ATACMS RAKETE UNIŠTILE DVA LANSERA SISTEMA PVO S-400 U KURSKOJ OBLASTI: “DA LI SE TO DOGODILO?”

U svetlu najnovije eskalacije sukoba u Ukrajini, gde mnogi vole reći da se “David bori protiv Golijata, iako je svima jasno da je reč o bratoubilačkom ratu, koji je bio samo prolongiran dok se ne reši situacija u svetu pre njegovog aktiviranja. Stoga priča o Davidu i Golijatu ne “drži vodu”, ali zato dešavanja na frontu mnoge iznenade pa čak i zbune. A o lažima, da i ne govorimo.

Potvrđeno je da su ukrajinske snage uništile dva lansera iz sistema protivvazdušne odbrane S-400 dugog dometa u ruskom regionu Kursk u napadu pomoću balističkih raketa ATACMS, a napad je pokrenut 23. novembra, šest dana nakon što je Vašington dao zelenu svetlo za upotrebu raketa protiv međunarodno priznate ruske teritorije.

U napadu su korišćene tri rakete ATACMS. Ukrajinske i savezničke zapadne snage započele su napad na Kursk početkom avgusta, odvodeći ih dublje u rusku teritoriju nego što je bilo koji protivnik bio od Drugog svetskog rata, uz neuspeli istovremeni napad na rusku oblast Belgorod. Veliki kontingent u Kursku je od tada pretrpeo velike gubitke, sa blizu 20.000 žrtava do početka oktobra, nakon što je ograničena protivvazdušna odbrana ostavila snage izložene intenzivnom bombardovanju iz vazduha i sa više strana. Zeleno svetlo za korišćenje ATACMS i drugih klasa raketa koje isporučuje Zapad, kao što je britanska Storm Shadow protiv ciljeva istočno od Donbasa, kao sredstvo podrške snagama koje se povlače i sužavaju u Kursku sa preko potrebnom podrškom, što komplikuje protivofanzivu za Rusiju.

© U.S. Army photo

Ruski sistemi S-400 su se u prošlosti pokazali sposobnim da presretnu rakete ATACMS sa velikom stopom uspeha, sa sistemima dizajniranim da mogu da presretnu daleko izazovnije ciljeve, uključujući hipersonične rakete koje lete brzinom blizu 9 maha. Tokom najnovijeg napada, međutim, S-400 je bio u neborbenom stanju na održavanju i popravci. Oprečni izveštaji ukazuju da je pored raketnih lansirnih vozila uništena i jedna od radarskih stanica sistema, 92N6, kao i da je pet oficira iz divizije S-400 i troje zaposlenih u državnoj firmi Almaz-Antej koja proizvodi sistema, takođe su ubijeni. S-400 obezbeđuju višeslojnu protivvazdušnu odbranu, što znači da čak i ako napadi izbegnu njihove rakete zemlja-vazduh velikog dometa, oni imaju rakete srednjeg i kratkog dometa sposobne da naprave dalje pokušaje presretanja. S-400 je takođe dizajniran da bude umrežen sa komplementarnim sistemima kraćeg dometa kao što su S-350 i BuK-M3 kako bi se obezbedili dodatni slojevi odbrane. Čini se da su ruske snage bile iznenađene raketnim udarom, verovatno zbog neviđene prirode udara na Kursk i zato što se smatralo da je lokacija na kojoj se popravljao sistem S-400 skrivena.

Iako je sistem S-400 izgubio dva raketna lansera, a možda i radar, moći će da nastavi sa radom sa preostalim podsistemima. Svaki divizion ima osam lansera, što znači da je pogođena samo jedna četvrtina vatrene moći diviziona, dok čak i sa mogućim gubitkom radarske stanice 92N6 sistem može da nastavi da radi koristeći svoje druge radare i deli radarske podatke sa drugim sistemima PVO u blizini regiona. Rusija se veoma oslanja na S-400 za odbranu svog vazdušnog prostora i uložila je skoro duplo više u nabavku sistema nego u nabavku svih klasa borbenih aviona zajedno od raspada SSSR. Kao i mnoga vrhunska sredstva za vazdušno ratovanje u ruskom arsenalu, S-400 je svoju prvu borbenu primenu u rusko-ukrajinskom ratu, a nekoliko njegovih naprednih karakteristika je testirano u sukobu. Prvi put je objavljeno da je sistem koristio svoju novu raketu zemlja-vazduh 40N6 u novembru 2023. godine, koja ima ogroman domet od 400 kilometara i koristi podatke o ciljanju iz aviona iznad zakrivljenosti Zemlje, omogućavajući mu da gađa mete na veoma malim visinama. Mobilnost S-400, sistemi elektronskog ratovanja, izuzetno veliki domet dejstva, upotreba više komplementarnih senzora i demonstrirana sposobnost presretanja hipersoničnih projektila su među glavnim faktorima koji ga izdvajaju od drugih sistema protivvazdušne odbrane velikog dometa.

