F-22 RAPTOR: “НАЈСКУПЉИ ЛОВАЦ У ИСТОРИЈИ БИЋЕ ПЕНЗИОНИСАН”?

F-22A Raptor почиње свој крај… па, да, ако Конгрес одлучи, отићи ће у пензију. Односно, на светски познато гробље авиона у ваздухопловној бази Дејвис-Монтан у Тусону, у Аризони, где се чува више од 4.400 ваздухоплова и 40 свемирских летелица.

Конгресмени су и даље неодлулни али притисак команде америчког ратног ваздухопловства се из године у годину појачава и као резултат тога постоји предосећање да ће Конгрес ипак донети одлуку.

Питате се, шта је руководство америчког ратног ваздухопловства хтело толико страшно да је и сам Конгрес САД ушао у борбу с њима?

И хоће да отпишу све авионе F-22. Не 32, као прошле године, него све, колико их је остало.

Најскупљи ловци, њих 200 током 20 година борбеног стажа однелоје једину ваздушну победу и то над кинеским балоном, према плановима команде америчког ваздухопловства, требали би да буду отписани и послати у историју.

Уопште, логично је: ако су се борци „за ваздушну премоћ“ претворили у буџетске ловце, генерали размишљају сасвим нормално. На крају крајева, сваки сат лета овог ловца кошта прилично (укупна цена сата лета је 44.296 долара) за амерички војни буџет, и иако је без дна, никако није бесконачан. Авај.

Па, одржавање, иако није најзахтјевније (30 часова одржавања за 1 час лета), било је и прождрљивијих авиона у том погледу (F-104, на пример, 50 часова одржавања), ипак, “US AIR FORCE” би желелo мању и јефтинију платформу. Произвођачи су обећали да ће смањити број радних сати за до 19 како се летелица трехнички буде савлађивала, али нешто је пошло наопако.

Као резултат тога, већ пре 10 година сви су схватили да је то идеални мирнодопски борбени авион. Па ово је за учешће на изложбама, међународним форумима, парадама и другим манифестацијама које, ако наносе штету, онда само буџетима.

© U.S. Air Force photo by Senior Airman Julia Lebens

Али F-22 је покушао да избегне војне сукобе. Дакле, ненаметљиво, у прикривеном режиму, Раптор је летео око оних места где је могао да савија своје мишиће. А тамо где су се амерички пилоти борили у инфериорним авионима, F-22 је био „стелт“ у правом смислу те речи. Нико то није видео чак ни у локалним сукобима, изузев летова као неко ко зна: 2015. године један F-22 јесте учествовао у…

Међутим, овде је боље дати реч генералу Хоук Карлу, шефу борбене команде Ваздухопловних снага у операцији Inherent Resolve:

„Док је био у ваздуху, F-22 је извршио своју ударну мисију, али је такође пет пута био ‘пренамењен’ током лета, што значи да му се променила примарна намена. F-22 је летео у извиђачке мисије, пратећи ловце користио је своје напредне сензоре да преусмери друге авионе и позивао на додатне ударе, преносио је податке о својим мисијама и пратио бомбардере до њихових циљева. Током лета, који је трајао 11 сати, F-22 је захтевао седам допуњавања горива”.

Ово је генерал рекао за AirForce Times у броју за јун 2015.

“Рече генерал 11 сати у кабини, допуна горивом седам пута, урадио толико задатака… Одједном је дошло до грешке, а извршавао је шест задатака. Нико. Али какав! Као авион, као пилот. Седећи пола дана на пилотском седишту, није јасно шта јести… мада какву храну, а где је тоалет? Тако да ће до краја лета све око струка пилота бити унеређено и непријатно мирисати, зар не?”

„Раптор“ – не Су-34 „Паче“, који има чајну кухињу, чајник, микроталасну пећницу и место за спавање (једно). Ту је и сув тоалет и два санитарна резервоара преузета од Су-27. И тамо, у ствари, други члан посаде може да одспава сат времена ако је лет дугог домета.

Али било би веома информативно знати како је све то изгледало у извођењу једног пилота Раптора.

