defensa.com, Priredio: Danko Borojević
Pre nekoliko dana Daily Digest je otvorio priču s ovim naslovom u kojoj je, iznenađujuće, oslikao sumornu sliku za predsednika Ukrajine. Kažemo „iznenađujuće“ zato što je ovaj medij jedan od onih koji, sa najistaknutijom vernošću i fantastičnim trijumfalizmom, daju povlašćeni tretman uspesima i neuspesima Kijeva (uveličavajući neke, a negirajući druge).
Članak se nastavlja ovako: „Volodimir Zelenski prolazi kroz jedan od svojih najgorih trenutaka. Njegova međunarodna podrška slabi, ali simptomi istrošenosti i dosade takođe počinju da se registruju u njegovoj zemlji. Posle ovog, pokušaćemo da sumiramo prepreke koje se pojavljuju na sve težem putovanju Zelenskog (prepreke koje su oduvek postojale i koje u ovom trenutku izgleda nemoguće prikriti ili sakriti).” Fokusiraćemo se na tri pitanja: bojno polje; međunarodna situacija i unutrašnja situacija.
© Міністерство оборони УкраїниBOJNO POLJE
Da se ponovi ono što je već rečeno u prethodnim prilozima: osim malo verovatnog kolapsa jednog od kandidata, situacija na bojnom polju će se malo promeniti i mali pomaci koji se mogu desiti biće po veoma visokim cenama.
Razlog, već naveden u članku koji je defensa pre nekoliko meseci objavila sa sledećim naslovom „Kontraofanziva 2023. osuđena na neuspeh: drugi fokus Džona Miršajmera: „Postoji ključni faktor koji ne može i ne sme da prođe nezapaženo, čak ni uoči razvoja operacija ili budućih mirovnih pregovora. Trenutno se područja pod kontrolom odgovarajućih armija poklapaju, uz izvesne rezerve i kvalifikacije, sa regionima u kojima je stanovništvo slično, što umnogome olakšava njihovu kontrolu i odbranu”.
Treba priznati da su ukrajinske snage pokrenule kontraofanzivu sa velikom hrabrošću i većom tvrdoglavošću (možda i previše). Ali realnost je da danas oni kontrolišu manje zemlje nego što su imali pre leta i da su gubici bili ogromni.
Kijevske trupe su počele da napadnu na Zaporiškom sektoru gde su, posle veoma teških borbi i po cenu strašnih gubitaka, uspele da povrate nekoliko mršavih kvadratnih kilometara (koji su prodati kao veliki trijumf i uvod u skoru pobedu); Realnost je bila da ruske linije nisu slomljene i da je napredovanje stalo. Kijev je ponovo pokušao u Bahmutu sa obnovljenim naporima, ali sa identičnim rezultatima: smešni napredak uz previsoku cenu (štampa je još jednom objavila povoljnu i nadmoćnu pobedu).
© Міністерство оборони УкраїниKonačno, odlučeno je da se utroše i čamci u smeloj amfibijskoj operaciji preko Dnjepra, opet nešto slično, ukrajinski marinci su zauzeli neke mostobrane na levoj obali rečnog toka ali bez realnih mogućnosti proširenja ili dugoročnog održavanja.
U trenetku pisanja ovog teksta, ukrajinske snage su kontrllisale, kako se navodi, manje prostora nego pre leta. Mala oblast osvojena u Zaporožju jedva pruža otpor, a trupe Kremlja nastupaju sa ciljem da ponovo zauzmu Verbovoje i Rabotino (dva grada zauzeta u kontraofanzivi). U Bahmutu su stvari još gore, na južnom krilu Rusi vraćaju izgubljen teren u Kliščijevci, Andrijevki i Kurdimovki; Na severu bi napredovanje moglo ugroziti strateške položaje Časiv Jara (otvaranje rute prodora prema Slavjansku i Kramatorsku).
© Міністерство оборони УкраїниNi na Dnjepru se izgledi ne popravljaju, linija dotura zaliha (municije i potrepština) i vojnika (pojačanja i evakuacije) malim čamcima podleže stalnom nadzoru i delovanju dronova i artiljerije; U stvari, mostobran Krinki (gde su uloženi najveći napori) može se, osim čuda, smatrati izgubljenim.
Ali ruske snage su takođe preuzele inicijativu u drugim oblastima kao što su Kupijansk ili Donjeck. U Kupijansku, na severu, izgleda da je svrha pre svega da se snage odvuku sa drugih sektora. U Donjecku, glavnom gradu istoimene oblasti, situacija je složenija; Na zapadu su Rusi zauzeli Marinku, a na istoku manevrišu – ne bez velikih poteškoća – da opkole tvrđavu Avdijevku čija je sudbina, osim iznenađenja, bačena.
MEĐUNARODNA SITUACIJA
Neuspesi na bojnom polju, pojava drugih izvora sukoba (naročito na Bliskom istoku popsle terorističkog upada Hamasa u Izrael) i dosada određenih sektora zapadnog društva doveli su do toga da ukrajinska stvar gubi „zamah“. Sjedinjene Države, na pragu izbora i sa podelom mišljenja (demokrate protiv republikanaca), izgleda da neće nastaviti da šalju vojnu pomoć u velikim razmerama u kojima su to činile.
© Міністерство оборони УкраїниSlični rezovi se dešavaju i u Evropi, a jedinstvo unutar EU, koje nikada nije bilo totalno, svakim danom je sve manje. U nedavnom istraživanju, takozvani Evrobarometar je postavio pitanje da li Ukrajina treba da nastavi sa sveobuhvatnim ratom dok ne povrati svu teritoriju ili treba da se opredeli za kompromis mira u zamenu za teritorije. U samo četiri zemlje EU javno mnjenje se opredelilo za prvu opciju.
