Судан је понудио Русији могућност успостављања своје поморске базе у Африци, што би омогућило присуство Москве у стратегијски важном Порт Судану на Црвеном мору, или у другој локацији, са смештајем за 300 особља и до четири ратна брода, укључујући нуклеарне. Заузврат, Судан би добио приступ руској војној опреми, укључујући противваздушне системе и друго наоружање по повлашћеним условима. Ова понуда долази у време када Суданска војска наставља борбу против побуњеничке милиције RSF, а руска подршка у региону већ је видљива кроз ранија ангажовања у Сахелу, што Москви отвара нове могућности у Африци након повлачења махом француских снага.
Суданска влада понудила је Русији успостављање руске поморске базе, на обали Црвеног мора у Порт Судану или на алтернативној локацији, у замену за испоруку оружја и противваздушних система. Према наводима суданских званичника, договор би омогућио размештање до 300 руских војних лица и пристајање до четири ратна брода, укључујући и нуклеарне. Посао није само строго војне природе, јер би Москва заузврат добила и повољне рударске концесије у Судану.Понуда долази у тренутку када Суданом бесни грађански рат, у ком се армија и паравојна група RSF боре за контролу уз подршку различитих спољних играча – од УАЕ, који помаже RSF, до Египта и Турске, који подржавају владу. У таквом сложеном окружењу Москва види прилику да прошири своје присуство: база на Црвеном мору и шири приступ ресурсима савршено се уклапају у нову стратегију Русије у Африци, нарочито након повлачења Француза из Сахела и растуће активности руских структура у Малију, Нигеру, Буркини Фасо и Централноафричкој Републици. За Кремљ, Судан представља потенцијални нови стуб у ширем афричком ангажману који би комбиновaо војно упориште, ресурсе и политички утицај.
У таквом расплету, Африка се све јасније профилише као једно од главних геополитичких попришта 21. века, где се интереси великих сила сударају кроз ресурсе, базе, безбедносне аранжмане и подршку локалним актерима. Русија настоји да искористи тренутак у ком се западно присуство, посебно француско, повлачи из Сахела, остављајући вакуум који Москва попуњава. Потенцијална база у Судану била би природни наставак тог ширег процеса – омогућила би Русији излаз на један од најважнијих светских морских праваца, ојачала би њен утицај у Источној Африци и учврстила растући блок држава које у Москви виде алтернативу западној доминацији. За Кремљ, ово није само још један тактички посао, већ део стратегије позиционирања на континенту који постаје све значајнији у глобалној расподели моћи.