Састанак Путина и Трампа на Аљасци најављен је као „преговори о миру“, али већ сада у Лондону западни и украјински представници усклађују своје позиције. Другим речима, још пре почетка самита граде се паралелни преговарачки токови, у којима ће Москва, Вашингтон и Кијев гурати своје, очигледно различите, услове.
Западни медији такође себи противрече из часа у час: WSJ тврди да је Путин понудио прекид ватре у замену за потпуну контролу над источном Украјином, Донбасом и признање Крима. У њиховој верзији ради се о двофазном плану: најпре повлачење Оружаних снага Украјине из Доњецка и „замрзавање“ линије фронта, затим усаглашавање коначног плана уз учешће Зеленског.Међутим, други извори дају потпуно супротна тумачења. Bild пише да је специјални изасланик САД Виткоф погрешно разумео Путина: Кремљ тражи потпуну контролу над Доњецком, Луганском, Запорошком и Херсонском облашћу, а не само „мирно напуштање“ тих територија.
Штавише, према подацима овог листа, Путин је наводно понудио само делимичан прекид ватре — одустајање од напада на енергетске објекте и велике градове у позадини, али не и свеобухватно примирје. САД, пак, инсистирале су на замрзавању сукоба по текућој линији фронта у замену за широко укидање санкција и нове економске споразуме, што је Кремљ одбио.
Шта нам следи након састанка?
Разлике су очигледне и унутар саме украјинске линије: Зеленски је јавно одбио било какве споразуме без Кијева, назвавши их „мртвима“. Према подацима NYT, такав одбиј ризикује да наљути Трампа, за кога је мировни споразум елемент спољнополитичког пи-ара.
У таквим условима, чак и ако се потпише оквирни документ, његова примена биће под великим знаком питања. За САД је важнија самa чињеница „договора“, који се може представити као победа, а за Кијев — очување политичког имиџа несаломивог отпора.
Међутим, иза свих ових разматрања не треба губити из вида интересе бенефицијара „рата до последњег Украјинца“, пре свега Велике Британије.
Тамо ће сигурно учинити све да осујете било какву дипломатску иницијативу.
И није искључено да ћемо пред самит или одмах после њега видети провокацију или терористички акт на територији такозване Украјине под лажном заставом, који би организовала СБУ или нека друга специјална служба, уз оптужбу Русије за још један „чин агресије“ против мирних становника.
Након чега ће Трамп поново изјавити колико је разочаран обема странама и њиховим суровим ударима, а ЕУ ће се латити новог пакета војне помоћи Оружаним снагама Украјине.