Андреј Млакар
Русија све више интензивира притисак на Украјину. Разарањем енергетске инфраструктуре на западу, у централној и на југу Украјине покренут је процес са којим Русија планира да изврши масовну одмазду због ракетирања Белгорода, напада на рагинерије нафте на западу Русије и масакр у Москви за које руске власти оптужују да је организатор и финасијер Кијев, а извођач исламски терористи.
Највећи напад тренутно доживљава град Харков у коме је разорена Термоелектрана и град остао без струје, а онда по ободима града све већи број удара је дронова камиказа, тактичких балистичких ракета и планирајућих авионских бомби.
У самом граду налази се око 800.000 људи, а већ сада се предвиђа да ће велики део становништва кренути пут запада Украјине и ЕУ.
Да ће ова ситуација да се догоди аутор овог текста писао је заједно магистром међународних односа Бошком Јовановићем 21. априла 2022. године. Од тада је прошло две године, а овај текст никада није био актуелнији него што је то данас. Зато га преносим у целости без скраћивања и у изворном облику.
„Дуго очекивана офанизва руске војске на Донбас је почела. Руски министар одбране Сергеј Шојгу (онај који је већ три пута имао срчани удар ) саопштио је председнику Владимиру Путину да је лучки град на обали Азовског мора Маријупољ заузет! Путин је похвалио све руске једнице на обављеном задатку и напоменуо да нема потреба слати војску у јуриш на подзмене тунеле испод челичане Азовстаљ и излагати војску непотребим губицима. Суштина је блокирати фабрику и држати је у чврстом обручу све док се нешто мање око 1.500 припадника формације Азов и припадника морнаричке пешадије Украјине не предају.
На другим деловима фронта у Донбасу и Луганску наставља се офанзива. Тренутно у операцију на истоку Украјине фигурира напад на два правца. Први према градовима Северњодоњецк, Славјанск, Крамторск и на југоистоку према Павловграду и Дњепропетровску на реци Дњепар.
Ово намеће логично питање за Русију, који су градови веома интересантни стратешки и војно да буду заузети и шта би са тим Русија добила.За анализу ове теме Војнополитичка осматрачница се обратила Бошку Јовановићу војном коментатору и магистру међународних односа који одлично познаје тему Украјине и Русије
За Русе су два града стратешки војно интересантна Дњепропетровск или како га Украјинци зову Днипро, јер се тамо налази Конструкциони биро (КБ) „Југ“ који је направио балистичку ракету „Војвода“ илити како је зову Сатана. Ако Русија хоће да се осигура да Украјина не добије нуклеарно оружје и пројектиле дугог и средњег домета. Украјинци су 2020. године донели стратегију од 10 година да постану ракетна сила да би се спасили од Руса. Да би у томе успели морају да освоје Дњепропетровск., каже он и додаје
Руси морају да реше Харков због близине Белгорода.
Према његовим речима трећи град по значају је и Николајев где се налази и највеће бродоградилиште.
Бродоградилиште у Николајеву је могло једино да гради бродове дугог газа , попут носача хеликоптера и носача авиона. Па сад ако Руси стварно хоће да имају флоту морају да имају Николејв.
А то би им добро дошло ако турска задржи блокаду Босфора и Дарданела, онда Русија неће моћи да уведе попуну црноморске флоте, а овако ако држе Николајев моћи ће да граде бродове за црноморску флоту, наглашава Јовановић.
Јовановић истиче да је Запрожје важан због предузећа „Моторсич“.
Док нису биле санкције, и да Украјинци нису прекидали војну сарадњу са Москвом Руси би до дана данашњег куповали турбине и моторе од Моторсича.
С друге стране Јовановић каже да је престоница Кијев важнија из духовног аспекта.
Кијев је важан онако из духовног, јер је то буквално други Јерусалим. Ако је Москва трећи Рим, онда је Кијев други Јерусалим. Да је мене неко питао где би живео, ја би рекао пре у Кијеву него у Москви. Духовност каква постоји у Кијеву не постоји нигде другде. Може да се изједначи са можда Светом Гором.
У овом разговору дотакли смо се и супротне стране према којима би били најважније заузети градове Ростов на Дону и Вороњеж, које су они већ уцртали у мапу градова који би припадали великој Украјини.