

Ispostavlja se da je serija Blok 20, koja je, inače, 51 letelica, potencijalno opasna i da nije pogodna ni za upotrebu kao avion za obuku?

Generalno, naravno, ludo je: koristiti najskuplji avion na svetu kao avion za obuku.

Ali kongresmeni se takođe mogu razumeti: milijarde koje su potpisali trebalo je da odlete u slavu Sjedinjenih Država sve do 40-ih godina ovog veka, a u stvarnosti su zaista izgubljene na pola puta. A to je isti lovac kojeg su na svim krajevima sveta nazivali najboljim, iako je suprotno već dokazano toliko puta. Ali ne možete ništa da uradite povodom toga, zaista, ako ne možete da sprečite alkohol, onda ćete ga piti. Dakle, Kongres, kao glavno vladino telo Sjedinjenih Država, pokušava da to uradi.

Zato gospoda iz Kongresa zahtevaju nastavak rada F-22, ali izgleda da je naterati Raptore da lete isto tako nemoguć zadatak kao i naučiti priobalne brodove da plove negde dalje osim uz obalu. Dakle, dekomisija i uništavanje, kako mnogi danas kažu, su samo iza ugla.

Pa, plus avioni koje je uništio uragan Majkl u vazduhoplovnoj bazi Tindal na Floridi 2018. godine moraće da budu poslati na deponiju. Ali generalno, priča je smešna zbog svoje tragedije: dvadesetak F-22 iz „Bloka 20” su, uprkos vremenskoj prognozi, jednostavno ostavljeni pod betonskim nadstrešnicama.

Pa, „Majkl“ se jako zabavio, jednostavno rasipajući oko 6 milijardi dolara po bazi.

Inače, u najboljim tradicijama niko nije degradiran niti otpušten, a za uništrenim Reptorima niko nije prolio suzu. Izgleda da su mnogi ljudi u vazduhoplovstvu od radosti prekrstili noge.

Računska komora SAD, je nezavisno telo i izveštava direktno Kongres SAD i bavi se ne samo finansijskim revizijama, već i revizijama učinka, odnosno širokom revizijom.

Dakle, revizija efikasnosti F-22 pokazala je da je od 163 vazduhoplova koja su navedena u službi, 18 potpuno borbeno spremno Nema informacija o borbenoj gotovosti ostalih, ali je već jasno da će ta tajna biti ozbiljno čuvana.

Generalno, situacija je takva. Kada se istina saopšti kongresmenima, oni će shvatiti da postoje dva aviona. Jedan, F-22, je stelt lovac, najbolji na svetu, sposoban da reši svaki problem, univerzalno priznat lovac i najopasniji protivnik. Drugi je takođe F-22, ali ovo je avion sposoban da uništi budžete. Sa ranjivim premazom koji treba da apsorbuje i rasipa radio talase, koji se plaši kiše. Sa veoma malim rezervoarima goriva i zavisnošću od vazdušnih tankera. Sa problemima u otkrivanju ciljeva. Sa problemima interakcije na istim mrežama “Link 16” i “Link 17”. Ovaj problem je delimično rešen u modifikaciji „Blok 35“, pitanje je cena i efikasnost, a efikasnost je niža od one kod F-16.

Generalno, malo je verovatno da će Kongres moći da zadrži liniju, štiteći avione koji više nikome nisu potrebni. I, „najbolji nevidljivi avion na svetu“ će otići u istoriju. Šteta, jer je tako uspešan nevidljiv da nismo mogli da vidimo njegovu moć i borbene uspehe.

Da, naravno, postojao je kineski balon. I puklo je, kao što je pukao mit da je F-22A Raptor bio najjači lovac na svetu. Prelepa bajka, iako kraj nije napisan u stilu Hansa Kristijana Andersena, već ga je napisao Đambatista Bazile. Ovo je, ako neko ne zna, napuljski pisac, pravi autor „Pepeljuge“, „Mačka u čizmama“, „Uspavane lepotice“ i „Rapuncele“, upravo njega su rastrgli braća Grim i Šarl Pero.

Generalno, Raptor će nam nedostajati. Uopšteno govoreći, malo je alarmantan kurs američkog vojnog odeljenja da se oslobodi sveg smeća koje su izgradili tokom proteklih decenija. Šta ako su iznenada došli sebi?

Međutim, nema razloga za brigu. Nešto će smisliti, sigurno će nešto drugo smisliti. Zar ne treba da ostavimo bez posla dobre američke momke u Boingu, Lokid Martinu, Nortrop-Grumanu i drugim poznatim i ne toliko poznatim kompanijama? Pa ovo nekako nije džentlmenski. Dakle, pred nama je još više serija, za olakšavanje budžeta.

A krezubi „Predator” će se povući u tu veoma poznatu avio-bazu. Tamo on zapravo ide.