„Sve je u opasnosti da propadne“, kaže komandant o modernizaciji marinaca.
Marinski korpus je 2025. godine otprilike na pola puta svog decenijskog, sveobuhvatnog plana modernizacije, pokušavajući da to uravnoteži sa spremnošću za svoju osnovnu misiju kao snage za reagovanje u kriznim situacijama Pentagona, što je „jako teško izvesti“, rekao je general Erik Smit, komandant službe, za Defense One u martu.
Ovo je posebno tačno jer služba gleda u cev celogodišnjeg kontinuiranog rešenja, držeći budžet nepromenjenim dok Marinski korpus formira nove jedinice, nadograđuje avione i nabavlja nove raketne sisteme.
„Rekao bih da je sve u opasnosti da propadne“, rekao je Smit, dok se Korpus nalazi na pola puta svog decenijskog marša ka novom dizajnu snaga.
Marinski korpus ima veliku listu za kupovinu: dodavanje novih radara svojim F/A-18 Hornet, poboljšanje preživljavanja MV-22 Osprey i kupovina sistema za sprečavanje ekspedicionih brodova mornarice/marinaca, radara AN/TPS-80 za kopnene/vazdušne zadatke i srednjeg desantnog broda, da nabrojimo glavne igrače.
„Sve to počinje da propada kada postoji kontinuirano rešenje“, rekao je Smit.
Iako kontinuirana rezolucija koči nove troškove, celo Ministarstvo odbrane SAD preispituje svoj najnoviji predlog budžeta kako bi pronašlo 50 milijardi dolara koje može da preusmeri na prioritete Trampove administracije, poput bezbednosti granica i raketne odbrane „Zlatna kupola“.
Administracija predlaže smanjenje finansiranja programa za raznolikost, inicijativa za klimatske promene i „prekomerne birokratije“ kako bi taj broj bio oko 8 procenata postojećeg budžeta od 850 milijardi dolara. Međutim, procene potrošnje na raznolikost i klimatske promene iznose samo oko 540 miliona dolara.
„Nadam se da, znate, kada dođe do vežbe smanjenja od 8 procenata… mi nismo droidi koje traže“, rekao je Smit. „Sve što radimo je vezano za ratovanje i smrtonosnost. To je sve što znamo; to smo mi.“
Smit takođe ističe da je Marinski korpus prošao svoju finansijsku reviziju dve godine zaredom, jedina odbrambena organizacija koja je to učinila. Nada se da to pokazuje „da smo dobri upravnici poreskog novca“.
Administracija je signalizirala da bi želela da Pentagon konačno prođe finansijsku reviziju, nakon što nije prošao svih sedam do sada.
„Nema nikakve tajne u tome“, rekao je Smit, dodajući da su ga drugi šefovi službi tražili za savete i da se sve svodi na praćenje svega što kupuju. „Ne možete se vratiti i ponovo napraviti evidenciju koja ne postoji. Ako niste nešto evidentirali kada ste to primili, ne možete se vratiti i napraviti evidenciju za to.“
Ostati spreman
Biće potrebno više novca da bi Marinski korpus bio spreman da brzo reaguje na globalne pretnje – što je njegova glavna misija, koju obavlja zajedno sa Mornaricom i njenim amfibijskim brodovima, koji su poslednjih godina zabeležili loše stope spremnosti.
Novi plan održavanja Mornarice ima za cilj da podigne spremnost do 80 procenata za sve brodove, ali poboljšanje efikasnosti dostupnosti brodogradilišta ne može se dogoditi odmah, posebno zato što brodogradilišta imaju poteškoća da zaposle dovoljno radnika.
„Mornarica pokušava da uvede i izvede brodove na vreme“, rekao je Smit. „Ali trenutno se to ne dešava. Amfibije ulaze i ostaju unutra.“
Deo toga ima veze sa finansiranjem, rekao je, ali je i rezultat toga što komandanti borbenih jedinica produžavaju raspoređivanje amfibijskih grupa spremnih za plovidbu i ukrcanih ekspedicionih jedinica marinaca, pomerajući rasporede održavanja.
„Oni su najtraženija stavka za komandante borbenih jedinica, posle udarnih grupa nosača aviona i podmornica“, dodao je. „Kada se ARG-MEU produži, onda se veoma, veoma čvrsto isprepleteni plan brodogradilišta raspada.“
Ali Korpus nastavlja da radi. Ovog leta, jedinice će testirati nove ručne sisteme za borbu protiv dronova.
