ТВ Фронт/Александар Киш
Управо се завршила једна од највећих битака и свакако највећа битка у 21 веку – битка за Бахмут.
Победом руских снага, првенствено групе “Вагнер” то је постао и први пример да приватна компанија до ногу потуче војску једне суверене европске земље која је имала пуну подршку САД и НАТО пакта, па је ипак, изгубила битку.
Процена је да су у Бахмуту Украјинци изгубили око 30,000 погинулих војника.
Одамах након тешког пораза у Бахмуту, Украјинци су извршили диверзиони упад на територију Русије у области Белгорода.
Упад на руску територију
Са једне стране то је био очајнички пропагандни покушај да се рекламерском акцијом скрене пажња домаће, украјинске али и светске јавности са пада Бахмута – који ни до дана данашњег Украјинци а ни њихови Западни савезници – нису јавно признали.
За акцију упада на територију Русије, одабрани су припадници руских дисидената који су организовани од стране Украјине у неке војне јединице, које искрено постоје само на папиру.
Диверзантска група упала је на контролни пункт, тј гранички прелаз и убрзо је била разбијена и ликвидирана.
У Кијеву су тај упад славили као неку величанствену победу, а у Москви су то звали терористичким актом, и пропагандом операцијом.
Међутим, оно што следи је свакако још већи сукоб, а и далеко значајнији.
Месецима уназад, натеран од својих западних савезника Владимир Зеленски најавио је велику контра-офанзиву која би требала по његовим речима да одлучно потуче руску војску и ослободи територије које су до сада Руси заузели.
У том светлу треба гледати и наведени диверзантски упад на територију Русије. Иако пропагандни, овај упад имао је засигурно и још један циљ. Да се насилно извиди стање руских снага у граничном подручју, њихов распоред, спремност и састав.
Два реална правца за украјинску контраофанзиву
Постоје два једино реална правца по којима би могла да се одвије последња украјинска контраофанзива:
Први и војнички нај реалнији је упад преко Запорошког фронта, да се Крим одсече од Русије, избије на Азовско море а подом да се изоловане руске јединице на Криму нападну, као и сама Црноморска флота.
Међутим, имајући у виду да су Украјинци и велики саморекламери, постоји и други могући правац напада, који је војнички мање логичан а то је напад Украјинаца директно на територију Русије – у правцу Белгорода.
Ако су Украјинци и њихови западни ментори дошли до закључка да су руске снаге развучене на широком фронту и да на самој територији Русије има релативно мали број јединица, и слабијег квалитета, Украјинци би се могли определити за то да рат са своје територије пренесу на Русију.
Слично покушају генерала Роберта Е. Лија, команданта конфедерацијских снага у америчком грађанском рату, када је покушао инвазијом Севера да отклони опасност од Југа и присили Вашингтон на повлачење
По том смеру мишљења, Русија би била принуђена на повлачење значајног броја својих квалитетних јединица из Украјине да би их довела на тај ново отворени фронт.
Русија би била исмејана од стране западне пропагандне машинерије и изгубила би сваки престиж који има, а Украјинцима који живе у медијској лажи – да они у ствари побеђују у рату – дао егзактан пример да је само питање времена када ће Украјинци ући у Москву.
У сваком случају, Украјина притиснута војничким катастрофама и губитком 300,000 војника, мора да нешто учини. Милијарде сипане у џепове украјинских лидера, и силна техника коју су добили некако мора да се оправда. Контраофанзива се мора десити. До сада нисмо видели уништавање савремене Западне опреме, тенкова Леопард 1 и 2 као ни америчких Возила “Бредли”.
Они се чувају за предстојећу контраофанзиву, као и јединице које су обучаване на Западу и које се управо враћају у Украјину.
Руска маскировка
Али велико је питање – где су руске снаге? Русија има око 700,000 војника на терену, огроман број тенкова од најмодернијих до резервних Т-62 и они се негде налазе.
За разлику од Украјинаца, Руси у опште не помињу своје јединице, крију технику, распоред и у опште које су им намере.
Оно што је јасно то је да су се спремили за дефанзивну борбу и да су препустили Украјинцима да морају да изврше контра напад, Украјини са војском која је доста проређена, и којој би ово највероватније био последњи покушај да изврше икакву офанзивну операцију.
Не треба имати ни мало сумње да ће ускоро доћи до великог сукоба који ће бити и нај вероватније у врло скоро време.