Америчка војска је крајем септембра објавила брзи водич за препознавање припадника иранских копнених снага, око шест месеци после почетка рата са Ираном. То је сигнал да се озбиљније рачуна на могућност непосредног контакта са иранским јединицама на земљи.
Водич је припремила Команда за обуку и трансформацију америчке војске, а фокус је на припадницима редовне иранске армије, односно Артеша. Приказани су изглед војника, чиновне ознаке, типичне униформе, маскирне шаре и оружје које амерички војник треба да препозна.
У практичном смислу, реч је о алату за тактичку идентификацију. У њему су издвојени АКМ, Масаф-2, ознаке са иранском заставом и поједини визуелни детаљи опреме. То показује да се не рачуна само на ударе из ваздуха и са мора.
Зашто водич стиже сада
Сукоб је до сада углавном вођен ваздушним и поморским операцијама, уз артиљеријске ударе, без ширег пешадијског судара. Зато објављивање оваквог водича у овој фази има посебну тежину. Америчка команда очигледно процењује да се зона ризика шири и да могућност копненог контакта више није занемарљива.
Додатни сигнал је чињеница да су америчке специјалне снаге почетком априла улазиле на иранску територију током мисија борбеног трагања и спасавања посаде обореног Ф-15Е. Иако нема података о директној борби, само присуство тих тимова унутар Ирана показује да је опасност од сусрета са локалним снагама реална.
Кашњење од више месеци указује и на почетну процену да ће рат остати ограничен на ударе са дистанце. Сада је та процена очигледно коригована. Када се усред сукоба уводе упутства за препознавање противничке пешадије, то значи да се оперативна слика мења.
Артеш у сенци ИРГЦ
Важно је што водич не обрађује снаге ИРГЦ, већ редовну иранску војску. То показује да америчка страна прави јасну разлику између два дела иранске војне структуре.
ИРГЦ је последњих месеци био у првом плану, посебно током обновљених борби у септембру, када су америчке снаге гађале лансере и положаје у Ормузском мореузу. Али издвајање Артеша показује да редовна армија Ирана више није споредан фактор у америчком планирању.
Ако се на тактичком нивоу од војника тражи да разликује припадника Артеша од других формација, онда се разматрају и сценарији у којима би америчке снаге могле да делују у сложенијем окружењу, са више иранских оружаних структура на терену.
Губици и распоред снага
Америчка војска носи највећи терет губитака у овом рату. Од 28. фебруара, 13 од 21 погинулог Американца били су војници Копнене војске САД, док је 658 од 865 рањених у борби такође из тог вида оружаних снага. Те бројке објашњавају зашто се убрзава припрема људства за препознавање иранских копнених јединица.
Водичи овог типа служе да скрате време реакције на терену, смање ризик од погрешне идентификације и повећају шансе за преживљавање у нејасном борбеном окружењу.
Десетине хиљада америчких војника и даље су у зони одговорности ЦЕНТЦОМ. Међу њима су и стотине припадника 82. ваздушно-десантне дивизије, којима је недавно продужено распоређивање на Блиском истоку. То указује на дуготрајну кризу са могућношћу наглог погоршања.
Шта овај потез говори о сукобу
Овакав водич сам по себи не значи да је копнена офанзива већ спремна. Али показује да се америчка војска више не задовољава сценаријем ограниченог рата на даљину. Ако дође до нових инцидената, спасилачких мисија, удара на положаје уз обалу или ширења борбених дејстава, јединице на терену мораће да знају кога имају испред себе.
Америчка војска је и раније објављивала сличне „Кноw тхе Тхреат” водиче за кинеске и руске копнене снаге. Укључивање Ирана у исти низ показује да се пажња сада усмерава и на препознавање иранског војника, његове униформе и личног оружја.
Рат који је месецима вођен пре свега из ваздуха, са мора и артиљеријом сада улази у фазу у којој се озбиљније рачуна на ближи контакт на земљи. Када војска дели упутство како изгледа противнички пешадинац, то показује да се планира и могућност непосреднијег судара.