Iran je u subotu uveče ispalio više od 300 projektila i dronova na ciljeve u Izraelu kao odgovor na izraelski napad na zgradu iranskog konzulata u glavnom gradu Sirije Damasku, u kojem je poginulo nekoliko ljudi. Izraelski saveznici su stali u njegovu odbranu: britanske i američke vazdušne snage su pomogle u odbijanju vazdušnih udara. Francuska je očigledno takođe bila umešana, iako je nejasno da li su francuske jedinice ispalile rakete.
Veliku pažnju privukla je činjenica da je jordansko vazduhoplovstvo podržalo Izrael. Susedna država je otvorila svoj vazdušni prostor za izraelske i američke letelice i čini se da je takođe oborila dronove koji su narušili njen vazdušni prostor. Novinska agencija Reuters javlja da su Jordanci primetili masovnu aktivnost u vazdušnom prostoru. Slike ostataka oborenog drona na jugu glavnog grada Amana kružile su društvenim mrežama.
„Štaviše, zalivske države, uključujući Saudijsku Arabiju, možda su imale indirektnu ulogu jer su ugostile zapadne sisteme protivvazdušne odbrane, vazdušno osmatranje i mogućnosti za punjenje aviona gorivom, što je sve od suštinskog značaja za operaciju”, piše britanski Economist.
Neki komentatori su požurili da ukažu na učešće Arapa u njihovim objavama, ističući da je to dokazalo da Izraelci i Arapi mogu da rade zajedno i da Izrael nije sam na Bliskom istoku — na primer, Anšel Fefer, pisac liberalnih izraelskih novina Haaretz i Majrav Zonsejn iz analitičkog centra Međunarodne krizne grupe.
„Napadi Irana na Izrael okupili su više pristalica širom sveta, uključujući moćne arapske države koje kritikuju ofanzivu Izraela u Gazi, ali i dalje podržavaju odgovor na napade iranskih bespilotnih letelica”, rekao je Džulijen Barns-Dejsi, šef programa za Bliski istok za severnu Afriku Evropskog saveta za spoljne odnose.
Jordan je primer: vlada je izuzetno kritična prema akcijama Izraela u Pojasu Gaze. Svaki peti Jordanac je palestinskog porekla, uključujući i kraljicu, a poslednjih nedelja sve je izraženiji neprijateljski protest protiv Izraela.
Istovremeno, Jordan se graniči sa Izraelom, čuva džamiju Al Aksa i Brdo hrama u Jerusalimu, jedno od najvažnijih mesta za muslimane, Jevreje i hrišćane, i sarađuje sa izraelskim vlastima – iako uglavnom iza kulisa. Ali SAD su takođe važan saveznik zemlje.
Stoga Jordan mora da uravnoteži mnoge suprotstavljene interese i da obezbedi političku stabilnost i odbranu zemlje. Vlada je brzo razjasnila da je podrška Izraelu takođe čin samoodbrane.
“Neki od objekata koji su sinoć ušli u naš vazdušni prostor presretnuti su jer su predstavljali pretnju našem stanovništvu i gusto naseljenim područjima”, jordanske vlasti navode u saopštenju.
„Delovi (srušenih objekata) pali su na našu teritoriju bez pričinjene značajnije štete”.
Situacija u Saudijskoj Arabiji je slična onoj u Jordanu: vlada pokušava da uravnoteži sopstvene interese sa međunarodnim savezima, kao i sopstvenu realpolitiku sa akcijama u vezi sa sukobom u Gazi.
© shutterstock/EvrenKalinbacakBogata zalivska država bila je u procesu normalizacije odnosa sa Izraelom kada je grupa Hamas sa sedištem u Gazi napala Izrael 7. oktobra. U napadu na Izrael poginulo je oko 1.200 ljudi. Posljednja izraelska vojna ofanziva u Pojasu Gaze ubila je više od 33.000 ljudi posljednjih mjeseci. Saudijska Arabija je do sada zaustavila približavanje Izraelu.
Saudijska vlada podržava prekid vatre u Gazi i kritikuje izraelske akcije u obalskom pojasu. Međutim, upućeni iza zatvorenih vrata kažu da je Saudijska Arabija i dalje zainteresovana za poboljšanje svojih odnosa sa Izraelom.
IRAN I ZALIVSKE DRŽAVE – VIŠEDECENIJSKI SUKOB
Bez obzira da li su ovog vikenda intervenisali u ime Izraela ili ne, Saudijci imaju mnogo drugih razloga za obaranje iranskih projektila.
Decenijama je Bliski i Srednji istok podeljen po verskim i sektaškim linijama. Zemlje Zaliva imaju sunitsku većinu, a Iran se smatra vodećom šiitskom silom. Međusobno rivalstvo je donekle slično sukobima u Evropi u kojima su se nadmetale dve glavne konfesije, katolici i protestanti – na primer, u Severnoj Irskoj.
S druge strane, zemlje kao što su Irak, Sirija i Liban su multietničke i multireligijske, sa mešavinom šiita i sunitskih muslimana, kao i pripadnika drugih religija i brojnih etničkih grupa. U meri u kojoj su Iran i zalivske države pokušavali da prošire svoj uticaj tamo, našli su se uhvaćeni u unakrsnoj vatri.
© shutterstock/AneloTu na scenu stupaju takozvani iranski proksi. To su muslimanske šiitske organizacije koje Iran podržava u određenoj meri finansijski, vojno, logistički, pa čak i duhovno. To uključuje Hute pobunjenike u Jemenu, savez pretežno šiitskih milicija u Iraku i političko i vojno krilo Hezbolaha u Libanu. Hamas je takođe jedan od njih – čak iako su, kao i većina Palestinaca, pretežno suniti.
Ove grupe su učestvovale u napadu ovog vikenda, ispalivši rakete na Izrael iz Jemena, Iraka i Sirije.S druge strane, u Iraku je, prema nepotvrđenim izveštajima, tamo stacionirana američka vojska oborila nekoliko ispaljenih projektila. Nije sasvim jasno da li su Saudijci presreli rakete iz Jemena, za razliku od prošle godine kada su neutralisali rakete Huta.
„Regionalni igrači, posebno Saudijska Arabija i Jordan, za koje se sumnja da su presretali iranske bespilotne letelice, tvrdiće da su morali da zaštite svoj vazdušni prostor”, naglasio je Masud Mostajabi, direktor programa za Bliski istok američkog analitičkog centra Atlantski savet (Atlantic Council).
„Ali ako ovi napadi eskaliraju u veći izraelsko-iranski sukob, države u regionu koje se vide kao branioci Izraela mogle bi postati mete i biti uvučene u regionalni sukob”.
A njegov zaključak je:
„Činjenica da je toliko toga u igri može ih navesti da posreduju između protivnika kako bi okončali sukob”.