Иако и даље без јасно дефинисаних граница, са активним унутрашњим сукобима, терористичким претњама и постепеним повлачењем америчких снага, Сирија улази у фазу великог инвестиционог замаха.
Уз подршку страних партнера, нарочито из региона Персијског залива и Европе, у току је лансирање капиталних пројеката у Сирији, у вредности од више десетина милијарди долара. Током свечаности у Дамаску, на којој је присуствовао привремени председник Ахмад ал-Шараа, потписано је 12 инвестиционих споразума у укупној вредности од 14 милијарди долара. Кључни пројекти обухватају модернизацију међународног аеродрома у Дамаску вредну 4 милијарде долара, коју ће извести катарска компанија, као и изградњу метро система у главном граду, у вредности од 2 милијарде долара, у сарадњи са Националном инвестиционом корпорацијом УАЕ.Поред транспортне инфраструктуре, у плану су и велики стамбени и урбани пројекти, попут изградње комплекса Damascus Towers, вредног 2 милијарде долара, у партнерству са италијанском компанијом.
Уз овај нови инвестициони талас, Сирија је у јулу већ потписала уговоре са Саудијском Арабијом вредне преко 6 милијарди долара, док је у мају најављен енергетски пројекат од 7 милијарди долара, у сарадњи са конзорцијумом катарских, турских и америчких компанија. Реч је о изградњи електране снаге 5.000 мегавата, која треба да стабилизује сиријску енергетску мрежу.
Упркос постконфликтној реалности и политичкој неизвесности, све више земаља и компанија гледа на Сирију као на будући логистички хаб Блиског истока, са потенцијалом за велике повратке на улагања у области инфраструктуре, транспорта, енергетике и грађевине. Уз готово безрезервно прихватање свих иностраних пројеката, можемо закључити да се управо из ових разлога и водио рат. Предходни режим очигледно није био спреман на овакав вид сарадње.