Азербејџан и Русија на ивици конфронтације: Крах савезништва и тектонска промена у Закавказју

Азербејџан и Русија се налазе у најозбиљнијој дипломатској кризи у новијој историји односа две независне земље. Низ догађаја — од отворене подршке Кијеву, преко антируских медијских кампања, па до хапшења руских новинара у Бакуу — указује да је Баку не само променио спољнополитички курс, већ је свесно ушао у фазу хлађења односа са Москвом.

Руско-азербејџански односи додатно су погоршани након смрти неколико азербејџанских миграната у Русији. Истовремено, медијска и политичка елита у Азербејџану све отвореније говори о Русији као агресору, чиме се мења наратив који је до недавно неговао слику о „пријатељским односима у постсовјетском простору“. Хапшење двојице новинара руског Спутњика које је пратило објављивање компромитујућих снимака и тврдњи о сарадњи са ФСБ-ом, представља јасан сигнал да је Баку прешао у офанзиву у дипломатском рату.

Тензије тињају већ неко време. Додатно уље на ватру долио је и инцидент који је потресао јавност: руска ПВО погодила путнички авион који се потом срушио у Казахстану, при чему је већина путника била азербејџанског порекла.

Према добро упућеним изворима, оваква политика Азербејџана није спонтана. Илхам Алијев већ годинама са Ердоганом развија визију савезништва, али и заједнице туркијских народа под политичким и културним покровитељством Анкаре. У том концепту нема места за доминантан утицај Москве у Закавказју. Након губитка Јерменије као блиског партнера, Русија ризикује да изгуби и Азербејџан — земљу кључну за јужни безбедносни појас и енергетске руте ка Европи. Русија никако на Кавказу не успева да држи ствари под контролом.

Наравно, поставља се питање да ли Алијев овим само тактизира, у стилу источне дипломатије ( попут свог ментора), или је заиста одлучио да Русију сврста међу ривалске државе. Одговор на то зависиће од наредних потеза обе стране — али јасно је да је ера блиских односа Москве и Бакуа завршена. Алијев у последње време избегавао Москву, чак и у случају врло важних сусрета који се издижу изнад нивоа билатералних односа две земље. Према томе ово није само билатерални спор, већ тектонска геополитичка промена у целом региону Закавказја. А она прети да створи и копнену физичку баријеру са Ираном, у врло осетљивом тренутку.