Али чак и док је био демонстратор, Раптор ипак није био предмет продаје савезницима. Чак и са онима који су вам најближи. Ваљда из реалног страха да се за толике паре не баце пред савезницима. Мада… F-35 је преузео диригентску палицу и, док се продаје, такође не лети из приближно истих разлога. Много је скупо за савезничку господу да често лете на таквом чуду технике.

Још 2012. године на страницама National Interest, био је један занимљив чланак. У чланку се наводи да је суперкомпјутер Пентагона израчунао да један F-22 може да обори до 140 ловаца генерације 4-4+ током сукоба. И чак су то потврдили тренажним борбама против F-15 и F-16.

Искрено нечувене бројке, иако су, наравно, изнета мишљења да не 140, већ око 10, један Раптор може да обори. И то ће и даље бити озбиљно достигнуће. Али опет је нешто пошло наопако.

Међутим, све је виђено на небу Сирије.

Укратко, невидљивог Раптора су видели сви којима није наређено да затворе очи. Овако ће бити исправно речено.

© U.S. Air Force photo by Staff Sgt. Jessi Roth

Генерално, данас сви схватају да се невидљивост показала као крајње произвољна ствар и да је сам израз „стелт борац“ замењен термином „слабоуочљиви борац“. Суштина је јасна, разлика између невидљивог и слабоучљивог није вредна приче.

Али са Раптором се испоставило да постоји извесно претеривање: превише масовна рекламна кампања за застрашивање противника играла је супротно, а за америчко ратно ваздухопловство постало је најопасније изгубити бар један авион.

Али било је губитака, од 2022. године F-22 је претрпео 32 несреће класе „А“ (удес авиона са смрћу, губитак авиона или штета од више од 2.500.000 долара), трајно изгубљено 6 авиона и 50 несрећа класе „Б“ (несреће што доводи до озбиљне повреде или штете између 500.000 и 2.500.000 долара). Генерално, не толико, око 4% од укупног броја авиона у употреби, али овде треба запамтити да један Раптор кошта скоро 150 милиона долара, а ако рачунате истраживање и развој онда свих 350 милиона.

А ако овде користите калкулатор (само губици „теже“ 900/2100 милиона долара, а то не узима у обзир оперативне трошкове!), онда схватате да F-22 представља највећу опасност само за буџет.

Али, како кажу, новац није главна ствар, иако у нашем случају не говоримо о новцу, већ о износу.

Главни проблем “Раптора” је што су га почели излећи у прошлом веку, а када је рођен, одмах је застарео! Чим су се почели појављивати елементи вештачке интелигенције и идеје мрежноцентричне контроле битке мање-више резултирале нечим, показало се да је F-22, који је настао у зору полупроводничке технологије, данас готово немогуће интегрисати у савремени систем контроле борбе.

Наравно, нема сумње да је “Раптор” мачка која сама хода. Летелица је заиста прилично способна, у теорији, да извршава борбене задатке на нивоу „јуче“, то јест, без новонасталих проблема као што је контрола беспилотних летелица и пројектила преко сателита и слично. Ово је обичан нормалан авион, чак и из 20. века.

Шта рећи ако је Ф-22 лишен могућности да самостално преноси информације преко система тактичке размене података Линк 16, који користе други амерички авиони? А како је, питаће се они који још не знају, да ли је он онда водио некога тамо у Сирији? И тако, у најбољим традицијама 20. века – преко радија. Јасно је да је ово одмах разоткрило Репторсе, али није било друге опције.

Па, чињеница да је уштеда лишила F-22 здраве оптичке локацијске станице, ово је посебно тужно у инфрацрвеном опсегу. Па, недостатак бочних антена, што ограничава видљивост пилота.

Тако шик напредно борбено возило.

© U.S. Air Force photo by Master Sgt. Mysti Bicoy

Модернизација? Па, ако говоримо о потпуној промени авионике и посебно компјутера. Дакле, да, можда би то била опција. Друго је питање колико би то коштало и какав би био исход. И што је најважније, присуство F-35 све ово чини мање смисленим. Али биће нешто ниже бројке о модернизацији, све ће постати јасније.

