На данашњи дан 26. маја 1999. године, пре 25 године започела је једна од најтежих битака поред Кошара, са терористима ОВК, регуларном албанском армијом која је уз помоћ авијације НАТО пакта покушала да упадне на Косово и Метохију.
Ова битка позната је и као „Операција Стрела“, битка која је одлучила рат и зауставила покушај албанских терориста да упадну у Србију.
За битку на Паштрику се с правом каже да је била дуга фаза копнене агресије из правца Албаније. Циљ здружене операције албански терориста, регуларне армије Албаније. Према тадашњим подацима у нападу на границу учествовало је 4.000 људи са главним циљем да пресече комуникацију Призрен-Ђаковица са главним циљем да онемогући маневар снагама Војске Југославије.
Терористичка ОВК требала је да пробије границу и отвори коридор за улазак на простор Космета уз снажну подршку северноатланске аалијансе са циљем да се порази Војска Југославије и омогучи комплена окупација територије СРЈ.
Управо на караули Горожуп бранила се Србија. Операција Стрела одлучија је да се Србија херојски војно одбранила, али је на жалост на политичком плану изгубила.
Овај простор са наше стране бвранила је 549. моторизована бригада, са којом је командовао тада пуковник, а касније генерал Божидар Делић. Осим 549 мтбр, тај простор затварао је и 53. гранични батаљон. Бројно стање је било 3.000 војника који су били подржани са батеријом вучних хаубица 122 мм и две батерије хаубица 152 мм Нора А.
Захваљујући артиљерцима заустављено је било неколико покушаја продора албанске армије и терориста.
Стрела је почела 26. маја 1999. тачно у пет сати ујутро нападом на правцу караула Горожуп- Планеја. Напад на фронту који је био ширине 6 км почео је у три линије и у њему је учествовало 1.000 терориста. Укупно на том правцу било је сконцентрисано 4.000-5.000 терориста. По дубини територије Албаније налазило се у резерви још 12.000 терориста ОВК.Иначе Војска Југославије, односно 549. мтбр заједно са јединицама МУП-а Србије покривала је простор дуг 150 км државне границе. Међутим најжешћи напад следио је на правцу Врбничко језеро-Врх Паштирка, а по дубини до Планеје. Тај простор покривало је 450 бораца. Радило се о вископланинском подручју који је отежавао употребу теже борбене техник, који је албаснкој страни омогућио осматрање са територије Албаније, а НАТО пакт као помоћ увео је и стратешку авијацију.
Тада је пуковник Делић издао наређење да се по сваку цену морају држати положаји и да нема одступања. Артиљерија Војске Југославије хабице 122 мм и 152 мм уз минобацаче калибра 120 мм значајно су помогли у заустављању агерсије из правца Албаније.
У очајничком покушају да пробију линију напада НАТО је 29. маја по први пут употребио стратешку авијацију бомбардере Б-52Х. До тад сваког дана смењивало се 5-6 таласа. Дана 31. маја у шест сати ујутро почео је најжешћи напад на Паштрик тачно у 6.30 минута. Трајао је пуних седам сати, а у њега се укључила и авијација НАТО пакта који је дејстовао авио бомбама по Планеји.
Напади терориста ОВК, албанске артиљерије и НАТО авијације настављени су 2, 3, 4 и 5. јуна 1999. када је у вечерњим часовима операција Стрела доживела дебакл. У циљу извлачења преосталих снага агресорске снаге су повремено дејстовале минобацачима до 13. јуна.
Укупни губици
Војска Југославије је од 26. маја до 5. јуна имала 25 мртвих и 126 рањених бораца,. Процене говре да су терористи ОВК имали 800 мртвих. Границу је укупно нападало око 4.000 терориста а простор је бранило од 900 до 1.000 бораца. Стратешка авијација САД са бомбардерима Б-52Х 14 пута бомбардовала је положаје Војске Југославије.