TV FRONT/Danko Borojević
Ponedeljak, 20. februar 2023. godine svetski pa i naši mediji objavili su kako je
predsednik SAD Džo Bajden, tajno došao u posetu Kijevu. Ta tajnost, pre svega je
namenjena širem auditorijumu, koji veruje u svemoć SAD i teoriju zavere. Međutim, za
njegov dolazak znali su oni koji su trebali, od administracije “Bele kuće” do glavnog
oponenta “Kremlja”. Za Bajdenov dolazak u Kijev, bezbednosne garancije dala je Rusija. Jer u protivnom, moglo se kojim slučajem dogoditi, da koji Kinžal greškom pogodi voz u kojem je Džo. Ali, za šire mase priča o tajnosti dolaska ima smisla.
Elem, ko se seća filma “Gospodar rata” u kojem je glavnu ulogu igrao Nikolas Kejdž? Za
one koji se ne sećaju ili nisu gledali film, da ukratko parafriziram. Nikolas igra
ulogu sitnog trgovca smrću (trgovca oružjem), koji zahvaljujući svojim vezama izrasta u ozbiljnog igrača u branši trgovine smrću. Od anonimusa, postaje igrač sa vezama u
Vladi i vojsci SAD. Te njegove veze, štite ga od krivičnog gonjenja u SAD. Tako nastaje
poslovna elita, kada je god neka tektonska kriza, stvara se nova poslovna elita koja
upravlja svetom. Tako danas, svetom upravljaju bankari, trgovci naoružanjem, trgovci
naftom i slično. Žrtva toga postala je i Ukrajina, koja je postala idealan poligon za
razne mešetare.
Kako je Ukrajina u prvim fazama sukoba sa Rusima, izgubila većinu svog naoružanja,
za pomoć se obratila zemljama “Zapada”. Normalno, poslovni svet odmah je uočio priliku da unovči Judinih pet srebrenjaka. Nema ništa unosnije, nego trgovati smrću, zarada je zagarantovana ali za razliku od droge, može se prevesti u legalne tokove, samo zavisi od toga ko ima kakve interese.
Posle svetskog iznenađenja, nakon ruskog upada u Ukrajinu i značajnih grešaka Rusa u
taktici upotrebe jedinica počeli su ruski gubici u tehnici i ljudstvu.
Zapadne zemlje uočavaju priliku i otpočinju isporuku Kijevu naoružanja, koje mu je u
tim trenucima, posle teških gubitaka, bilo neophodno kako bi nastavio sa ratom.
Počelo se sa isporukom raznog pešadijskog naoružanja, među kojima su puške M-16,
M-4, C-7, G-3, FAL, M-14 pa do jugoslovenskih pušaka M-70 kao i puškomitraljeza MG-
3, MAG, Minimi, M-60, M-240, jugoslovenski M-53 i američkih teških mitraljez M-2
Broving. Međutim, kratkotrajnu svetsku slavu stekla su protivoklopna sredstva kao što su, Pancerfaust-3, Karl Gustav, Milan, NLAU, Dževelin i Tou. Ne zbog tolike svoje
efikasnosti, koliko zbog ruskih pogrešaka u borbenoj taktici. Međutim, kako su Rusi
shvatili svoje greške, toliko se o ovom navedenom naoružanju više ništa ne čuje.
Tako je i bespilotana letelica turske proizvodnje Bajrakter bila efikasna, sve dok
Rusi nisu našli odgovor za nju.
Od sredstava PVO zapadnni saveznici isporučili su Kijevu pored sovjetskih raketa
Strela-2, Igla, do svojih raketa Mistral, Stinger, Strastrejk. Tu su i američki sistemi Patriot PAK-3, NASAMS i drugi.
Artiljerija i sredstva podrške su raznolika od bivših sovjetskih minobacača do
jugoslovenskih minobacača M-69 i francuskih MO-120RT61. Zatim sledi isporuka
savremenijih oruđa, poput franuskih haubica 155 mm TRF-1, NATO haubica FH-70 i
američkih haubica M-777. Tu su i samohodna oruđa Cezar, M-109, kao i višecevni
bacači raketa M-240 i Himars.
