Одстрањивањем Асада са власти збачена би била власт мањинске секте Алавита који су шиити, чиме би се успоставила владавина Сунита, а тиме још један блиски савезник Ирана избачен из лежишта, а пут за напад на Иран широм отворен
У ноћи субота на недељу 6. на 7. децембар 2024 начелник штаба ИДФ Херци Халеви дао је зелено светло за почетсак операције “Башанска Стрела” чији је циљ био уништње стратешке способности сиријске војске.
Званично је било наведено да је циљ операције био спречити да стратешке способности падну у руке непријатељских актера
Истог дана, између суботе и недеље, израелско ваздухопловство је започело нападе.
Током операције, десетине и десетине борбених авиона, борбених хеликоптера, радара, батерија за ракете земља-ваздух, бродова, ракета земља-земља, ракета, постројења за производњу оружја, складишта оружја, ракета Скад, уништене су бродске ракете, ракете брод-брод, дронови и друго.
“Копнена компонента операције се наставља, а копнене трупе ИДФ-а настављају да делују у ДМЗ Голанској висоравни.
” Централни део операције „Башанска стрела“ је завршен. Уништено је 70-80% војних способности бившег Асадовог режима. 350 израелских борбених авиона гађало је циљеве од Дамаска до Тартуса уништивши десетине авиона, хеликоптера, противваздушних система и складишта оружја. Израелске копнене трупе настављају да делују у Демилитаризованој зони”.
Међутим, сада испливава права поздина операције Башанска стрела, а то је припрема напада на Иран, јер одласком Башара ал Асада и елиминацијом његових борбених ефектива отвара се безебдан коридор и најкраћи пут преко Сирије и севера Ирака да се нападне Иран.
Израел је како је сада познато уништио сиријску противваздушну одбрану скоро 90 посто борбених ефектива, бацивши 1.800 бомби на преко 500 циљева за само неколико сати.
Footage of Israeli strikes on former Syrian Arab Air Force's MiG-23 fighter jets.pic.twitter.com/fjRW0zmZIN
— Status-6 (Military & Conflict News) (BlueSky too) (@Archer83Able) December 12, 2024
То значи да Израел може слободније да користи ваздушни простор Сирије без икаквог угрожавања израелске борбене авијације, претварајући Сирију у одскочну даску за напад на Иран.
До пада Башара ал Асада Сирија је имала једну од најјачих ПВО на Леванту. Од ракетних система ПВО класе земља ваздух ту су били СА-17, СА-22, СА-6, СА-3, СА-8 и СА-5 руске производње, који су чак успели да оборе и 2018. године израелски Ф-16И.
За израелске пилоте посебно велику опасност представљали су ПВО системи великог домета СА-5 и С-300 под чији удар су могли доћи израелски борбени авиони.
Судбина С-300 и даље није позната.
У светлу овог напада израђене су три сценарија могућег војног напада на Иран:
- Операција „ Опера 2“- израелски селектовани и хируршко прецизни напад на Иранска нуклеарна постројења тј. три до пет најважнијих циљева међу које спадају нуклеарни реактор Бушер, центри за обогаћивање урана Ком, Нант, Рамандех и фабрика за прављење атомског горива у Есфахану. Сви ови циљеви су смештени у западном делу Ирана, а напд би се требало одиграти по сценарију напада на нуклеарни рекатор Осирак у Ираку 1981 године и израелско бомбардовање Де ес Зора у унутрашњости Сирије на граници са Ираком 2007. Године познатија коа операција „ Воћњак“.
- Операција Мир на Блиском истоку тј укључивање САД заједно са Израелом у напад на Иран. План би обухватио напад на 400 циљева широм Ирана са намером тоталног заустављања иранског нуклеарног програма комбинацијом доктрине прализирај и застраши примењена у Ираку 2003 године и концепције глобалног удара применом стратегијских бомбардера Б-2,Б-1 који би носили нуклеарно наоружање , а операција би била пројектована ван кризне регије у овом случају САД полетање бомбардера.
- Операција Ирачка слобода тј коалицијски сведимензионални општи напад на Иран са циљем промене државног уређења и „ демократизације“ државе применом целог спектра операција. Операција би наводно била заснована на два искуства оном над СР Југославијом 1999 и још модернијим и усавршенијим нападом 2003. године у Ираку. Уништење нуклеарних амбиција био би у овом случају секундарни циљ, а промена власти и друштвеног уређења примарни циље напада.
Теоретски напад на Иран требао би да тече у три смера: а) Јужни смер дуг 2500 км, који до Ирана
води преко Саудијске Арабије; б) Северни смер дуг 2600 км који води преко Средоземља и Турске
директно до Ирана, али због заоштерених сукоба и минималне вероватноће да ће Турци дозволити
прелет кроз свој ваздушни простор је у садашњој ситуацији посебно око напада на брод који је
пловио ка Гази чак и тајни договор са Анкаром отпада; ц) трећа смер која би се активирала у случају свеопштег напада на Иран.
Полетање израелске авијације обавило би се са неколико аеродрома. Тако се рачна да би
вишенаменски авиони Ф-16И суфа ( олуја) и Ф-15И ра ам (гром) полетали са три аеродрома смештена у пустињи Негев, а то су: Берсхеба, Неватим и Рамон, а користиће се вероватно и највећа израелска ваздухопловна база Тел Ноф и Хатзор одакле полећу авиони у нападу на Газу.
Да би Израелски авиони дошли до Ирана мора ће прелетети неколико арапских земаља а то су : Јордан, Ирак, у некој варијанти олакшавајућа околност би била и Сирија у случају склањања са власти Башара ал Асада чиме би ваздушни кордор у прелету до ирана са северозападне стране био олакшан.
Одстрањивањем Асада са власти збачена би била власт мањинске секте Алавита који су шиити, чиме би се успоставила владавина Сунита, а тиме још један блиски савезник Ирана избачен из лежишта, а пут за напад на Иран широм отворен. Неки аналитичари предпостављају да док се Асад не уклони са власти Иран неће бити нападнут.
Израелски Ф-16 и Ф-15 могу неометано проћи кроз ваздушни простор Јордана јер Јорданци неће
никада ометати ни један израелски авион. Ирак је посебна прича а с те стране прелет израелцима је олакшан јер ирачка армија не располаже са ПВО системима а ионако Американци и даље воде главну реч тако да за њих проблема није било.
Најмистериознији правац остаје прелет авиона преко Кувајта и Саудијске Арабије. Кувајт је за Израелце посебно интересантан јер фигурира као најкраћи пут до нуклеарног реактора у Бушеру