Пише: Данко Боројевић
Како је F-5А био предвиђен за вишенаменску улогу, недостатак радара и савременог нишанског система је у великој мери ограничавао његове ловачке карактеристике. Будући да је РВ САД 1970. године поново расписало конкурс под називом IFA (International Fighter Aircraft), сличан ранијем програму MAP, али је овог пута тежиште било више на ловачким карактеристикама. Ово је компанији Нортхроп добро дошло, јер је нови F-5Е управо био завршен. Northrop је поново победио конкуренте. Тако је створен F-5E, назван Tiger II. У носу авиона је уграђен радар Emerson Electric AN/APQ-153, домета 37 км, а касније и знатно бољи AN/APQ-159, домета 73 км. Поред тога, уграђени су уређаји за радарско упозоравање и за идентификацију свој/туђ (IFF), као и боља комуникацијска и навигацијска опрема и нишан. Поред боље електронике, извршена су и друга побољшања, углавном преузета са CF-5 и NF-5,као и уградња нових мотора.
Наиме, светлост дана је угледала нова варијанта мотора, J-85-GE-21, са компресором од више степени, него код ранијих верзија, као и са лопатицама од титанијума. Тако му је снага повећана на 22,24 килоњутна, што је повећало и брзину у хоризонталном лету и брзину пењања. Авион F-5E је добио и ново, ојачано крило, са повећаним распоном и површином и са већим стрејковима, као и са механизацијом преузетом са NF-5. Ова побољшања крила су омогућавала веће нападне углове, као и већи узгон уз исти отпор. Такође, више није била предвићена употреба бидона. Сва ова побољшања су резултирала повећањем максималне брзине са 1,4 маха на 1,6 маха, смањењем радијуса заокрета за 17%, повећањем брзине неустаљеног заокрета за 17%, а устаљеног за 7%.
Што се тиче наоружања, оно је остало као и код F-5A, али је повећана носивост на 3175 кг и проширен асортиман средстава на касетне бомбе, поморске мине, као и на прецизно навођене ракете AGM-65 Maverick са телевизијским навођењем. Осим тога, омогућено је ношење и веће количине горива, те већих допунских резервоара за гориво. Наравно, направљен је и двосед F-5F, који се од F-5B разликовао по задржавању једног топа М-39 и по поседовању радара Emerson Electric AN/APQ-157.
Извиђачка варијанта RF-5E Tiger Eye је имала до пет камера КА-95B, КА-56E, КА-93B6 , KS-147A LOROP, RS-710E или SLAR или SLAMMR и задржане топове у носу.
За лиценцну производњу одлучиле су се Јужна Кораја, Швајцарска и Тајван. Швајцарци су за потребе сопственог ваздухопловства произвели 110 авиона и то 98 једноседа F-5E и 12 двоседа F-5F. Аустрија је после повлачења својих авиона Ј-35Ö из наоружања, за заштиту свог неба из Швајцарске јула 2004. године изнајмила 12 ловаца F-5E. Враћени су Швајцарцима јуна 2008. године, по завршетку испоруке ловаца Typhoon РВ Аустрије.
Ловци F-5E Tiger II своје прво ватрено крштење имали су на крају рата у Вијетнама у рукама јужновијетнамских пилота. По пада Сајгона северновијетнамска војска је поред већег броја различитих ваздухоплова заробила и 27 ловаца једноседа F-5E Tiger II. Неки од заробљених ловаца имали су радаре AN/APQ-153, а неки и боље радаре AN/APQ-159. Заједно са старијим примерцима ловаца Freedom Fighter, ловци Tiger II укључени су у састав мешовитих пукова заједно са ловцима МиГ-21. Нова вијетнамска војска ове авионе је употребљавала у борбама против снага Црвених Кмера у Камбоџи и током краткотрајног сукоба са војском Кине 1979. године.
Иран је један од највећих корисника овог ловца. За време владавине шаха Пахлавија за потребе РВ Ирана набављено је из САД 166 авиона F-5Е/F и 15 авиона RF-5Е. Ирански ловци F-5Е употребљавани су током Ирачко-иранског рата.
Саудијска Арабија је своје авионе F-5Е употребљавала за подршку копненим снагама током рата у Заливу јануара 1991. године.
Нарочито је интересантна улога авиона F-5Е/F у САД. Током Вијетнамског рата америчка је морнарица основала чувену школу Top Gun, која је заправо била допунска, постакадемска установа за обуку у блиској борби у ваздуху. Основани су такозвани „Агресорски сквадрони“ инструктора на авионима, који су што је могуће боље „имитирали“ совјетске: A-4 Skyhawk је „глумио“ МиГ-17, а Т-38 и F-5Е су „глумили“ МиГ-21. По узору на морнарицу, ваздухопловство и марински корпус су основали сличне школе, где су такође коришћени F-5Е.
У току је тржишна борба за модернизацију више стотина активних авиона a F-5E/F. Више компанија обећава осавремењавање авиона уградњом новог радара и авионике, а век употребе се продужава репарацијом змаја. Northrop под именом Tiger IV уствари покушава да искористи технологију авиона F-20. Сингапурски „тигрови“ су добили радаре e FIAR Grifo-F, док су чилеански модернизовани уз помоћ Израелаца и опремљени су радарима Elta EL/M-2032. Бразилски ловци су такође модернизовани уз помоћ израелске компаније Elbit, али су у њихове ловце уграђени радари Grifo-F са новом авиоником укључујући ту и нове Dash пилотске кациге. Бразилски авиони F-5ЕМ/FМ добили су ново израелско наоружање укључујући ту и ракете ваздух-ваздух Derby и Python IV.
За израду текста коришђене су књиге:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.
Данко Боројевић, Паклена крила , млазни борбени авиони у рату 1943-2004, СГЦ, Београд, 2009.