„Jedna od stvari koja nam je svima očigledna jeste da bespilotni letelice predstavljaju pretnju ne samo pešadijskim marincima, već svim marincima“, rekao je general-potpukovnik Erik Ostin na konferenciji „More-Vazduh-Svemir“ u blizini Vašingtona. „Trenutno ćemo isprobati prototipove sistema protiv bespilotnih letelica za pešadijske marince i uzbuđeni smo što ćemo to pokazati nekim od naših sledećih jedinica za raspoređivanje kako bismo ih zaštitili u pokretu.“
Formacije menjaju način na koji funkcionišu, rekao je šef Komande za obuku i obrazovanje, za novu borbu u kojoj neće imati vazdušnu dominaciju.
„Prošlo je mnogo vremena, možda od Drugog svetskog rata, otkako je pripadnik pešadijskog odreda na zemlji zapravo morao da pogleda gore ili preko ramena i da uradi bilo šta drugo osim da napusti avion, ili pozove medicinsku evakuaciju ili nešto slično“, rekao je general-potpukovnik Bendžamin Votson.
U martu je 12. marinski litoralni puk, druga jedinica službe posvećena delovanju u plitkim, priobalnim vodama, dostigao početnu operativnu sposobnost uz dodavanje litoralnog borbenog tima.
To čini dva litoralna puka koja deluju u Indo-Pacifiku, u vreme kada se raspodela Marinskog korpusa menja.
Devet hiljada marinaca počelo je da se seli u baze u decembru iz Japana na Guam i druge delove Pacifika, kao deo sporazuma sa japanskom vladom iz 2012. godine. Prema sporazumu, oko 4.000 će se na kraju preseliti na Guam, a dodatnih 5.000 na Havaje i druge lokacije koje će biti određene, čime će se ukupan broj marinaca stacioniranih u Japanu smanjiti sa 19.000 na 10.000.
Udaljavanje od Kine, dok Ministarstvo odbrane usmerava sve veću pažnju na odvraćanje rata sa tom zemljom, biće teško, rekao je Smit.
„Znate, postoji izreka: virtuelno prisustvo je stvarno odsustvo“, rekao je. „Dakle, ono što znam jeste da morate biti prisutni da biste pobedili.“
Marinci će i dalje putovati u Koreju, na Filipine i u Australiju kao i do sada, dodao je, ali će to zahtevati više vremena i mnogo više korišćenja njihovih transportnih aviona.
„Nastavićemo da vežbamo sa tim saveznicima i partnerima. Samo moramo imati mogućnost da stignemo tamo“, rekao je. „I možemo se samostalno rasporediti na našim C-130 samo do određene mere. A onda im odbacimo krila.“
Stvaranje i zadržavanje marinaca
Ipak, komandant je svestan da mora da osigura da marinci nastave da dobijaju te mogućnosti za obuku – i dosta raspoređivanja.
„Bez obzira da li ste sa MLR ili sa MEU, i dalje ćete biti odsutni po šest meseci“, rekao je. „Dakle, marinci samo žele da rade ono za šta su se prijavili. Nisu se prijavili da sede u kasarni. Prijavili su se za raspoređivanje.“
Smit želi da ispuni to obećanje, rekao je, jer služba oseća teret krize regrutovanja, zajedno sa ostatkom vojske.
„Pa, zapravo ne možete regrutovanjem da se izvučete iz ove krize“, rekao je. „Možete samo da zadržite svoj izlaz iz ovoga. I zato moramo biti u mogućnosti da platimo našim marincima ono što zaslužuju, da im damo bonuse, da im pružimo zadovoljstvo poslom, sigurnost posla.“
Iako Korpus nije promašio svoj cilj regrutovanja od 1994. godine i jedina je služba osim Svemirskih snaga koja je ostvarila svoje ciljeve u poslednjih pet godina, i dalje se bori kao i ostale službe, rekao je Smit.
„Rekao bih da je najveći izazov koji imamo to što moramo ponovo da dostignemo naš broj regruta“, rekao je, što znači da se trudimo da dovedemo nešto manje od 33.000 novih marinaca nakon što smo jedva prešli cilj od 30.500 u 2024. godini.
„Nemamo lako vreme u regrutovanju“, dodao je. „Mi ispunjavamo misije jer zahtevamo od naših marinaca da ispunjavaju misije, jer ne grešimo.“