ТВ ФРОНТ/Данко Боројевић
Понедељак, 20. фебруар 2023. године светски па и наши медији објавили су како је
председник САД Џо Бајден, тајно дошао у посету Кијеву. Та тајност, пре свега је
намењена ширем аудиторијуму, који верује у свемоћ САД и теорију завере. Међутим, за
његов долазак знали су они који су требали, од администрације „Беле куће“ до главног
опонента „Кремља“. За Бајденов долазак у Кијев, безбедносне гаранције дала је Русија. Јер у противном, могло се којим случајем догодити, да који Кинжал грешком погоди воз у којем је Џо. Али, за шире масе прича о тајности доласка има смисла.
Елем, ко се сећа филма „Господар рата“ у којем је главну улогу играо Николас Кејџ? За
оне који се не сећају или нису гледали филм, да укратко парафризирам. Николас игра
улогу ситног трговца смрћу (трговца оружјем), који захваљујући својим везама израста у озбиљног играча у бранши трговине смрћу. Од анонимуса, постаје играч са везама у
Влади и војсци САД. Те његове везе, штите га од кривичног гоњења у САД. Тако настаје
пословна елита, када је год нека тектонска криза, ствара се нова пословна елита која
управља светом. Тако данас, светом управљају банкари, трговци наоружањем, трговци
нафтом и слично. Жртва тога постала је и Украјина, која је постала идеалан полигон за
разне мешетаре.
Како је Украјина у првим фазама сукоба са Русима, изгубила већину свог наоружања,
за помоћ се обратила земљама „Запада“. Нормално, пословни свет одмах је уочио прилику да уновчи Јудиних пет сребрењака. Нема ништа уносније, него трговати смрћу, зарада је загарантована али за разлику од дроге, може се превести у легалне токове, само зависи од тога ко има какве интересе.
После светског изненађења, након руског упада у Украјину и значајних грешака Руса у
тактици употребе јединица почели су руски губици у техници и људству.
Западне земље уочавају прилику и отпочињу испоруку Кијеву наоружања, које му је у
тим тренуцима, после тешких губитака, било неопходно како би наставио са ратом.
Почело се са испоруком разног пешадијског наоружања, међу којима су пушке М-16,
М-4, Ц-7, Г-3, ФАЛ, М-14 па до југословенских пушака М-70 као и пушкомитраљеза МГ-
3, МАГ, Миними, М-60, М-240, југословенски М-53 и америчких тешких митраљез М-2
Бровинг. Међутим, краткотрајну светску славу стекла су противоклопна средства као што су, Панцерфауст-3, Карл Густав, Милан, НЛАУ, Џевелин и Тоу. Не због толике своје
ефикасности, колико због руских погрешака у борбеној тактици. Међутим, како су Руси
схватили своје грешке, толико се о овом наведеном наоружању више ништа не чује.
Тако је и беспилотана летелица турске производње Бајрактер била ефикасна, све док
Руси нису нашли одговор за њу.
Од средстава ПВО западнни савезници испоручили су Кијеву поред совјетских ракета
Стрела-2, Игла, до својих ракета Мистрал, Стингер, Страстрејк. Ту су и амерички системи Патриот ПАК-3, НАСАМС и други.
Артиљерија и средства подршке су разнолика од бивших совјетских минобацача до
југословенских минобацача М-69 и француских МО-120РТ61. Затим следи испорука
савременијих оруђа, попут франуских хаубица 155 мм ТРФ-1, НАТО хаубица ФХ-70 и
америчких хаубица М-777. Ту су и самоходна оруђа Цезар, М-109, као и вишецевни
бацачи ракета М-240 и Химарс.
Можда је најсмешнија ситуација била, кад се из бивших социјалистичких европских
држава, почео испоручивати и оклоп. Тако су Чеси, Пољаци, Бугари својој браћи по
оружју испоручили и бивше совјетске тенкове Т-72. Већи апсурд, представња и испорука северномакедонских тенкова Т-72 Украјини. Наиме, наша браћа Македонци су тенкове Т- 72 набавили управо у Украјини, кад је почео рат у тој бившој југословенској републици.
Тако да испада, да су они те тенкове вратили правом власнику, уз губитак свог новца.
Словенци такође нису у томе заостајали. Они су Украјинцима испоручили 28 својих
модернизованих тенкова Т-55С са топом од 105 мм, као и 35 југословенских борбених
возила пешадије М-80 са хиспано мотором ХС-115 од 191 киловат. Треба нагласити, да
Словенци нису Украјинцима испоручили боља возила М-80А са мерцедесовим мотором 10В003 од 235 киловата, јер их нису ни имали у свом наоружању. Од наше бивше војске, Словенци су заробили нешто више од 60 возила М-80 са хиспано мотором.
бившег совјетског наоружања ту нашли и оклопни транспортери М-113, ЈПР-765 (YPR-
765), Спартан, Султан, Булдог, ТАБ-71, ОТ-64 и друга оклопна средства.
Запад је испоручио и тенкове Леопард1А5, Леопард-2 и Челенџер. Абрамс је за сад на
чекању. Испоручена су борбена возила пешадије Мардер, Бредли, ЦВ-90 и АМХ-10.
О борбеним авионима типа Ф-16, Рафал, Тајфун, Ф/А-18 увелико се прича.
Овде су наведена, само нека средства која по нама, заслужују да се помену. Списак је
огроман, од отпада до савремених убојних средстава. За позадину, односно како се данас каже логистику, то представља ноћну мору. Нека средства већ су уништена или су због кварова и нерентабилности оправке отписана. А цена, је права ситница, само неколико милијарди америчких долара.
Еуфорија овдашњих експерата о немачким Леопардима и америчким Бредлијима, ових
дана у самој Украјини показали су право лице рата. Очигледно су заборавили губитке
Турске и њених Леопарда у Сирији, америчких Абрамса у Ираку. Војска ма колико год да је обучена, у судару са реалношћу која се назива рат показује своје мањкавости. Техника колико год да је савремена, она се лако може уништити. Једноставно, не постоји супер оружје, никада није ни било. Била је само пропагандна прича, која се у судару са реалношћу једноставно губила.
„Постоји стара изрека да победа има стотине отаца, док је пораз сироче“.
У природи је људског рода, међутим, да славе победнике, а да се побеђенима остави
минимум простора у сећању и у записима. Тако ће бити докле год људски род буде
ратовао, а из ратова излазиле две врсте несрећника – они који мисле да су победили и они који сматрају да нису поражени.
У давна времена, стари Римљани шаљући своје легије, говорили су им: „запамтите да
сте смртни“.
Него да се вратимо Николасу Кејџу и његовој улози у филму. У стварности, Украјина
је јединствена прилика за тај тип људи, који ради за своју Владу и тргује смрћу. Украјина је земља, која је том типу људи омогућила да се обогати деведесетих година прошлог века, омогућиће и овај пут. Јер где је оружје, ту су и трговци истог. Треба узети надницу за смрт. Јер људски живот вреди колико и метак.