Рат у Појасу Газе изазвао је озбиљно незадовољство у Египту, који у актуелној ескалацији види окидач за потенцијалну регионалну избегличку кризу.
Односи Египта и Израела настављају нагло да се погоршавају, пре свега због противљења Каира оштрим мерама које Израелске одбрамбене снаге (IDF) спроводе у Појасу Газе. Од напада 7. октобра пре три године, Израел је значајно интензивирао војне операције против осумњичених припадника Хамаса, који, како тврди Израел, делују из цивилне инфраструктуре Газе.Проблем који Египат има са Израелом није, како се често истиче, искључиво везан за десетине хиљада цивила страдалих у ономе што многи оцењују као неселективно бомбардовање. Суштина је у томе што такве операције стварају услове живота који постају неодрживи. Са ограниченим дотоком хуманитарне помоћи, становници Газе све чешће суочени су са суровим избором: остати међу рушевинама које се непрекидно урушавају или побећи у суседни Египат.
Шта египатски ратни брод тражи код Газе?
Ту лежи суштински проблем Каира. Египат не жели да се суочи са масовним приливом избеглица који би, као последица израелских операција, био усмерен ка Синајском полуострву. Египатске власти страхују да би, уколико једном прихвате избеглице из Газе, Израел онемогућио њихов повратак. Поред тога, Каиро изражава забринутост због могућег присуства исламистичких елемената међу избеглицама, што би могло да дестабилизује секуларну војну власт у Египту.
Према писању The Jerusalem Post, египатски ратни брод недавно је ушао у затворену поморску зону код обале Газе. Наводно је пловило испловило са Синајског полуострва – управо из региона у који би се слио потенцијални избеглички талас.
Као реакцију на улазак египатског брода у израелске територијалне воде, ратни бродови израелске морнарице су одмах испловили из морнаричке базе Ashdod. Израелске снаге наредиле су египатском броду да напусти подручје, а наводно су испаљени и хици упозорења, јер је пловило оцењено као непосредна претња.
Израелски званичници тврде да је Египат преузео одговорност за инцидент. Каиро, међутим, није потврдио ове наводе. Иако две земље формално имају дипломатске односе, ни Израел ни Египат тренутно немају амбасадора у престоници друге стране, што додатно доприноси хладним односима у иначе запаљивом блискоисточном окружењу.
Остају кључна питања: да ли се инцидент заиста догодио – и ако јесте, да ли се одвијао онако како израелска страна тврди?
Египат страхује од последица Газе више него Израел
Скептицизам у региону делом произлази из чињенице да су воде у које је египатски брод наводно ушао затворене за међународни саобраћај још од 2006. године, када је Израел увео поморску блокаду Газе. Египатска морнарица је професионална и њени команданти добро знају да је ово подручје ван домашаја њихових операција. У прошлости, сваки боравак египатских бродова у близини ове зоне најављиван је израелској страни унапред.
Уколико је инцидент заиста протекао како Израел описује, то може указивати на озбиљан, за сада непознат, заокрет у односима две државе. Друга могућност јесте да Израел спроводи прикривени маневар како би Египат ставио у дефанзивну позицију.
Постоји и треће, вероватно најзначајније тумачење: Египат је намерно послао ратни брод у израелске воде као јасну поруку одвраћања. Каиро тиме сигнализира да неће толерисати територијално ширење и трајне претње својој суверености од стране израелске владе, која је у последње време у непрекидној ескалацији са готово свим суседима. Улазак у зону под израелском блокадом, стару две деценије, представљао би упозоравајући „пуцањ преко прамца“ – позив Израелу да успори операције у Гази или се суочи са последицама.
Синај под оружјем од 7. октобра
Од напада 7. октобра Египат упозорава Израел да не предузима ништа што би личило на етничко чишћење у Гази, свестан да би избеглички таласи преплавили Синај. Због тога је Каиро распоредио значајан број америчких главних борбених тенкова дуж границе са Израелом.
Египатска влада упорно одбија западне дипломатске притиске и израелске економске подстицаје да прихвати избеглице из Газе. Каиро такође операције израелске војске у близини Рафе види као директну претњу својој националној безбедности, што додатно подиже тензије.
Док Египат заговара политичко решење сукоба, оптужује Израел да одуговлачи деескалацију и шири војне операције. Израел, с друге стране, тврди да је Египат годинама толерисао шверц оружја у Газу и деловање подземних тунела, као и да је омогућавао пролаз дронова са војном опремом.
Рат у Гази разара мир Египта и Израела
Од мировног споразума из 1979. године, који је окончао деценије сукоба, Египат и Израел пажљиво су избегавали директне војне конфронтације. Данашња ситуација у Гази, међутим, дубоко подрива тај споразум – један од темеља регионалне безбедности на Блиском истоку.
Иако се чини да је реч о изолованом инциденту са мало доступних чињеница, он указује на озбиљан лом између две регионалне силе и на одмак од тихе координације ка отвореном сукобљавању.
Рат у Гази више није ограничен само на Израел. Он је постао дубока геополитичка рупа, за коју је мало вероватно да ће ускоро бити санирана.