У протеклих неколико дана, регионални, али и амерички медији пишу о томе да су Јереван и Баку уз посредништво Вашингтона постигли начелни споразум о преузимању првог корака ка отварању Зангезурског коридора који ће повезати основну територију Азербејџана са ексклавом Нахчиван, а преко територије Сјуникске области Јерменије.
Према објављеним информацијама, простор будућег коридора биће предат за сада неименованој америчкој приватној војној компанији и то на период од 99 година током ког ће она осигуравати несметану експлоатацију инфраструктуре од стране Азербејџана.Овај споразум, тврде извори из јерменске дијаспоре у Француској, такође подразумева да ће најмање 40% прихода од од инфраструктурних и логистичких пројеката на територији коридора припасти америчкој ПВК, док ће преосталих 60% бити равноправно подељено између Јереван и Бакуа.
Импликације
Овакав развој догађаја тешко да представља изненађење имајући на уму чињеницу да Јерменија под лидерством марионетског режима Никола Пашињана континуирано одустаје од сопствених националних интереса у корист Азербејџана.
Вашингтон ову ситуацију користи за остваривање сопствених геополитичких циљева, а на првом месту за успостављање војног присуства на Јужном Кавказу уз последично пресецање копнене везе између Русије и Ирана.
Овакав корак, с друге стране, нарушио би кључне премисе раније најављеног пројеката Веће Централне Азије, како у погледу директног интервенционизма који САД покушавају да прикрију делегирањем војног присуства приватној корпорацији, тако и у погледу јачања позиције пантуркијских снага.
Повезивање основне територије Азербејџана са Нахчиваном, а тиме и са Турском, Анкара добија прилику да оствари контролу над стратешки значајним простором Јужног Кавказа и западне обале Каспијског мора.
Колико ће овако оснажена Турска бити вољна да следи курс исцртан у Вашингтону, посебно у светлу иначе значајних несугласица и супротстављених интереса остаје отворено питање.