Резултат је тужан: ловац за ваздушну супериорност се претворио у буџетског ловца. Невидљивост је испала фикција, и добро, ако су видели своје, онда не, странци виде савршено, а ако виде Руси, онда Кинези, који имају и ловца Сухој и сопствену електронику ништа лошију од америчке оне, видеће се.

Уопштено говорећи о невидљивости/стелтности, да напоменемо да се такви резултати, подвлачећи црту под „невидљивост“, раде и у Сједињеним Државама. Није полетео. И веома је пријатно констатовати да се супер-маневарска способност руских авиона показала ефикаснијом од америчке „невидљивости“. Коначно. Говорећи о идеалном авиону будућности, вреди предвидети да ће то бити супер маневарски авион са елементима стелт. Управо са елементима.

Тако да је галама команданата америчког ваздухопловства разумљива. Скуп кофер без ручке који уништава тоне долара уместо да нанесе штету противнику није баш пријатан. А жеља да се отараси овог „чудотворног оружја“, усмереног више против сопствене земље, је и разумљива.

Зашто су политичари били толико ревносни у одбрани F-22 од војске? Па, рецимо то овако: били су луди буџети који су одобрени у Конгресу. Скоро 68.000.000.000 долара (нуле посебно за разумевање размера ноћне море) није шала. Новац је потрошен, али „он“ је апсолутно нула: авион није способан за своје главне задатке. Односно, штитећи интересе САД.

Генерално, на општој позадини сталних „прелетања“ америчког војно-индустријског комплекса са свим суперпројектима („Замволт“, „Независност“, „Слобода“, В-2 и тако даље), који су трошили милијарде долара и одлазили у историју, F-22 не личи на ништа тако изванредно. Све је у духу времена.

А у априлу ове године, Ваздухопловство је покренуло нову офанзиву великих размера на Конгрес, без које F-22 неће бити расходован.

Извршни директор за набавку Ваздухопловних снага Ендру Хантер рекао је да би одржавање 130 старијих F-22 коштало исто као и куповина приближно истог броја F-35. Ово су, наравно, јаке бројке, на извештају овог нивоа, то је највероватније потврдио прорачунима.

Он је такође најавио да ће следећа планирана модернизација F-22 коштати око 9 милијарди долара, а ту није крај.

Али најважније је да „Раптор“ више никоме није занимљив, осим, ​​можда, произвођачима који и даље могу зарадити поприличан пени на надоградњи. Па, само за одржавање панталона.

© U.S. Air Force photo by Airman 1st Class Andrew Britten

У том погледу,F-35 изгледа много интересантније. Да, ни он није јефтин по трошковима пословања, није без доста недостатака, али га купују, што доноси новац гомили компанија које су допринеле његовом настанку. Lockheed Martin такође укључио Northrop Grumman, Pratt & Whitney, Rolls-Royce, Allison, British Aerospace, Skunk works, Aeronautical Systems…

Па, да, половина је учествовала у стварању Раптора. Питање је само ефикасност пројекта, али то је проблем. Стога се од 2009. године води тихи рат између Конгреса и Ваздухопловства, јер први покушавају да натерају ове друге да управљају авионом за који је плаћен огроман износ долара, а други не желе, јер добили су летелицу из претходног века за 68 милијарде.

А у Сједињеним Државама се већ прича да би судбина лета F-22 могла да обори рекорд краткоће још једног „невидљивог” авиона, F-117.

О томе да ће 32 авиона прве серије дефинитивно бити расходоване чак се и не говори. Иако би пресуда Рачуноводствене коморе Министарства одбране САД најежила власи чак и непробојним конгресменима: „Ова модификација има проблема са радом, одржавањем и обуком“.

Авион вредан 350 милиона долара може без проблема да “чами”само у хангару?

Тако испада.

Представници Ратног ваздухопловства су мало дешифровали пресуду и није звучала једноставније и разумљивије, али:

„Недостатак финансирања довешће до напуштања Блока 20 (серија произведена од 1999. до 2004.) као потенцијално опасних и најскупљих за складиштење и рестаурацију, као и до немогућности њиховог коришћења за функције обуке”.

Испоставља се да је серија Блок 20, која је, иначе, 51 летелица, потенцијално опасна и да није погодна ни за употребу као авион за обуку?

