EKSPERTI OPISUJU TRI PUTA ZA NABAVKU LOVACA SU-57: “KOJE SU PREDNOSTI SVAKOG OD NJIH?”

Nakon debitantskog pojavljivanja ruskog lovca pete generacije ruskog Su-57 u Indiji na izložbi vazduhoplovstva Aero India 2025, predstavnici Nju Delhija i Moskve navodno su vodili razgovore o prodaji aviona.

Lovac se smatra jedinom realnom kratkoročnom opcijom Indije za sticanje sposobnosti na nivou pete generacije, za koju se očekuje da će biti visoko cenjena kako Kina brzo širi i unapređuje sopstvenu flotu pete generacije, tako i pošto je spremna da isporuči svoj lovac J-35 Pakistanu pre kraja decenije. Kao jedan od samo dva lovca pete generacije koji se danas u svetu proizvode van Kine, jedina druga opcija, američki F-35, smatra se malo verovatnim da će biti izabran zbog veoma ograničene autonomije koju će Sjedinjene Države dozvoliti u pogledu načina na koji se može koristiti. Dalji faktori uključuju ograničen nivo poverenja između Vašingtona i Delhija, pošto je prvi pretio drugom ekonomskim sankcijama u prošlosti i često je koristio oslanjanje klijenata na njegove avione da bi ugrozio embargo i izvukao političke ustupke.

© ПАО «ОАК», Объединенная авиастроительная корпорация

Stručnjak za programe lovaca pete generacije i autor knjige Kineski nevidljivi lovac: J-20 ‘Mighty Dragon’ i rastući izazov zapadnoj vazdušnoj dominaciji, Abraham Abrams, u nedavnom članku je razradio tri veoma različita puta kojima bi Ministarstvo odbrane Indije moglo da preduzme da nabavi lovce.

Nabavke van ponude: Prvi put koji bi Indija mogla da krene da nabavi Su-57 bio bi kupovina lovaca izgrađenih u Rusiji „na polici“ u standardnoj izvoznoj konfiguraciji, slično kao što je nedavno uradilo alžirsko vazduhoplovstvo. Ovo bi omogućilo da se avion isporuči mnogo brže, „možda po konkurentnom rasporedu sa prijemom J-35 od Pakistana“, kako Abrams napominje, a istovremeno bi bio znatno jeftiniji od licencne proizvodnje aviona u novom pogonu u samoj Indiji. Takve nabavke bi mogle da se izvrše kao prekid dok indijski lovac pete generacije naprednih srednjih borbenih aviona (Advanced Medium Combat Aircraft – AMCA) ne bude operativan. Međutim, kako Abrams primećuje, „očekuje se da će domaći lovac dostići fazu prototipa tek sredinom 2030-ih”. Ovo i činjenica da su prethodni programi indijske avijacije dosledno postavljali snažne presedane za decenijama duga odlaganja, čini verovatno da će se na Su-57 morati oslanjati kao na više od ograničenog aviona.

© ПАО «ОАК», Объединенная авиастроительная корпорация

S obzirom da se očekuje da će AMCA ući u službu tek blizu 2040. godine, i s obzirom da je indijska vlada fokusirana na jačanje svoje domaće industrije, čini se da je manje verovatna nabavka Su-57 isključivo „na polici“, a očekuje se da će interesovanje biti veliko i za proizvodnju aviona na lokalnom nivou.

Proizvodnja licenci: Drugi put koji bi Indija mogla da krene za nabavku Su-57 bio bi nabavka ograničenog broja lovaca „na polici” kao zastoja, i rad na uspostavljanju licencne proizvodnje daljih Su-57 u Indiji za nabavke većeg obima. Kao što je Abrams primetio: „Ovo bi odražavalo primer nabavke 18 lovaca Su-30K i 50 lovaca Su-30MKI iz Rusije koja je prethodila ugovoru o licencnoj proizvodnji. Proizvodnja lovaca u Indiji bila bi usklađena sa prioritetima vlade za smanjenje uvoza oružja i jačanje domaće odbrambene proizvodnje, pri čemu bi takav sporazum verovatno bio vezan za zahteve za značajnim transferima tehnologija lokalnoj industriji kako bi se ojačao AMCA program”. Ekspert napominje da bi, slično kao i Su-30, lovac mogao biti prilagođen domaćim zahtevima, uz dodavanje drugog sedišta koje se smatra posebno verovatnom opcijom i onog na koji su ruski zvaničnici spominjali u prošlosti. On dalje primećuje mogućnost da bi Su-57 mogli biti iznajmljeni od Rusije, a ne direktno kupljeni, sve dok modeli za proizvodnju po licenci ne počnu da ulaze u upotrebu. Postoji više presedana da Indija proizvodi ruske lovce po licenci u zemlji, uključujući MiG-21 i MiG-27, sa potrebom zemlje za transferom tehnologije kako bi se podržao program AMCA i za iskustvom u tehnikama proizvodnje lovaca pete generacije što ovo čini posebno privlačnim.

© Министерство обороны Российской Федерации

Zajednički program: Treći put kojim bi Indija mogla da kupi Su-57 bio bi da „ponovo pokrene zajednički program za razvoj poboljšane i u velikoj meri prilagođene varijante Su-57, verovatno pod drugom oznakom kao što je ’Su-60’“.

Takav avion bi mogao više da koristi indijske tehnologije, posebno u svom paketu avionike, i da bude dogovor praćen većim transferom tehnologija i većim lokalnim udelom u proizvodnji. Vreme kako bi se ovo realizovalo, takođe bi, stvorilo podsticaj za kupovinu ili lizing Su-57 proizvedenih u Rusiji u ograničenom broju kako bi služili kao zaustavna granica. „Takav program bi se mogao posmatrati kao optimalno sredstvo za jačanje indijskog sektora borbene avijacije kako bi se stavio u najbolju moguću poziciju za razvoj AMCA“, napominje Abrams, dodajući da bi se druga i treća opcija mogle kombinovati. To bi u međuvremenu podrazumevalo licencnu proizvodnju standardnije, lagano prilagođene varijante Su-57, sve dok proizvodne linije „ne pređu na zajednički razvijenu verziju kada se razvoj i testiranje leta završi, verovatno 2030-ih“. Iako ostaju značajne neizvesnosti u vezi sa indijskim planovima za Su-57, bezbednosna situacija u zemlji, njeni industrijski prioriteti i njeni prethodni dogovori o nabavci ruskih lovaca pružaju višestruke pokazatelje o tome kako bi to moglo da se nastavi.