Америчко Министарство за питања ветерана покреће велико клиничко испитивање које треба да покаже да ли семаглутиде може да постане ново средство у лечењу поремећаја употребе алкохола. Реч је о студији која обухвата више од 600 ветерана са умереним до тешким обликом овог поремећаја, што је чини знатно већом од ранијих испитивања.
Циљ је да се помери застој у лечењу болести која је широко дијагностикована, а слабо лечена лековима. Више од 400.000 ветерана има постављену дијагнозу поремећаја употребе алкохола, док мање од 40.000 прима терапију лековима. Тај однос показује главни проблем – лечење постоји, али не стиже до већине пацијената.
Зашто се семаглутиде разматра за ову намену
Семаглутиде је првобитно лек за дијабетес, а касније је добио ширу примену и као средство за смањење телесне масе, укључујући препарате као што су Оземпиц и Wеговy. Његов механизам заснива се на опонашању природног ГЛП-1 хормона. Тај биолошки механизам сада се испитује и у контроли прекомерног уноса алкохола.
Већ постоје подаци да ова група лекова може да смањи жељу за пићем. Три одвојена испитивања већ су показала смањење опијања, мањи број дана са тешким пијењем и мањи дневни унос алкохола код пацијената са овим поремећајем. Зато сада следи веће испитивање које треба да донесе чвршћи доказ.
Мања испитивања могу да отворе простор за даља истраживања, али не могу сама да промене клиничку праксу у ширем обиму. Велика студија треба да покаже да ли ефекат може да се понови на широј популацији, под контролисаним условима.
Слаб обухват лечења остаје главни проблем
Код поремећаја употребе алкохола слабост није само у избору терапије, већ и у томе што се постојеће могућности недовољно користе. Ветеранима су већ доступни разговорна терапија, програми лечења зависности, као и лекови попут Налтреxоне и Топирамате. Али и лекари и пацијенти ретко користе те опције у довољној мери.
Зато се сада тражи терапија која би лакше могла да уђе у свакодневни рад примарне здравствене заштите. Ако се покаже да семаглутиде даје резултате, не би морао да буде ограничен само на психијатријске и специјализоване службе за лечење зависности.
Многи пацијенти лакше улазе у примарну здравствену заштиту него у психијатријске амбуланте или центре за зависности. Управо зато испитивање није постављено тако да ветерани морају истовремено да пролазе кроз лечење у установама за ментално здравље.
Како је испитивање постављено
Учесници ће једном недељно самостално примати семаглутиде или плацебо. Пратиће се да ли долази до смањења жудње за алкохолом, како лек утиче на симптоме зависности, као и на опште физичко и ментално здравље.
За учеснике су предвиђене детаљне лекарске процене, више анализа крви и одређивање одговарајуће дозе. Током трајања испитивања доза може постепено да се повећава.
Локални лекари у систему за ветеране водиће кратке сесије медицинског праћења у трајању од 15 до 20 минута. Ту ће се са пацијентима постављати циљеви у вези са уносом алкохола.
Важан је и регулаторни циљ
Циљ испитивања није само провера медицинског ефекта. Намера је и да се америчкој Управи за храну и лекове, ФДА, понуди довољно јак доказ за измену одобрене намене лека. Ако до тога дође, семаглутиде би могао званично да се прописује као терапија против алкохолизма.
То би имало директне последице по здравствени систем. Лек који је већ познат клиничарима и већ присутан у пракси могао би брже да уђе у ширу употребу него потпуно нова супстанца.
Ако резултати буду убедљиви, значај не би био ограничен само на популацију ветерана. Испитивање би могло да постане основ за ширу примену и ван тог система.
Шта би резултати могли да промене
Уколико семаглутиде добије потврду и за ову намену, лечење поремећаја употребе алкохола могло би да постане доступније у амбулантним условима. То не значи да ће разговорна терапија, специјализовани програми или постојећи лекови нестати. Значи да би лекари добили још један алат који је пацијентима можда прихватљивији.
Ипак, ни велико испитивање не гарантује успех. Потребно је да резултати буду довољно јасни да убеде регулаторе. До тада, семаглутиде у овој области остаје могућ правац, а не решено питање.
Овај потез показује и да досадашњи модел лечења не даје довољан обухват. У том смислу, реч је и о покушају да се промени начин на који се зависност од алкохола лечи у пракси, од примарне здравствене заштите до федералне регулативе.