Možda je najsmešnija situacija bila, kad se iz bivših socijalističkih evropskih
država, počeo isporučivati i oklop. Tako su Česi, Poljaci, Bugari svojoj braći po
oružju isporučili i bivše sovjetske tenkove T-72. Veći apsurd, predstavnja i isporuka severnomakedonskih tenkova T-72 Ukrajini. Naime, naša braća Makedonci su tenkove T- 72 nabavili upravo u Ukrajini, kad je počeo rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Tako da ispada, da su oni te tenkove vratili pravom vlasniku, uz gubitak svog novca.
Slovenci takođe nisu u tome zaostajali. Oni su Ukrajincima isporučili 28 svojih
modernizovanih tenkova T-55S sa topom od 105 mm, kao i 35 jugoslovenskih borbenih
vozila pešadije M-80 sa hispano motorom HS-115 od 191 kilovat. Treba naglasiti, da
Slovenci nisu Ukrajincima isporučili bolja vozila M-80A sa mercedesovim motorom 10V003 od 235 kilovata, jer ih nisu ni imali u svom naoružanju. Od naše bivše vojske, Slovenci su zarobili nešto više od 60 vozila M-80 sa hispano motorom.
Uočava se, da se “stara Evropa” rešavala svog otpada od naoružanja, tako su se pored
bivšeg sovjetskog naoružanja tu našli i oklopni transporteri M-113, JPR-765 (YPR-
765), Spartan, Sultan, Buldog, TAB-71, OT-64 i druga oklopna sredstva.
Zapad je isporučio i tenkove Leopard1A5, Leopard-2 i Čelendžer. Abrams je za sad na
čekanju. Isporučena su borbena vozila pešadije Marder, Bredli, CV-90 i AMH-10.
O borbenim avionima tipa F-16, Rafal, Tajfun, F/A-18 uveliko se priča.
Lepeza isporučenog ubojnog asortimana, koje je isporučeno Ukrajini veoma je široka.
Ovde su navedena, samo neka sredstva koja po nama, zaslužuju da se pomenu. Spisak je
ogroman, od otpada do savremenih ubojnih sredstava. Za pozadinu, odnosno kako se danas kaže logistiku, to predstavlja noćnu moru. Neka sredstva već su uništena ili su zbog kvarova i nerentabilnosti opravke otpisana. A cena, je prava sitnica, samo nekoliko milijardi američkih dolara.
Euforija ovdašnjih eksperata o nemačkim Leopardima i američkim Bredlijima, ovih
dana u samoj Ukrajini pokazali su pravo lice rata. Očigledno su zaboravili gubitke
Turske i njenih Leoparda u Siriji, američkih Abramsa u Iraku. Vojska ma koliko god da je obučena, u sudaru sa realnošću koja se naziva rat pokazuje svoje manjkavosti. Tehnika koliko god da je savremena, ona se lako može uništiti. Jednostavno, ne postoji super oružje, nikada nije ni bilo. Bila je samo propagandna priča, koja se u sudaru sa realnošću jednostavno gubila.
U prirodi je ljudskog roda, međutim, da slave pobednike, a da se pobeđenima ostavi
minimum prostora u sećanju i u zapisima. Tako će biti dokle god ljudski rod bude
ratovao, a iz ratova izlazile dve vrste nesrećnika – oni koji misle da su pobedili i oni koji smatraju da nisu poraženi.
U davna vremena, stari Rimljani šaljući svoje legije, govorili su im: „zapamtite da
ste smrtni“.
Nego da se vratimo Nikolasu Kejdžu i njegovoj ulozi u filmu. U stvarnosti, Ukrajina
je jedinstvena prilika za taj tip ljudi, koji radi za svoju Vladu i trguje smrću. Ukrajina je zemlja, koja je tom tipu ljudi omogućila da se obogati devedesetih godina prošlog veka, omogućiće i ovaj put. Jer gde je oružje, tu su i trgovci istog. Treba uzeti nadnicu za smrt. Jer ljudski život vredi koliko i metak.