Ko pregovara i šta se sprema
Specijalni izaslanik predsednika Trampa Stiv Vitkof i šef Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev, koji istovremeno ima status specijalnog izaslanika Kremlja, već nedeljama rade na dokumentu od 28 tačaka koji bi trebalo da postane nova „mapa puta“ za prekid vatre i dugoročno rešenje. Plan je inspirisan Trampovim ,,uspehom” u Gazi i počiva na četiri stuba: mir u Ukrajini, bezbednosne garancije za obe strane, bezbednost cele Evrope i normalizacija odnosa SAD–Rusija i SAD–Ukrajina.
Dmitrijev optimizam
„Osećamo da se ruski stav zaista čuje, za razliku od prethodnih pokušaja“, rekao je Dmitrijev za Aksios nakon trodnevnih razgovora u Majamiju krajem oktobra. Ruski izvori su jasni: cilj je da se pisani dokument završi pre sledećeg sastanka Trampa i Putina.
Pentagon ulazi u igru
U Kijev je jutros sleteo najviši vojni tim Trampove administracije na čelu sa sekretarom vojske Danijelom Driskolom, u pratnji načelnika Generalštaba vojske generala Rendija Džordža, komandanta američkih snaga u Evropi generala Krisa Donahua i zastavnika Majkla Vajmera. Zvanično je reč o „misiji utvrđivanja činjenica“, ali pravi zadatak je procena koliko je Kijev spreman na „praktičnost i realizam“, kako to formuliše Trampov krug.
Kijev na čekanju
Ukrajinski zvaničnici potvrđuju da su dobili „signale“ o američko-ruskom planu, ali naglašavaju da Kijev nije učestvovao u njegovoj izradi. Sastanak Vitkofa i Zelenskog planiran za danas u Turskoj otkazan je u poslednjem trenutku, što mnogi tumače kao znak da Vašington želi prvo da „usaglasi stavove“ sa Moskvom.
Kremlj igra hladno
Kremlj, kao i uvek, igra na kartu minimalizacije. Dmitrij Peskov je danas rekao novinarima da „za sada nema novih pojava“ i da je sve dogovoreno u Ankoridžu“. Ipak, činjenica da je Dmitrijev proveo tri dana u Majamiju sa Vitkofom i da su kontakti intenzivni govori suprotno.
Otvorena pitanja koja odlučuju sve
Hoće li se linija razgraničenja zamrznuti po trenutnom frontu, koji je za Rusiju povoljniji nego u avgustu? Da li će biti priznati četiri oblasti i Krim kao punopravne ruske teritorije? Kakve bezbednosne garancije dobija Rusija da Ukrajina neće ući u NATO, bar ne u doglednoj budućnosti? Da li će biti međunarodnih snaga u tampon zoni i ko će ih činiti? Hoće li plan uključiti i pitanje sankcija, energetske saradnje i strateškog naoružanja? Na ove ključne tačke još nema javnog odgovora.
Evropa tek obaveštena, Britanija odbačena
Briselu, Berlinu i Parizu poslato je obaveštenje. Britanski pokušaj da se nametne kao posrednik po modelu Gaze Dmitrijev je otvoreno odbacio kao „bez šanse“, jer „ignoriše ruske interese“.
Tramp želi brzi trijumf
Trampova administracija očigledno želi brz diplomatski trijumf, idealno pre inauguracije novog Kongresa u januaru 2026. Da li će uspeti da natera Zelenskog na fleksibilnost koju traži i da li će Moskva prihvatiti manje od svojih zahteva iz 2022. ostaje najveća nepoznanica. Stanje na frontu pokazuje da Moskva uopšte ne mora da žuri sa zaključivanjem mira.
Jedno je sigurno: posle Ankoridža u avgustu, ovo je najkonkretniji i najozbiljniji američko-ruski diplomatski kanal otkako je rat počeo. Ako propadne, posledice po evropsku bezbednost i Trampovu spoljnu politiku biće nesagledive. Ako uspe, mogao bi da promeni geopolitičku kartu kontinenta za naredne decenije. Sledeći potezi su na Kijevu i Evropi. Pitanje je koliko će im prostora ostaviti Vašington i Moskva koji, bar za sada, pregovaraju sami.
Sastanak između Zelenskog i Vitkofa u Turskoj je otkazan nakon što je postalo jasno da Zelenski nije zainteresovan za razgovor o mirovnom planu američkog predsednika.