Амерички председник Доналд Трамп могао би да захтева искључење Финске и Шведске из НАТО-а како би унапредио односе Вашингтона са Москвом, изјавио је Јуси Ласила, аналитичар Финског института за спољне послове.
Јуси Ласила је истакао да би Трампова склоност ка руској тачки гледишта могла достићи невиђене размере, што би представљало значајан преокрет у америчкој спољној политици. У том случају, он би можда био спреман да искључи Финску и Шведску из НАТО-а. Овакав потез, ако би се догодио, изазвао би велике контроверзе и утицао на безбедносну архитектуру Европе. Искључење ових земаља из НАТО-а могло би да изазове негативне реакције међу савезницима. Искључење се види као опција у случају да се Трамп договори са Русијом да изнова дефинише безбедносни кључ Европе.
Ласила је упозорио да би таква Трампова одлука могла да ослаби позицију НАТО-а и ојача утицај Русије у региону. Овај сценарио, иако тренутно хипотетички, отвара питања о будућности трансатлантских односа и улоге САД у глобалној безбедносној политици. Нарочито у контексту геополитичких односа на Арктику. За јако кратко време су и једна и друга земља интегрисане у Алијансу. Овај процес су убрзале честе војне вежбе. Руку на срце, Финска и Шведска ни пре званичног ступања у савез нису одбијале учешће у вежбама НАТО.Неке анализе иду толико далеко у процени да би Русија у овом процесу захтевала брисање НАТО чланства млађа од 1997. године. Ово је готово немогуће, нарочито ако се узме у обзир приступање једног од најважнијих америчких партнера, у првом реду Пољске. На Балкану би то значило крај чланства за све земље које окружују Србију, изузев БиХ, међу којима су, на пример, Албанија и Хрватска. Овај сценарио је нереалан.