Države zapadnog bloka rasporedile su značajna sredstva kako bi pomogle Ukrajini da gađa S-400 i starije sisteme protivvazdušne odbrane S-300 dugog dometa, a američko ratno vazduhoplovstvo je u junu potvrdilo da je rasporedilo bespilotnu letelicu RQ-4A Global Hawk za letove iznad Crnog mora u blizini Rusku teritoriju za ispitivanje mesta protivvazdušne odbrane zemlje. Američki lovci F-35 raspoređeni u Nemačkoj takođe su odigrali važnu ulogu u prikupljanju obaveštajnih podataka o ruskim sredstvima protivvazdušne odbrane. Mreža od preko 800 zapadnih satelita i velika razmeštanja osoblja iz država zapadnog bloka na terenu, igraju dalje ključne uloge u omogućavanju efikasnih napada ukrajinskih snaga na ciljeve velike vrednosti. Više evropskih država snažno je lobiralo za neograničene napade veoma duboko u Rusiju, a pošto je otpor SAD da ispune zahteve svojih tvrdijih saveznika konačno istrošen posle novembarskih predsedničkih izbora, očekuje se da će napadi iz Ukrajine upotrebom zapadnih projektila, ljudstva, sateliti i druga sredstva za nadzor će nastaviti da eskaliraju.

Ukrajinske snage su 19. novembra izvele prvi precizni vođeni udar koristeći rakete koje je isporučio Zapad na ciljeve na međunarodno priznatoj ruskoj teritoriji, tri dana pre udara na S-400, napavši grad Brjansk 280 kilometara jugozapadno od Moskve. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je lansirano šest projektila i tvrdi da je pet oboreno, a jedan oštećen. Pre zelenog svetla Vašingtona, napadi koji su koristili ATACMS bili su ograničeni na teritoriju koju su zapadni pristalice Ukrajine priznale kao ukrajinsku, odnosno na sporne regione Donbasa, kao i na poluostrvo Krim. To je uključivalo napad ATACMS upotrebom kasetne municije na krimskoj plaži u junu, ubijanje turista, i višestruke udare na gusto naseljene civilne ciljeve u Donbasu. Udari su se takođe fokusirali na vojne ciljeve visoke vrednosti, a značajan primer je lokacija za komunikacije dubokog svemira NIP-16 u Vitinu na Krimu koja je gađana u junu i vazdušna baza Belbek, takođe na Krimu, gde su u maju 2024. godine uništeni presretači MiG-31.

Iako je Ukrajina ranije pogađala mete na međunarodno priznatoj ruskoj teritoriji, to je učinila koristeći bespilotne letelice i sovjetske rakete OTR-21. Dronovi su korišćeni protiv ciljeva u rasponu od stambenih blokova u moskovskoj oblasti, do aerodroma Morosovsk u ruskoj oblasti Rostov koji je napadnut sa preko 70 dronova 13. juna, a pre toga radarski sistem Voronjež-DM ranog upozorenja na radarskoj stanici Armavir u Jugozapadni Krasnodarski kraj Rusije. Međutim, mogućnost korišćenja ATACMS i niza krstarećih raketa sa vazdušnim lansiranjem za ove napade, izvršiće značajan dalji pritisak na rusku odbranu.

Upotreba raketa ATACMS, neće ništa izmeniti, samo će prolongirati razgovore između Moskve i Vašingtona, do kojih neumitno doći mora. Do tada stradaće obični ljudi, do onog broja do kojeg su došli u svojim računicama oni misleći da su “Bogovi”.