Многе земље страхују да би се моћно оружје које је оставио Асадов режим и које је сада у рукама побуњеника могло бити штетно за регионалну безбедност.
Побуњеничке снаге у Сирији заузеле су Дамаск у муњевитој офанзиви, а председник Башар ел Асад побегао је из земље после тринаест година грађанског рата. С обзиром на ране везе побуњеника са Исламском државом, западне нације су сада опрезне у погледу огромних залиха сиријског оружја и тактичких локација које потенцијално могу пасти у противничке руке.
Током викенда су се појавили извештаји о десетинама ваздушних напада на кључне циљеве у Сирији. Централна команда САД (CENTCOM) саопштила је да је погодила више од 75 циљева, укључујући вође ИСИС, оперативце и кампове, како би осигурала да група не искористи хаотичну ситуацију након завршетка Асадове владавине.
Израелски министар спољних послова Гидеон Сар рекао је у понедељак да је та земља гађала сумњива места хемијског оружја у Сирији, уз тврдњу да су напади имали за циљ да спречи да ово оружје падне у непријатељске руке.
Ваздушни напади Израела, Сједињених Држава и Турске, како их је мапирао India Today, лоцирани су у близини или на кључне војне базе у Сирији, са циљем да спрече да их преузме ИСИС. Асад је добио виталну подршку од Ирана и Русије, као и од либанске милитантне групе Хезболах. Сједињене Државе и друге западне земље сматрају водећу групу побуњеничке коалиције, Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ), терористичком организацијом.
САД одржавају снаге од око 900 војника у Сирији, са центром у областима за бушење нафте под контролом Курда на североистоку и гарнизон на југоистоку. Улога САД у сиријском грађанском рату се неколико пута мењала, али се доследно фокусирала на борбу против остатака Исламске државе.
Како је карта Сирије ревидирана у две седмице?
Више од деценије, руска и иранска војна подршка одржавала је Башара ел Асада на власти. Током прошле недеље, сиријске побуњеничке снаге заузеле су већи део северозапада Сирије. Прво су побуњеници заузели Алепо, затим Хаму и Хомс. У недељу су ушли у главни град Сирије, Дамаск, заузевши град без борбе док су владине снаге бежале.Сукоб је почео када су Сиријци устали мирно против владе председника Башара ел Асада 2011. године. Протести су дочекани насилним гушењем, а заједнице су узеле оружје да се бране.
У првим годинама, побуњеници, укључујући и исламистичке екстремисте и умерене групе, преузели су контролу над већим делом земље. До 2014. године држали су упоришта на северозападу, области у близини Хаме, Дамаска, југоисточне границе са Израелом и делове провинција Еуфрат и Ал Хасаку на североистоку.
У 2014. године пораст Исламске државе и руска војна подршка Асаду променили су динамику. Исламска држава је проширила своју територију на североисточну Сирију, док су руски ваздушни напади приморали побуњеничке групе да се повуку. Временом су Асадове снаге, уз подршку бораца из Ирана и Хезболаха, повратиле кључна подручја, укључујући Алепо 2016. године и градове дуж Еуфрата 2017. године. До 2019–2020. године, владине снаге су гурнуле побуњенике у провинцију Идлиб, стварајући застој.
Ове године, сукоб се поново разбуктао крајем новембра када су опозиционе снаге покренуле нову офанзиву, напредујући ка главном граду. Тако је Асад за две недеље изгубио власт.