Генерално, наравно, лудо је: користити најскупљи авион на свету као авион за обуку.

Али конгресмени се такође могу разумети: милијарде које су потписали требало је да одлете у славу Сједињених Држава све до 40-их година овог века, а у стварности су заиста изгубљене на пола пута. А то је исти ловац којег су на свим крајевима света називали најбољим, иако је супротно већ доказано толико пута. Али не можете ништа да урадите поводом тога, заиста, ако не можете да спречите алкохол, онда ћете га пити. Дакле, Конгрес, као главно владино тело Сједињених Држава, покушава да то уради.

Зато господа из Конгреса захтевају наставак рада F-22, али изгледа да је натерати Рапторе да лете исто тако немогућ задатак као и научити приобалне бродове да плове негде даље осим уз обалу. Дакле, декомисија и уништавање, како многи данас кажу, су само иза угла.

Па, плус авиони које је уништио ураган Мајкл у ваздухопловној бази Тиндал на Флориди 2018. године мораће да буду послати на депонију. Али генерално, прича је смешна због своје трагедије: двадесетак F-22 из „Блока 20” су, упркос временској прогнози, једноставно остављени под бетонским надстрешницама.

Па, „Мајкл“ се јако забавио, једноставно расипајући око 6 милијарди долара по бази.

Иначе, у најбољим традицијама нико није деградиран нити отпуштен, а за уништреним Репторима нико није пролио сузу. Изгледа да су многи људи у ваздухопловству од радости прекрстили ноге.

Рачунска комора САД, је независно тело и извештава директно Конгрес САД и бави се не само финансијским ревизијама, већ и ревизијама учинка, односно широком ревизијом.

Дакле, ревизија ефикасности F-22 показала је да је од 163 ваздухоплова која су наведена у служби, 18 потпуно борбено спремно Нема информација о борбеној готовости осталих, али је већ јасно да ће та тајна бити озбиљно чувана.

Генерално, ситуација је таква. Када се истина саопшти конгресменима, они ће схватити да постоје два авиона. Један, F-22, је стелт ловац, најбољи на свету, способан да реши сваки проблем, универзално признат ловац и најопаснији противник. Други је такође F-22, али ово је авион способан да уништи буџете. Са рањивим премазом који треба да апсорбује и расипа радио таласе, који се плаши кише. Са веома малим резервоарима горива и зависношћу од ваздушних танкера. Са проблемима у откривању циљева. Са проблемима интеракције на истим мрежама “Link 16” и “Link 17”. Овај проблем је делимично решен у модификацији „Блок 35“, питање је цена и ефикасност, а ефикасност је нижа од оне код F-16.

Генерално, мало је вероватно да ће Конгрес моћи да задржи линију, штитећи авионе који више никоме нису потребни. И, „најбољи невидљиви авион на свету“ ће отићи у историју. Штета, јер је тако успешан невидљив да нисмо могли да видимо његову моћ и борбене успехе.

Да, наравно, постојао је кинески балон. И пукло је, као што је пукао мит да је F-22A Raptor био најјачи ловац на свету. Прелепа бајка, иако крај није написан у стилу Ханса Кристијана Андерсена, већ га је написао Ђамбатиста Базиле. Ово је, ако неко не зна, напуљски писац, прави аутор „Пепељуге“, „Мачка у чизмама“, „Успаване лепотице“ и „Рапунцеле“, управо њега су растргли браћа Грим и Шарл Перо.

Генерално, Раптор ће нам недостајати. Уопштено говорећи, мало је алармантан курс америчког војног одељења да се ослободи свег смећа које су изградили током протеклих деценија. Шта ако су изненада дошли себи?

Међутим, нема разлога за бригу. Нешто ће смислити, сигурно ће нешто друго смислити. Зар не треба да оставимо без посла добре америчке момке у Боингу, Локид Мартину, Нортроп-Груману и другим познатим и не толико познатим компанијама? Па ово некако није џентлменски. Дакле, пред нама је још више серија, за олакшавање буџета.

А крезуби „Предатор” ће се повући у ту веома познату авио-базу. Тамо он заправо иде.