Američka vojska tek što je rasporedila raketni sistem Typhon na Filipinima, već je prepoznala ograničenja platforme i traga za rešenjem. Sistem suviše glomazan i trom. Verovatno se prati uspeh i sposobnost ruskih raketa.
Novi sistem, namenjen lansiranju raketa SM-6 i krstarećih Tomahawk, pokazuje impresivne sposobnosti, ali se ispostavlja prevelik za polje boja. Typhon, tek što je raspoređen na Filipinima, uz plan najskorijeg postavljanja u Nemačkoj, će morati da pretrpi modifikaciju.
Typhon koristi vertikalni način lansiranja koji čini celu platformu veoma dugačkom i teškom za manevrisanje. Prema rečima komandanta Američke armije u Pacifičkom regionu, veličina sistema predstavlja značajan nedostatak u uslovima realnih borbenih dejstava.
Američki stručnjaci naglašavaju da je Typhon efektivan kao koncept, ali da je njegova primena u složenim ofanzivnim (što često zaboravlja da se napomene) i odbrambenim scenarijima ograničena. Sistem mora da kombinuje mogućnosti za oba tipa raketa, što dodatno povećava gabarite platforme i smanjuje mobilnost. Kada se pogleda rad ruskih raketa i njihov domet i brzina, stacionarni Typhon postaje ranjiv.
Čelnici projekta sada razvijaju jedinstven mobilni lanser (CAML) kao modularnu alternativu. CAML će postojati u dve verzije: srednja (Medium) na bazi srednjetonažnog vozila za rakete MLRS i AIM-9X, i teška (Heavy) na šasiji klase M1075 za lansiranje Tomahawk i PAC-3 MSE.
Glavna ideja je stvoriti jednu platformu koja će omogućiti nezavisno kretanje, autonomni povratak na poziciju gađanja i fleksibilnu konfiguraciju municije. Stručnjaci ukazuju da će ovaj sistem omogućiti primenu u odnosu 2/3 odbrambenih i 1/3 ofanzivnih raketa, ili obrnuto, bez gubitka operativne samostalnosti.
Prvi prototipovi CAML-a očekuju se za 18 meseci, koristeći već postojeće komponente sistema, što će skratiti vreme razvoja i obezbediti brzu primenu na bojnom polju. Ovo rešenje pokazuje da Sjedinjene Države pomno prate svoje rivale i prema njima adaptiraju svoje sisteme.