Britanska vlada, uprkos lošim izgledima i više nego opravdanim sumnjama, nastavlja da izražava spremnost da ne napusti Zelenskog koji, prema nekim mišljenjima, jeste i ostaje na funkciji milošću Londona. Ujedinjeno Kraljevstvo je verovatno zapadna zemlja koja je imala i ima najviše veze sa sukobom i koja je, pored toga, izgleda odlučna da svoje učešće dovede do krajnjih posledica.
Pre samo nekoliko dana, britanski list „The Telegraph” objavio je informaciju u kojoj su naslovi objavili: „Velika Britanija će pojačati pomorsku podršku Ukrajini kako bi Kijev mogao da produži borbu. Inicijativa je deo desetogodišnjeg bezbednosnog pakta koji će biti potpisan u narednim nedeljama“.
Po svemu sudeći, Mornarica Njegovog Veličanstva ne odustaje od svojih istorijski frustriranih težnji u Crnom moru i čini se da će se britanski ratni brodovi ponovo vratiti u tako nemirne vode.
Najveća opasnost je to što je to zemlja Atlantskog saveza i direktna konfrontacija ruskih i britanskih brodova mogla bi da izazove – preko člana 5 Vašingtonskog ugovora – eskalaciju nepredvidivog obima (ne bi bio prvi put da se pomorski incident čini casus belli u sukobu velikih razmera). Rizik – ponekad nenameren, ponekad nameran – nije trivijalna stvar.
UNUTRAŠNJA SITUACIJA
Loši rezultati rata, turbulentna međunarodna situacija i dve godine rata ozbiljno su narušili koheziju ukrajinskog društva, koje, kao i evropsko društvo, gaji ozbiljne sumnje u korist nastavka rata dok se ne završi svaki dan. Najutopijskiji poraz Moskve.
Rastuće nezadovoljstvo stanovništva i sukobi Zelenskog sa relevantnim ličnostima kako iz političkog života (kao što je harizmatični gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko), tako i iz vojne strukture (kao što je sam načelnik Oružanih snaga, general Valerij Zalužni) ne Oni ne predstavljaju nikakvu tajnu.
© Міністерство оборони УкраїниGlavno i najkontroverznije pitanje je mobilizacija koja predstavlja pravu Ahilovu petu Ukrajine. U kontekstu enormnog porasta broja žrtava i sveopšte krize u regrutaciji dobrovoljaca (domaćih ili stranih), šef ukrajinske obavještajne službe Kirilo Budanov je 17. decembra priznao je da za nastavak rata potrebno oko milion vojnika i naveo da „bez mobilizacije, regrutacija ne bi mogla da zadovolji te potrebe“.
Sve do ovog leta procenjivalo se – barem na Zapadu – da su ruski gubici veći od ukrajinskih; Međutim, uz tešku i upornu kontraofanzivu, stanje je, barem, bilo uravnoteženo. U kadrovskom delu, najpouzdaniji proračuni ukazuju na između 300.000 i 400.000 žrtava (poginulih, teško ranjenih i nestalih) na obe strane. Zamena tako velikog broja boraca nije laka. Ukrajinski dobrovoljci su već na frontu – neki godinama – a stranci su takođe prestali da se prijavljuju.
Takozvana Međunarodna legija, koja je u početku imala izvesnu privlačnost, sada je u zastoju, prinuđena da do krajnosti relaksira uslove za ulazak (granice starosti su produžene između 18 i 60 godina i zahtevi kao što su prethodno iskustvo ili znanje (ukrajinskog ili engleskog jezika).
Čak i tako, ne izgleda da će regrutacija stranaca preokrenuti svoj opadajući trend. Iz svih ovih razloga, šef ukrajinskih oružanih snaga je svom predsedniku preneo da je u nedostatku dobrovoljaca neophodno mobilisati 500.000 vojnika ako se vojna kampanja nastavi. Sve to u okviru u kojem veliki deo za mobilizaciju podesnog ljudstva pokušava da izbegne ulazak u rat svim sredstvima – legalnim ili ne – koji su im na raspolaganju.
Problem nije samo u kvantitetu, već, uz svr poštovanje prema mobilisanim pripadnicima, i u kvalitetu. Premladi i prestari ljudi, bez obuke i bez iskustva, sa malo morala i bez uverenja da ostave svoje živote na frontu, pozivaju se u redove ukrajinske vojske. Sve ovo dovodi do veoma značajnog porasta dezerterstva i predaja u jedinicama koje, s vremena na vreme, počinju da pokazuju malo borbenosti.
© Міністерство оборони УкраїниRadi veće jasnoće i nedvosmislenog dokaza da je situacija prilično loša, poslednjih dana je dekretovana i mobilizacija žena, iako je pojašnjeno da se one neće slati u rovove na prvoj liniji fronta. U svakom slučaju, bile na frontu ili pozadi, prisilna mobilizacija žena je veoma loš znak.
© Міністерство оборони УкраїниS obzirom na ono što smo videli, čini se da naslov „Daily Digest” nije bezveze i da se Zelenski zaista nalazi pred najmračnijim časom. Slika i ocena nekada hvaljenog i nedodirljivog ukrajinskog predsednika nastavlja da gubi cele brojeve i neki, unutar i van Ukrajine, počinju da ga doživljavaju kao egomanskog i mesijanskog autokratu koji je izgubio pojam o realnosti.
Što bi rekli iz španske defensa ne želeći da budu „ptice zloslutnice“, ali, uz trenutnu inerciju i izuzimajući neočekivani obrt zapleta, priča o glumcu koji je postao predsednik, a zatim postao heroj, mogla bi da ima loš kraj.
Neka mobilišu žene. Da ima ruska vojska zanimaciju kad ih zarobe.