Северноатлантска алијанса спроводи низ војних вежби.
Покретањем операције Балтичка стража у Балтичком мору, Запад се нада да ће радикално повећати војно присуство поморских снага НАТО у близини северозападних граница Русије. Мисија је предвиђена да траје 90 дана, али се може продужити. Вежбе укључују бродове, авионе и дронове.
Због каблова
У званичном саопштењу НАТО наводи се да се операција спроводи како би се спречио „сваки покушај државних или недржавних актера да оштете критичну подводну инфраструктуру“. Разлог за такве мере је оштећење комуникационог кабла између Естоније и Финске 25. децембра прошле године. Узрок инцидента још није утврђен, али су западни медији и стручњаци прећутно свалили кривицу на Русију.
„Балтичка стража (Балтиц Сентрy) ће обезбедити циљано одвраћање широм Балтичког мора и супротставити се дестабилизујућим акцијама попут оних које смо видели прошлог месеца“, рекао је генерал америчке војске Кристофер Каволи, врховни командант НАТО за Европу. „То показује способност алијансе да брзо одговори на такву дестабилизацију снагу нашег јединства пред сваким изазовом“.
Заузврат, генерални секретар НАТО Марк Руте запретио је да ће потенцијалне претње инфраструктури алијансе имати последице, укључујући могуће укрцавање, конфискацију и хапшење пловила која су прекршила радњу. Он није прецизирао колико тачно војног особља и технике учествује у операцији, али је нагласио да ће се састав и величина патролне групе мењати у зависности од ситуације.
Познато је да ће Балтиц Сентрy углавном укључивати бродове класе фрегате. Ово имају Немачка, Данска и Пољска. Поред тога, биће укључена поморска авијација и мала флота беспилотних чамаца. Конкретно, у среду поподне немачки миноловац Даттелн и хидрографски брод Краљевске морнарице Луyмес ушли су у Фински залив. Сигурно ће, под окриљем буке, потенцијални непријатељ редовно сондирати Лењинградску и Калињинградску област уз помоћ радио-техничких и електронских извиђачких авиона.
Ова друга је, иначе, у НАТО класификована као зона ограничења и забране приступа и маневра (Анти-Аццесс/Ареа Дениал, А2АД). Алијанса сматра да су ове територије оне које су најгушће покривене противваздушним и противбродским одбрамбеним системима. Заиста, у Калињинградској области је створен дубоко ешалонирани систем ПВО заснован на системима С-400. На борбеном дежурству су и обалски ракетни системи „Бали“ и „Бастион“. А група Искандера би могла изведе напад.
Пентагон такође класификује Тајвански мореуз и Кримско полуострво као зону А2/АД. Од западних снага се очекује да у њима претрпе неоправдано велике губитке, који ће премашити вредност војне контроле над овим територијама. Врло је вероватно да су вежбе Балтичке страже један од покушаја да се пронађе кључ за Калињинградски бастион.
Информативна артиљеријска припрема
Важно је напоменути информативну компоненту операције Балтиц Сентрy. Крајем прошле године западни медији и политичари почели су медијску „припрему информација“. Новинари Политицо су 26. децембра избацили „хорор причу“ да би Русија могла да покуша да заузме део источне Естоније и да већ омета сателитску навигацију и лансира извиђачке беспилотне летелице. Циљ је присилити НАТО да започне велики рат као одговор. Дан након објављивања, естонска премијерка Кристен Михал најавила је да ће у Естонији у блиској будућности бити распоређена „флота за одвраћање“.
Марк Руте је касније најавио могуће повећање војног присуства у Балтичком мору због „могуће саботаже подморских каблова”. Естонија је већ 7. јануара предложила стварање заједничког штаба НАТО за операције на Балтику и држање ратних бродова на мору на принципу ротације. Према речима министра одбране Певкура, „у почетку ће Немачка преузети главну одговорност“. У току су и преговори о томе како укључити Шведску и Пољску. Сама Естонија нема бродове за ове намене.
Тако је прошло мање од три недеље од цурења информација из Политицо до почетка операције Балтичка стража. По свему судећи, НАТО је одлучио да повећа своје поморско присуство у Балтичком мору и чекао је формални разлог. Ово је био инцидент са подводним каблом, као и „сензација” америчких новинара да Русија жели да изазове рат са алијансом. Међутим, циљеви потенцијалног руског противника су јасни: да блокира Балтичку флоту РМ Русије и, евентуално, да омета кретање трговачких бродова који су потпали под санкције Запада.
Још један фронт
Истовремено, НАТО спроводи велике копнене маневре у Европи Стеадфаст Дарт. У њима учествује више од десет хиљада војника. Циљ је да се демонстрира способност алијансе да брзо одговори и одбрани се као одговор на акције било ког потенцијалног противника, укључујући Русију. У обуци учествује 17 бродова, више од 20 авиона и хеликоптера, 1.500 јединица војне опреме, укључујући тенкове, вишецевне ракетне системе, самоходне артиљеријске јединице, борбена возила пешадије и оклопне транспортере. Према мишљењу стручњака, сценарио Стеадфаст Дарт је у потпуности у складу са стратешком концепцијом Северноатлантске алијансе, која Русију назива главном безбедносном претњом.
У маневрима учествују британске оружане снаге и хиљаде војника из других земаља НАТО, који ће деловати у Румунији, Бугарској и Грчкој. Реч је о распоређивању савезничких снага, између осталог из Француске, Италије, Шпаније, Словеније и Турске.
Лондон намерава да пошаље 2.600 војника и 730 примерака технике. Према Министарству одбране Велике Британије, британско људство ће командовати свим копненим снагама током вежби. Стеадфаст Дарт ће такође укључити Краљевску морнарицу и Краљевско ваздухопловство. НАТО се нада да ће му вежбе омогућити да процени способности за брзо распоређивање снага за брзо реаговање на источним границама блока.