Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da ruski lovac Suhoj Su-27 u utorak 23. maja 2023. godine presreo dva strateška bombarder B-1B američkog ratnog vazduhoplovstva kako se približavaju vazdušnom prostoru Ruske Federacije iznad zone Baltičkog mora zbog čega je preduzeta mera presretanja saopštio je Centar za kontrolu nacionalne odbrane.
Kako je navedeno osmatrački radari uočili su dva cilja kako se približavaju granici koju kontroliše Ruska Federacija zbog čega je data uzbuna i upućen lovac Su-27 da krene u presretanje ciljevima u vazduhu koji se približavaju ruskoj teritoriji.Kako se navodi u pitanju je bio lovac Su-27 koji pripada Baltičkoj floti. Pilot lovca Su-27 identifikovao je da su u pitanju dva strateška bombardera B-1B američkog ratnog vazduhoplovstva.
Američki bombarderi su se blizu granica Rusije iznad Baltika okrenuli i vratili nazad, dok se ruski lovac vratio posle otklaljanja pretnje na matični aerodrom.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije navodi da je let lovca izveden u skladu sa međunarodnim pravilima za korištenje vazdušnog prostora.
Poslednji sličan incident nad Baltikom dogodio se 12. marta 2023 godine naime to je bio demonstracioni let strateškog bombardera B-52H iz baze Rota u Španiji serijskog broja 60-0026 pozivnog znaka NOBLE 61 uz samu granicu sa Rusijom nekih 200 km od Sankt Peterburga i 20 km od Ruske granice što je prvi takav let od okončanja Hladnog rata i izbijanja ukrajinske krize.
Naime, strateški bombarder B-52H sitgao je u Poljsku gde je od dolaska u vazdušni prostor te zemlje dobio pratnju lovačkih aviona F-16 Blok 52 i počeo let preko Baltičkog mora, preleteo blizu švedskog ostrva Gotland da bi onda, preko Finskog Zaliva skrenuo nekih 200 km od Sankt Peterburga, da bi zatim leteo uz granicu tri baltičke zemlje Estonije, Letonije i Litvanije, vratio se u Poljsku i leteo još uz granicu ruske eksklave Kalinjingrad na odaljenosti nekih 20 km od nje. Idntičan let načinjen je i nad tri baltičke zemlje, da bi posle te misije letelica preko Baltika usmerila duž Danske obale prema Švedskoj, gde se letelica okrenula i delom istog puta vratila i preko Danske odletela do Velike Britanije, a onda se posle 11 sati angažovanja vratila u bazu Morona u Španiji, gde su od nedavno razmeštena dva bombardera.
Na putu iznad Baltika bombarder su osim poljskih F-16 Blok 52 pratili i mornarički patrolni avioni P-8 Posejdon i avio-tanker KC-135R
Strateški bombarder je bio nenaoružan i naravno o ovom letu bili su obavešteni i Rusi, koji su na svojim osmatračkim radarima dugog dometa pratili let letelice, s obzirom da su ovi strateški bombarderi nosači nukelarnog naoružanja i da nose krstareće rakete koje mogu imati i nukelarnu bojevu glavu uprkos supenzijama međunarodnih sporazuma SAD i Rusije let je uredno najavljen.
Međutim, ruski mediji naveli su da je bombarder izvršio simulaciju napada krstarećim raketama na Sakt Peterburg, jer se usmerio prema gradu, posle čega je skrenuo sa postojeće ruta iznad Finskog zaliva i nastavio let prema trima baltičkim državama. Ovu informaciju naveli su i pojedni zapadni vojni analitičari da je B-52H simulirao napad krstarećim raketama.
Inače Rusija je 28. februara ove godine baš u zoni oko Sankt Peterburga zatvorila bila vazdušni prostor u radijusu od 200 km oko samog grada i izvela vojnu vežbu reakcije PVO gde su korišteni borbeni avioni MiG-31 BM i Su-35 poleteli. Prva vest bila je da se u toj zoni pojavio nepoznati dron, ali je Ministarstvo odbrane navelo da je bila održava vojna vežba rekacije PVO.
Autor ovog teksta krajm januara 2023. napisao je u okviru teme postavljanja PVO sistema na zgrade od strateške važnosti u Moskvi, da osim prevnecije od mogućeg napada modifikovanim strateškim bespilotnim letelicama TU-141 Striž, kao i bespilotnim letelicama dugog dometa, da je Moskva u ozbir uzela još jednu opciju, a koja se tiče potencijalnog sukoba sa NATO alijansom.
Fokus Moskve je navodno Baltičko i Barencovo more, odakle bi američke napadne nuklearne podmornice mogle da lansiraju krstareće rakete u slučaju napada. Osim sa podmornica, krstareće rakete mogli bi i da lansiraju i strateški bombarderi poput B-52 prema Moskvi i Sankt Peterbrugu, za šta bi se koristili ovi PVO sistemi za obaranje krstarećih projektila ALCAM AGM-86.
Inače oko Moskve je raspoređen i raketni štit koji štiti rusku prestonicu od napada interkontinentalnih balističkih raketa. Taj štit sastavljen od radara dugog dometa i raketa presretača kružno je postavljen po obodu Podmoskovlja od linije Solnečenogorsk-Serpuhov, Sergijev Posad, Klin, Nudolj, Naro-Forminsk. od radara Don 2N, Dunai 3M raketnih sistema A-135 Amur i A-235.