Други мандат Доналда Трампа до сада је обележен значајним бројем начелно контроверзних одлука и, бар судећи по писању медија, заокрета у приступу кључним глобалном питањима — овакве оцене, међутим, тешко да су објективне јер пре свега служе одржавању наратива о Трампу као антисистемском политичару.
Ово се може рећи и за недавно саопштење Метјуа Витакера, представника САД при НАТО који је поручио да Европа у овом тренутку није способна да обезбеди Кијеву оружје у количини и квалитету неопходном за наставак борбених дејстава.Због тога, Вашингтон је објавио нову иницијативу према којој ће САД задржати улогу главног добављача војне технике за Украјину, али ће сама набавка бити 100% финансирана од стране Европске уније.
Реакције у Европи
Ни мало не изненађује да су амерички званичници објавили о покретању ове иницијативе без консултација са савезницима који су остали изненађени када су из медија сазнали о сопственој укључености — само што и ово изненађење остаје упитно имајући у виду чињеницу да је нацрт ове иницијативе први пут објављен још почетком јуна.
Притом, неколико држава чланица ЕУ до сада је већ потврдило да неће учествовати у предложеној иницијативи — Мађарска због својих претензија на неутралност, Италија због проблема са буџетом, Чешка јер сматра да већ чини довољно својом артиљеријском иницијативом и Француска која не жели да Европа финансира амерички војно-индустријски комплекс.
Стварни узрок скепсе европских чланица НАТО јесте чињеница да ова иницијатива предвиђа издатке из националних буџета, а не из заједничких фондова ЕУ као што је то до сада био случај — како се показало, употреба средстава Уније далеко је мање осетљиво питање у односу на жртвовање сопственог буџета у корист Кијева.
Импликације
Док се у медијима овај развој догађаја доводи у везу са наводном променом позиције Доналда Трампа изазваној, према његовим речима, разочарењем у преговорни процес и руског председника Владимира Путина, доступне информације указују на то да се ради просто о механизму наставка сукоба уз истовремено осигуравање континуираних инвестиција у амерички војно-индустријски комплекс.
Рат се наставља, истим темпом као и до сада, а будући да ефикасна алтернатива америчком наоружању просто не постоји, Вашингтон ће своју неминовну укљученост просто учинити профитабилнијом, и то по већ устаљеној схеми — сви приходи од предаје застарелог наоружања Кијеву биће преусмерени на попуњавање америчких арсенала техником далеко новијег обрасца.
На тај начин, земље ЕУ ће се наћи не само у улози финансијера Кијева, већ и спонзора америчког војно-техничког ресета — и све то у име рата који Европа не може нити да добије, нити да оконча.