Иран је у суботу увече испалио више од 300 пројектила и дронова на циљеве у Израелу као одговор на израелски напад на зграду иранског конзулата у главном граду Сирије Дамаску, у којем је погинуло неколико људи. Израелски савезници су стали у његову одбрану: британске и америчке ваздушне снаге су помогле у одбијању ваздушних удара. Француска је очигледно такође била умешана, иако је нејасно да ли су француске јединице испалиле ракете.
Велику пажњу привукла је чињеница да је јорданско ваздухопловство подржало Израел. Суседна држава је отворила свој ваздушни простор за израелске и америчке летелице и чини се да је такође оборила дронове који су нарушили њен ваздушни простор. Новинска агенција Reuters јавља да су Јорданци приметили масовну активност у ваздушном простору. Слике остатака обореног дрона на југу главног града Амана кружиле су друштвеним мрежама.
„Штавише, заливске државе, укључујући Саудијску Арабију, можда су имале индиректну улогу јер су угостиле западне системе противваздушне одбране, ваздушно осматрање и могућности за пуњење авиона горивом, што је све од суштинског значаја за операцију”, пише британски Economist.
Неки коментатори су пожурили да укажу на учешће Арапа у њиховим објавама, истичући да је то доказало да Израелци и Арапи могу да раде заједно и да Израел није сам на Блиском истоку — на пример, Аншел Фефер, писац либералних израелских новина Haaretz и Мајрав Зонсејн из аналитичког центра Међународне кризне групе.
„Напади Ирана на Израел окупили су више присталица широм света, укључујући моћне арапске државе које критикују офанзиву Израела у Гази, али и даље подржавају одговор на нападе иранских беспилотних летелица”, рекао је Џулијен Барнс-Дејси, шеф програма за Блиски исток за северну Африку Европског савета за спољне односе.
Јордан је пример: влада је изузетно критична према акцијама Израела у Појасу Газе. Сваки пети Јорданац је палестинског порекла, укључујући и краљицу, а последњих недеља све је израженији непријатељски протест против Израела.
Истовремено, Јордан се граничи са Израелом, чува џамију Ал Акса и Брдо храма у Јерусалиму, једно од најважнијих места за муслимане, Јевреје и хришћане, и сарађује са израелским властима – иако углавном иза кулиса. Али САД су такође важан савезник земље.
Стога Јордан мора да уравнотежи многе супротстављене интересе и да обезбеди политичку стабилност и одбрану земље. Влада је брзо разјаснила да је подршка Израелу такође чин самоодбране.
“Неки од објеката који су синоћ ушли у наш ваздушни простор пресретнути су јер су представљали претњу нашем становништву и густо насељеним подручјима”, јорданске власти наводе у саопштењу.
„Делови (срушених објеката) пали су на нашу територију без причињене значајније штете”.
Ситуација у Саудијској Арабији је слична оној у Јордану: влада покушава да уравнотежи сопствене интересе са међународним савезима, као и сопствену реалполитику са акцијама у вези са сукобом у Гази.
© shutterstock/EvrenKalinbacakСаудијска влада подржава прекид ватре у Гази и критикује израелске акције у обалском појасу. Међутим, упућени иза затворених врата кажу да је Саудијска Арабија и даље заинтересована за побољшање својих односа са Израелом.
ИРАН И ЗАЛИВСКЕ ДРЖАВЕ – ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ СУКОБ
Без обзира да ли су овог викенда интервенисали у име Израела или не, Саудијци имају много других разлога за обарање иранских пројектила.
Деценијама је Блиски и Средњи исток подељен по верским и секташким линијама. Земље Залива имају сунитску већину, а Иран се сматра водећом шиитском силом. Међусобно ривалство је донекле слично сукобима у Европи у којима су се надметале две главне конфесије, католици и протестанти – на пример, у Северној Ирској.
С друге стране, земље као што су Ирак, Сирија и Либан су мултиетничке и мултирелигијске, са мешавином шиита и сунитских муслимана, као и припадника других религија и бројних етничких група. У мери у којој су Иран и заливске државе покушавали да прошире свој утицај тамо, нашли су се ухваћени у унакрсној ватри.
© shutterstock/AneloТу на сцену ступају такозвани ирански прокси. То су муслиманске шиитске организације које Иран подржава у одређеној мери финансијски, војно, логистички, па чак и духовно. То укључује Хутe побуњенике у Јемену, савез претежно шиитских милиција у Ираку и политичко и војно крило Хезболаха у Либану. Хамас је такође један од њих – чак иако су, као и већина Палестинаца, претежно сунити.
Ове групе су учествовале у нападу овог викенда, испаливши ракете на Израел из Јемена, Ирака и Сирије.
С друге стране, у Ираку је, према непотврђеним извештајима, тамо стационирана америчка војска оборила неколико испаљених пројектила. Није сасвим јасно да ли су Саудијци пресрели ракете из Јемена, за разлику од прошле године када су неутралисали ракете Хутa.
„Регионални играчи, посебно Саудијска Арабија и Јордан, за које се сумња да су пресретали иранске беспилотне летелице, тврдиће да су морали да заштите свој ваздушни простор”, нагласио је Масуд Мостајаби, директор програма за Блиски исток америчког аналитичког центра Атлантски савет (Atlantic Council).
„Али ако ови напади ескалирају у већи израелско-ирански сукоб, државе у региону које се виде као браниоци Израела могле би постати мете и бити увучене у регионални сукоб”.
А његов закључак је:
„Чињеница да је толико тога у игри може их навести да посредују између противника како би окончали сукоб”.