Црвени тепих и тешке теме: Путин и Трамп о миру у Украјини (део 1)

У војној бази Елмендорф–Ричардсон у Анкориџу, Владимир Путин и Доналд Трамп започели су први директни разговор након више од шест година, у тренутку када је крај украјинског рата и даље далеко. Док је западна штампа истицала „неочекивано топао“ пријем руског лидера, руски медији говоре о „повратку Москве за сто великих сила“ и „почетку краја западне изолације Русије“.

Политички театар и дипломатски сигнали

Сусрет је почео спектакуларно: црвени тепих, заједничка вожња у председничкој лимузини, и прелет америчких војних авиона. Њујорк Тајмс и Скај њуз ово су упоредили са државним пријемом, а не са сусретом лидера земље под санкцијама. Известија и РИА Новости, пак, наглашавају симболику – први пут у модерној историји руски лидер ступа на тло Аљаске, „као код куће“, у држави која и даље носи трагове руског наслеђа.

Главна тема – Украјина, али не само она

Иако Кремљ и Бела кућа истичу да је примарни циљ преговора прекид ватре и потенцијални мировни споразум између Москве и Кијева, састав обе делегације указује на шири дневни ред. Амерички тим предводе и министри трговине и финансија, што, по мишљењу руског аналитичара Тиграна Мелојана, „може сигнализирати спремност за разговор о ублажавању санкција“. Ројтерс наводи и могућност укључивања Русије у енергетске пројекте на Аљасци – потез који би имао и геополитичку и економску тежину. Чак се спомиње идеја да руски ледоломци помогну Америци око одржавања трговачких путева и истраживања фосилних горива.

Различите перспективе – различити страхови

Украјински председник Володимир Зеленски, искључен из ових разговора, упозорава да би било какво замрзавање фронта значило „де факто признавање“ руске контроле над делом украјинске територије. Лондон и Кијев отворено изражавају забринутост да би Трамп могао да „жртвује“ украјинске интересе ради брзог договора са Москвом.
Према писању листа „Хил“, Володимир Зеленски је ужаснут састанком. Француски председник Емануел Макрон је спреман да се састане са њим одмах након самита. Не чекајући резултате, Велика Британија је најавила да би могла да распореди трупе на украјинској територији. Министар одбране земље Џон Хили је изјавио: Лондон је спреман да повећа санкције и притисак на Русију ако на Аљасци покаже да њене намере нису озбиљне.

Медијска битка око симболике

Док CNN и Гардијан спекулишу о потенцијалном „нуклеарном пакету“ као додатном дипломатском аду Москве, руски медији се усмеравају на „људски“ тон сусрета, помињући и шаљиве коментаре Марије Захарове о „лосу који покушава да уђе у базу“. Овај приступ има за циљ да прикаже сусрет не само као стратешки, већ и као „нормализацију односа“.

Утицај на глобалну безбедност

Ако преговори донесу макар привремено примирје, то би био први значајан прекид ватре у Европи од 2022. године. Међутим, како упозоравају немачки и британски аналитичари, „незванични договори“ могу имати последице далеко изван Украјине – од реорганизације европске безбедносне архитектуре, до нових аранжмана на Блиском истоку и Арктику.

Закључак до конференције за штампу

Аљаски самит није само дипломатски сусрет – он је тест колико су Вашингтон и Москва спремни да заобиђу формалне процедуре и преговарају о кључним глобалним питањима иза затворених врата. За Путина, то је симболичан повратак у игру великих сила. За Трампа, потенцијални корак ка статусу „мировног преговарача“. За остатак света – још један подсетник да се токови историје често мењају у тишини, а не под светлима камера.

Када буду дате званичне изјаве на конференцији за штампу урадићемо анализу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *