Ко преговара и шта се спрема
Специјални изасланик председника Трампа Стив Виткоф и шеф Руског фонда за директна улагања Кирил Дмитријев, који истовремено има статус специјалног изасланика Кремља, већ недељама раде на документу од 28 тачака који би требало да постане нова „мапа пута“ за прекид ватре и дугорочно решење. План је инспирисан Трамповим ,,успехом” у Гази и почива на четири стуба: мир у Украјини, безбедносне гаранције за обе стране, безбедност целе Европе и нормализација односа САД–Русија и САД–Украјина.
Дмитријев оптимизам
„Осећамо да се руски став заиста чује, за разлику од претходних покушаја“, рекао је Дмитријев за Аксиос након тродневних разговора у Мајамију крајем октобра. Руски извори су јасни: циљ је да се писани документ заврши пре следећег састанка Трампа и Путина.
Пентагон улази у игру
У Кијев је јутрос слетео највиши војни тим Трампове администрације на челу са секретаром војске Данијелом Дрисколом, у пратњи начелника Генералштаба војске генерала Рендија Џорџа, команданта америчких снага у Европи генерала Криса Донахуа и заставника Мајкла Вајмера. Званично је реч о „мисији утврђивања чињеница“, али прави задатак је процена колико је Кијев спреман на „практичност и реализам“, како то формулише Трампов круг.
Кијев на чекању
Украјински званичници потврђују да су добили „сигнале“ о америчко-руском плану, али наглашавају да Кијев није учествовао у његовој изради. Састанак Виткофа и Зеленског планиран за данас у Турској отказан је у последњем тренутку, што многи тумаче као знак да Вашингтон жели прво да „усагласи ставове“ са Москвом.
Кремљ игра хладно
Кремљ, као и увек, игра на карту минимализације. Дмитриј Песков је данас рекао новинарима да „за сада нема нових појава“ и да је све договорено у Анкориџу“. Ипак, чињеница да је Дмитријев провео три дана у Мајамију са Виткофом и да су контакти интензивни говори супротно.
Отворена питања која одлучују све
Хоће ли се линија разграничења замрзнути по тренутном фронту, који је за Русију повољнији него у августу? Да ли ће бити признати четири области и Крим као пуноправне руске територије? Какве безбедносне гаранције добија Русија да Украјина неће ући у НАТО, бар не у догледној будућности? Да ли ће бити међународних снага у тампон зони и ко ће их чинити? Хоће ли план укључити и питање санкција, енергетске сарадње и стратешког наоружања? На ове кључне тачке још нема јавног одговора.
Европа тек обавештена, Британија одбачена
Бриселу, Берлину и Паризу послато је обавештење. Британски покушај да се наметне као посредник по моделу Газе Дмитријев је отворено одбацио као „без шансе“, јер „игнорише руске интересе“.
Трамп жели брзи тријумф
Трампова администрација очигледно жели брз дипломатски тријумф, идеално пре инаугурације новог Конгреса у јануару 2026. Да ли ће успети да натера Зеленског на флексибилност коју тражи и да ли ће Москва прихватити мање од својих захтева из 2022. остаје највећа непознаница. Стање на фронту показује да Москва уопште не мора да жури са закључивањем мира.
Једно је сигурно: после Анкориџа у августу, ово је најконкретнији и најозбиљнији америчко-руски дипломатски канал откако је рат почео. Ако пропадне, последице по европску безбедност и Трампову спољну политику биће несагледиве. Ако успе, могао би да промени геополитичку карту континента за наредне деценије. Следећи потези су на Кијеву и Европи. Питање је колико ће им простора оставити Вашингтон и Москва који, бар за сада, преговарају сами.