ЗАУЗИМАЊЕМ НУКЛЕАРКЕ У КУРСКУ УКРАЈИНА ЖЕЛЕЛА ДА СПРЕЧИ ДАЉЕ РАКЕТИРАЊЕ СВОЈИХ ЕЛЕКТРАНА

Напад Украјине на Курску област имао је за циљ да се заузимањем НЕ „Курск“ у Курчатову Русија примора на одустанак од уништавања украјинског електроенергетског сектора. Није јасно како би Украјина по заузећу НЕ приморала Русији на договор, могуће и најрадикалнијим методама.

Украјина се суочава са великом енергетском кризом. Украјински електроенергетски сектор је преоптерећен, рестрикције у периоду зиме су већ сада извесне. Оне ће се одразити на већ тежак живот становништва и утицати на целокупно незадовољство. Сва постројења енергетског сектора, турбине и генератори, све што је уништено током руских напада, захтева дужи временски период и новац како би поново било враћено у функцију. Ко након тога гарантује да иста неће поново постати мета руских напада?

Управо из тих разлога је украјинско руководство муњевитим заузимањем НЕ „Курск“ желело да примора Русија на компромис. Нуклеарка би била нека врста таоца, опасно средство којим би се Русија приморала да одустане од даљих напада на украјински ел. сектор. Овим би Украјина добила могућност да ремонтује своје капацитете. Уз гаранције да они неће бити нападнути. Та чињеница би помогла ратни напор Украјине, али и становништву.

МОДЕРНА АРМИЈА НЕ МОЖЕ ДА РАТУЈЕ БЕЗ СТРУЈЕ

Електрична енергија има двоструки значај. Поред тога што је немогуће замислити савремени живот грађана без ње, она је неопходна војсци. Становништву је ел. енергија потребна, нарочито у зимским данима. Већ је сада, по речима украјинских званичника, извесно да становништво чекају рестрикције током зиме.

Оно што украјинско руководство и њихове иностране партнере занима далеко више јесте енергија која је нужна за војне потребе. Не може се водити рат без саобраћаја, индустрије, ремонтних погона, речју – без струје. Можемо само да замислимо како изгледа савремено ратовање где војска за собом вуче дефицитарне генераторе, гориво за њих и слично – кошмар за логистику. Треба ли напоменути да се сва ова средства морају штити од дронова.

Напад на руску област са циљем заузимања НЕ „Курск“ је био ризичан и лукав план. Идеја је била да се остваре тренутни резултати и започне са преговарањем готово одмах. Овај хазардерски потез је осуђен на пропаст, а украјинско руководство као да није рачунало шта ће се догодити у том случају. Нису рачунали ни на могућност да Русија можда неће бити спремна на компромис. Готово је сигурно да су западни партнери обезбедили сву обавештајну и војну подршку, али ће последице за неуспех сносити сама Украјина. Руско руководство за зеленим столом само може да пооштри своје захтеве.