Америчка војска тек што је распоредила ракетни систем Typhon на Филипинима, већ је препознала ограничења платформе и трага за решењем. Систем сувише гломазан и тром. Вероватно се прати успех и способност руских ракета.
Нови систем, намењен лансирању ракетa SM-6 и крстарећих Tomahawk, показује импресивне способности, али се испоставља превелик за поље боја. Typhon, тек што је распоређен на Филипинима, уз план најскоријег постављања у Немачкој, ће морати да претрпи модификацију.Typhon користи вертикални начин лансирања који чини целу платформу веома дугачком и тешком за маневрисање. Према речима команданта Америчке армије у Пацифичком региону, величина система представља значајан недостатак у условима реалних борбених дејстава.
Амерички стручњаци наглашавају да је Typhon ефективан као концепт, али да је његова примена у сложеним офанзивним (што често заборавља да се напомене) и одбрамбеним сценаријима ограничена. Систем мора да комбинује могућности за оба типа ракета, што додатно повећава габарите платформе и смањује мобилност. Када се погледа рад руских ракета и њихов домет и брзина, стационарни Typhon постаје рањив.
Челници пројекта сада развијају јединствен мобилни лансер (CAML) као модуларну алтернативу. CAML ће постојати у две верзије: средња (Medium) на бази средњетонaжног возила за ракете MLRS и AIM-9X, и тешка (Heavy) на шасији класе M1075 за лансирање Tomahawk и PAC-3 MSE.
Главна идеја је створити једну платформу која ће омогућити независно кретање, аутономни повратак на позицију гађања и флексибилну конфигурацију муниције. Стручњаци указују да ће овај систем омогућити примену у односу 2/3 одбрамбених и 1/3 офанзивних ракета, или обрнуто, без губитка оперативне самосталности.
Први прототипови CAML-а очекују се за 18 месеци, користећи већ постојеће компоненте система, што ће скратити време развоја и обезбедити брзу примену на бојном пољу. Ово решење показује да Сједињене Државе помно прате своје ривале и према њима адаптирају своје системе.