Америчка војска је после земљотреса јачине 7,7, који је у петак погодио јужну обалу Панаме, покренула пребацивање људства, летелица и хитне помоћи. Удар је оштетио стотине објеката у девет провинција, укључујући здравствене установе и мостове, више зграда се срушило, а најмање 27 људи је повређено. Смртни исходи за сада нису пријављени, а земљу су погодиле и десетине накнадних потреса.
Команда америчких снага за Југ саопштила је да су у акцију укључени припадници Групе за заједничку безбедносну сарадњу у Панами, као и хеликоптери Јоинт Таск Форце-Браво из Хондураса. Први пакет помоћи укључује око 2.000 фунти хране и хиљаде пакета воде. Задатак је ваздушни транспорт људства и помоћи, као и подршка процени штете, тражењу повређених и дистрибуцији кључне помоћи.
Ово није само хуманитарна реакција, већ и показатељ америчке способности да у кратком року активира постојећу регионалну мрежу. Када су јединице већ распоређене у региону, време реакције је краће, а први ефекат на терену видљив брже.
Брза реакција ослоњена на снаге у региону
Кључ америчке брзине у Панами није импровизација, већ већ успостављена структура. СОУТХЦОМ не шаље снаге из унутрашњости САД, већ активира људство и средства која су већ у Латинској Америци. То значи краће време реакције и мањи логистички притисак.
Важно је и то што су у мисију укључени хеликоптери из Хондураса. У условима оштећених путева, мостова и локалне инфраструктуре, роторска авијација има кључну улогу у првом таласу помоћи. Она не решава целу кризу, али у првим часовима и данима може да омогући приступ угроженим подручјима.
Америчка војска у Панами већ има развијене везе. Копнена војска САД користи школу за џунгловско ратовање у бази Кристобал Колон, а у августу су снаге учествовале у вежби ПАНАМАX са 19 држава. Зато садашње ангажовање не почиње од нуле.
Хуманитарна мисија и регионално присуство
Операција у Панами показује како се хуманитарна помоћ ослања на већ постојеће војно присуство и мрежу сарадње. Када транспорт, људство и координација већ постоје у региону, одговор на кризу може да буде бржи и организованији.
Генерал Френсис Донован говорио је о „дубоком и растућем партнерству“ са Панамом. Та формулација указује на континуитет сарадње у ванредним ситуацијама и на ширу безбедносну везу две стране.
У оперативном смислу, мисија помаже локалним властима у првим критичним данима. Истовремено, она показује да су америчке снаге међу најбржим спољним ослонцима када држава у региону уђе у ванредно стање.
Треће ангажовање за мање од шест месеци
Ово није изолован случај. За мање од шест месеци, америчке снаге су трећи пут покренуте после великих земљотреса у Латинској Америци. У јуну су делови 621. крила за контингентни одговор и маринци из 24. приобалне борбене формације стигли у Венецуелу после два земљотреса која су однела хиљаде живота. Тада је око 2.000 америчких војника подржало вишенедељну операцију помоћи.
У августу је уследило и пребацивање људства и залиха у Колумбију после смртоносног земљотреса. Тај низ показује да америчка војска последњих месеци више пута реагује у сличним ситуацијама у региону.
За СОУТХЦОМ оваква ангажовања су и провера транспортних канала, координације јединица, сарадње са локалним властима и способности да се војна средства брзо прилагоде цивилној мисији.
Последице по Панаму
Панама ће у наредним данима зависити од брзине процене штете и способности да одржи проходност кључне инфраструктуре. Када су оштећени мостови и здравствени објекти, притисак пада и на спасилачке службе и на државни апарат у целини. Накнадни потреси додатно компликују рад на терену.
Америчка подршка у таквим условима може да буде значајна, али не и довољна сама по себи. Она ублажава први удар кризе, омогућава бржу испоруку основних залиха и подржава рад државних служби. Главни терет обнове остаје на панамским институцијама.