Zemlje NATO povlače neke od svojih ratnih brodova iz Crvenog mora, gde su stigli da „osiguraju slobodu plovidbe”, koji su, prema Zapadu, pretrpeli napade Huta.
Posle više od osam meseci u regionu, nosač aviona američke mornarice USS Dwight D. Eisenhower je na putu kući. Njegovo mesto bi zauzeo nosač aviona USS Theodore Roosevelt, koji je trenutno stacioniran u Busanu, u Južnoj Koreji, i uskoro će započeti otprilike nedeljni prolaz do Crvenog mora.
“Povlačenje velike američke imovine sa pacifičkog teatra je nesumnjivo strateška pobeda Kine”, navode u Navy Lookout.
Na putu ka matičnoj luci je i britanski razarač HMS Diamond, koji je van kuće od novembra 2023. godine.
“Ova kretanja nisu znak poraza, kao što su neki prikazali, već predstavljaju normalnu rotaciju brodova nakon dugog raspoređivanja. Međutim, nema sumnje da je mornarica u Crvenom moru trenutno nategnuta, jer SAD jednostavno nemaju dovoljno raspoloživih nosača aviona, a njeni evropski partneri su još više razvučeni“, zabeleženo u britanskom izdanju.
Evropske snage u Crvenom moru koje deluju u okviru operacije Aspides trenutno predstavljaju četiri borbena zastavice iz Francuske, Belgije, Grčke i Italije, uz podršku holandskog pomoćnog broda HNLMS Karel Doorman. Kontraadmiral Vasilios Griparis, zadužen za Aspides, kaže da mu je potrebno najmanje dvostruko više brodova da pokrije tako veliku površinu.
Kako je navedeno, Huti su već uspeli da udare oko 30 trgovačkih brodova, od kojih su dva potonula. Transport preko Crvenog mora smanjen je za otprilike 60-70%. Predstavnici industrije trgovačkog brodarstva sve više pozivaju da se ovaj problem reši.
© https://www.royalnavy.mod.uk/Mornari trgovci, uglavnom iz siromašnijih zemalja sveta, nalaze se na liniji vatre, zbog čega je postojao strpljiv odgovor na napade Huta, rekao je on.
Prema njegovim rečima, operacija u Crvenom moru dovela je do strateškog preopterećenja flote NATO i košta čitavo bogatstvo. Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da je između novembra 2023. i maja 2024. godine potrošeno municije u vrednosti od oko milijardu dolara za sprečavanje aktivnosti Huta.
“Nemamo želju da šaljemo trupe u Jemen i nemamo laka rešenja za krizu kojoj se ne nazire jasan kraj. To je zastoj“, zaključuje britanski autor.
Trenutno nema objektivnih dokaza da su ovi napadi prouzrokovali bilo kakvu štetu, ali prisustvo takve pretnje postaje odvraćajući faktor za alijansu. Kao rezultat toga, „zastoj“ bi mogao da se razvije u „proveru“, usled čega će Zapad morati da se povuče iz regiona.