Kako se moglo saznati plan NATO ima 4.400 stranica, a na svetlo dana isplivali su kao slučajno samo poneki detalji ove veoma zanimljive priče čija saga se završila sada već daleke 1991. na samitu NATO u Rimu kada je usvojen bio novi strateški koncept.
Istina jeste da je od osnivanja 4. aprila 1949. NATO primarno bio fokusiran za rat na teritoriji Evrope. Planovi su suštinski bili ostali isti sprečiti Rusiju da izbije na kopnom do Atalnskog okeana. U tu svrhu, Amerikanci su krajem 1970-tih godina uveli koncepciju Vazdušno-kopnene bitke, ali sve je postalo prošlost 1991. NATO je usvojio novi koncept, krenulo se na proširenje Alijanse na istok, formiranje 1994. Partnerstva za mir.
Činilo se da rata u Evropi neće biti da su sva životna i poltička pitanja u Evropi, ako se izuzme deo prostora bivše Jugoslavije bili rešeni. Usledila je 2004 prva Narandžasta revolucija, koja je na vlast dovela antiruske partije. Usledio je Prvi i drugi gasni rat Ukrajine i Rusije, ali Moskva nije preterano reagovala. Te 2004 posle 1999. kada su u NATO primnjeni Poljska, Mađarska i Češka usledio je najveći talas prijema u EU i NATO. Članice Severonatalnske alijanse postale su: Slovenija, Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Bugarska. Na samitu NATO u Bukureštu aprila 2008 koji je bio prekretnica i u kome se otvoreno počelo govoriti o širenju Alijanse na istok Evrope spomenute su po prvi put Ukrajina i Gruzija. U avgustu te godine zbog pokretanja operacije “Čisto polje” kada je gruzijkaa vojska napala Južnu Osetiju, nepriznatu oblast koja se odcepila od Tiblisija, Ruska vojska 57. kavkasak armija je reagovala i porazila Gruzijce. To je bila prva kriza u odnosima sa NATO koji je žestoko reagovao, doduše verbalno i podržao Gruziju tvrdeći da Moskva širi ekspanzionizam. A onda usledila je Druga narandžasta revolucija i puč u Kijevu. Vlast su preuzele antiruske partije, proruski predsednik Viktor Janukovič je pobegao u Rusiju, usledio je krvavi osmogodišnji rat, koji je 24. februara 2022 eksalirao u ratu Rusije i Ukrajine. Ono što je interesantno bilo je da zbog napada-agresije-inavzije, kako to ko god nazivao Ukrajina nikada nije objavila rat Rusiji. U sukob se otvorenom podrškom u naoružanju umešao i NATO koji je poslao velike vojne kapacitete na granice sa Ukrajinom. Preteće pruke o eksalaciji rata svakog dana su sastavni deo medijskih vesti, a u tom svetlu usvojen je i novi koncept odbrane Severnotalanske alijanse od severa Evrope do granice sa Sirijom.
Tvorac novog plana odbrane severne, centralne, zapadne i istočne Evrope je Komandant savezničkih snaga u Evropi general Kris Kavoli koji je nacrt odbrane razradio na 4.000 strana. Ono što je procurelo jeste da će na istok Evrope, NATO pakt razmestiti 300.000 vojnika za brzo reagovanje koje će prispevati svih 31. članica. Prema Kavolijevom planu te snage bi trebale u roku od 30 dana da se razmeste na istoku Evrope na granicama Rusije i Ukrajine.
Plan predviđa postojanje tri vojišta:
- Severnog koji pokriva severni deo Evrope i Atalnski okean;
- Centralnog koji zauzima centralni deo Evrope i pokriva zonu Baltika i centralnu Evropu sve do Alpa;
- Južnog koje pokriva prostor Sredozemlja i Crnog mora.
Planom je predviđenom da će nekoliko zemalja preuzeti komandovanje na istočnom krilu centralnog vojišta. Nemačka će pokrivati Litvaniji, Velika Britanija pokrivaće Estoniju i Kanada Litvaniju i biće zaduženi za njihovu odbranu od ruskog napada, pošto snage sa kojima raspolažu te zemlje nisu dovoljne za odbranu.
Prema novom NATO planu Nemačka će postati glavno logističko čvorište za snage alijanse za razliku od ranih planova NATO kada je Nemačka bila glavno vojište gde su tenkovi i pešadija NATO pakta i Sovjetskog Saveza trebali da se sukobe kod prevoja Fulda.
Drugi štab kopnenih snaga NATO-a biće formiran u Visbadenu u Nemačkoj, dok prvi ostaje u Monsu.
Osim ovog glavnog plana postoje kako se navode i pod-planovi koji obuhvataju odbranu svemira, sajber prostora i akcije specijalnih jednica.
Ovaj plan predviđa i da se jednice zemalja članica NATO iskoriste za zaštitu kritične infrastrukture pre svega cevovoda i drugih objekata širom Evrope!
Metju Van Vagenen, američki general u Vrhovnom štabu savezničkih sila u Evropi, rekao je za Ekonomist da planovi predstavljaju „najdramatičniju promenu“ od pada Berlinskog zida 1989. godine.
Ono što je zanimljivo u novom planu odbrane NATO je i stavka da će Vrhovni komandant snaga NATO-a u Evropi moći će da donosi neke odluke bez konsultacija sa alijansom, što će olakšati pojednostavljeno komandovanje i brzu reakciju bez čekanja da se ministri odbrane Alijanse sastanu i konsenzusom odnesu odluku posle rasprave.
Plan predviđa i povećanje teške tehnike pre svega tenkova, borbenih vozila pešadije, PVO, klasične i raketne artiljerije. To u praksi znači i da će NATO članice morati da ojačaju svoje skladišne kapacitete klasičnih artiljerijskih granata i raketnih projektila za samohodne višecevne raketne sisteme.
Takođe usvojena je i obaveza svih 31 članice NATO da dostignu 2 posto izdvajanja za odbranu.
Izjava NATO-a:
„Na samitu NATO saveznici su se dogovorili o najdetaljnijim i najsnažnijim odbrambenim planovima NATO-a od Hladnog rata, ojačali svoju posvećenost ulaganjima u odbranu, pristali da približe Ukrajinu NATO-u i produbili partnerstva širom sveta!“