Док рат између Сједињених Држава, Израела и Ирана улази у пети дан, појављују се извештаји да Вашингтон разматра могућност наоружавања курдских опозиционих група у циљу подстицања устанка у Ирану.
Према наводима више медија, укључујући CNN, администрација председника Доналда Трампа води разговоре са курдским опозиционим организацијама о могућој војној подршци. Амерички и курдски званичници наводе да се разматра снабдевање оружјем како би се појачао притисак на иранске снаге на западним деловима земље. До среде није било јасно да ли је постигнут било какав конкретан договор.
Курдске побуњеничке групе већ годинама делују против власти у Техерану и изводе нападе у иранској провинцији Курдистан, као и у другим западним деловима земље. Њихове базе налазе се углавном дуж границе између Ирана и Ирака, где курдске заједнице са обе стране границе одржавају блиске везе.
План да се иранске снаге развуку на више фронтова
Према извештају CNN-а, CIA води разговоре са више курдских група о могућој подршци устанку у Ирану. Амерички званичници наводе да би један од циљева био да се иранске снаге развуку на више фронтова, што би омогућило ширење протеста или чак контролу делова северног Ирана.
Према истим изворима, председник Трамп је наводно разговарао са Мустафом Хиџријем, лидером Демократске партије иранског Курдистана (KDPI). У наредним данима, како тврде курдски извори, поједине курдске групе могле би да учествују у копненим операцијама на западу Ирана.
Амерички портал Axios је такође објавио да је Трамп разговарао са лидерима две курдске политичке организације у Ираку – Масудом Барзанијем, лидером Курдистанске демократске партије, и Бафелом Талабанијем, лидером Патриотске лиге Курдистана (PUK). Према тим наводима, израелски премијер Benjamin Netanyahu већ месецима лобира за ближу сарадњу између САД и курдских група у региону.
Један од курдских лидера, Бафел Талабани, потврдио је да је разговарао са Трампом. У саопштењу PUK наведено је да је разговор пружио прилику за „боље разумевање циљева Сједињених Држава и могућности за изградњу снажнијег партнерства“.
Упозорења да би план могао да дестабилизује Иран
Поједини аналитичари упозоравају да би оваква стратегија могла додатно дестабилизовати Иран и довести до унутрашњих сукоба између различитих опозиционих група.
Неил Квилијан, аналитичар британског истраживачког центра Chatham House, оценио је да план делује импровизовано и да није део шире стратегије.
„Инстинктивно делује као лош потез. Изгледа као накнадна идеја која није део ширег плана за политички исход рата“, изјавио је он за Al Jazeera.
Према његовим речима, подршка курдским групама могла би да изазове додатне тензије унутар иранске опозиције, уместо да је уједини против власти у Техерану.
Дуга историја сарадње САД са курдским снагама
Курди представљају етничку заједницу распоређену у више држава Блиског истока – Ирану, Ираку, Сирији и Турској – али без сопствене државе. Током деценија, различите курдске групе бориле су се за већу аутономију или независност.
Сједињене Државе су у више наврата сарађивале са курдским снагама у региону. После Заливског рата 1991. године, Вашингтон је успоставио зону забране лета која је омогућила курдским снагама у Ираку да створе де факто аутономну област, данас познату као Курдистанска регионална влада.
Од 2014. године САД су тесно сарађивале са курдским снагама Пешмерга у борби против ИСИС-а у Ираку.
У Сирији су америчке снаге под администрацијом Доналда Трампа наоружавале и обучавале курдске јединице YPG, које чине окосницу Сиријске демогратске снаге (SDF). Ове снаге су одиграле кључну улогу у поразу ИСИС-а и преузимању контроле над градом Рака.
CIA и подршка побуњеничким групама у свету
CIA има дугу историју финансирања и наоружавања побуњеничких група широм света, често у оквиру стратегије слабљења влада које се сматрају противницима америчке политике.
Током хладног рата ЦИА је финансирала и обучавала авганистанске муџахедине у борби против совјетске војске у Авганистану. Агенција је такође подржавала побуњеничке групе у Либији током устанка против Муамера Гадафија 2011. године.
Једна од најпознатијих операција била је и интервенција у Ирану 1953. године, када је ЦИА, у сарадњи са британском службом МИ-6, помогла у свргавању премијера Мохамеда Мосадега.
У Латинској Америци ЦИА је подржавала оружане групе против влада у Никарагви, Гватемали, Ел Салвадору и на Куби. Сличне операције вођене су и у Вијетнаму, где је америчка интервенција временом прерасла у један од најкрвавијих ратова друге половине 20. века.
Аналитичари истичу да би евентуално наоружавање курдских група у Ирану могло имати далекосежне последице за регион, посебно за односе САД са Турском, Сиријом и Ираком, који би такву стратегију могли посматрати као додатни извор нестабилности на Блиском истоку.