Принц Мохамад бин Салман престолонаследник Саудијске Арбије поново је изазвао буру на Блиском истоку. Таман што је са регионалним ривалом Ираном обновио дипломатске односе и колико толико нормализовао сарадњу, када је навео да његова краљевина жели ни мање ни више него атомску бомбу и да ће је добити ако Иран направи своју.
Бин Салман је ову реченицу изрекао у интервјуу за Фокс њуз, америчку телевизију.
“Уколико га они набаве, мораћемо и ми да га набавимо”, рекао је Бин Салман мислећи на атомску бомбу коју иран настоји да добије већ више од 20 година уз мање или више напора.
Принц Бин Салман сматра да је само тако могуће постићи равнотежу, али да то Краљевина Саудијска Арабија не би желела да се деси.
Амерички Wall Street Journal доноси сазнања да Израел има планове да заједно са вашингтонском администрацијом направи погон за обогаћивање уранијума у Саудијској Арабији али да то налази на подељена мишљења.
Иначе осим нафте Саудијска Арабија има своје залихе уранијума
Визија 2030
Саудијаска Арабија је иначе у оквиру свог плана развоја “Визија 2030” изразила жељу да почене експлоатација уранијума за потребе примене нукеларне енергије у цивилне сврхе, а онда вероватно и у војне, јер ретек су земље које би се одрекле нуекалрног наоружања у тренутним светским условима, какви сад владају.
Саудијска Арабија је имала план да 2011 да направи 16 нукеларних реактора за производњу електричне енергије. Иначе Саудијска Арабија никада није потписала “Споразум 123” који се противи обогаћивању уранијума.
Међутим, поставља се основно питање зашто би уопште Саудијска Арабија радила погоне за обогаћивање уранијума, кад може да добије готову атомску бомбу, ни мање ни више него од једине исламске државе и нуклеарне силе Пакистана.
Наравно бин Салман није рекао ништа ново о чему је говорио 2015, 2016, 2017, 2018 2021, па и сад 2023. Заправо Иран ту није толико битан колико је битно обезбедити овој пустињској краљевини статус нукеларне силе и равнотежу у Персијском заливу, ако Иран направи своју бомбу. Сваки пут ова идеја исплива на површину када се за њу сазна, а онда под обавезно у причу се укључи и Пакистан.
Истина за вољу Саудијска Арабија има и капацитете за пренос нуклеарне бојеве главе, пошто ова пустињска краљевина располаже и балиситчким ракетама Донг Фенг-3 (Источни ветар) кинеске производње домета 2.800 км које имају конвенционалну бојеву главу, а Кинези су у овој краљевини подигли и погон за производњу балистичких ракета.
Улога Пакистана?
Поставља се питање зашто би Саудијска Арабија морала да троши милијарде долара на свој нукеларни погон, инжињере, обогаћивање уранијума, кад може да добије готов производ и то од Пакистана. Пакистанци су иначе сунити, за разлику од Иранаца који су шиити. То старо ривалство које је поделило исламски свет и даље уноси немир, а Пакистан не би у том погледу пошто је сунитска држава не би имао никакву препреку да Ријаду уступи нуклеарну бомбу.
Оно што треба рећи у овој причи јесте и да је Саудијска Арабија дала била значајни новац 1990 тих Пакистану док је та држава развијала свој нуклеарни програм. Отуда постоји тврдња да две земље имају прећутни договор да се кад се за то укаже потреба Пакистан пребаци нукеларно оружје, што је много ефикасније и јефтиније од споственог развоја. Зато се Саудијска Арабија никада није одрекла кинеских балистичких ракета, које су иначе безвредне ако не носе нукеларну бојеву главу.
Оно што би требало додати у овој краткој причи о Саудијском сну о нуклеарној бомби јесте да је та краљевина приступила Споразуму о неширењу нуклеарног наоружања у октобру 1988.Оно што је интересантно јесте да су Саудијци никада нису лансирали ниједну своју балистичку ракету ДФ-3 иако је пустиња довољно широка и дугачка за оваква лансирања. Зашто ? То нико не уме да каже.
Нукеларни у сенци ракетног сна
Иначе Саудијска Арабија је дуго времена негирала постојање кинеских балистичких ракета ДФ-3, које је први и једни пут јавно приказала тек 2014.
Данас статус ових балистичких ракета је сасвим нејасан. Колики је степен исправности, одржавања и резервних делова. Претпоставља се да је са Кином приликом последњег Сиовог сусрета са саудијским краљем било речи и о томе.
Ове ракете у америчким обавештајним информацијама означене су као ЦХ-СС-2, али носе и ознаку ЦСС-8. У питању је једностепана балистичка ракета на течно гориво домета 2.500 км, са већом бојевом главом или 3.000 км ако носи лакшу. Ракета је тећине 64 тоне и дужине 24 метра. Бојева глава износи 500 кг. Претпоставка је да ова балистичка ракета има кружну грешку од 1.000 до 4.000 м, што указује да је класинчна бојева глава за ову ракету сасвим бесмислена. Отуда и тврдња о Саудијским амбициозним нукеларним плановима.
У питању је побољшана верзија ове кинеске ракете, коју су Кинези развили у периоду 1983-1984. Модификација се односила на домет, носивост и прецизност. Претпоставља се да су Кинези дали Саудијцима верзију ракете која не може да носи нукеларну бојеву главу, али о томе нема конкретних доказа. Саудијска Арабија упркос свом огромном богатству нема нуклеарно наоружање.
И сами Американци признају да је главни разлог куповине балистичких ракета Иран који од саудијске краљевине дели Персијски залив од 250 км широк, а често се спомињао и други ривал Израел, са којим краљевина од пењања на трон неформалног лидера краљевине принца бин Салмана доживољава препородо и ренсансу, а две државе никад боље односе у својој историји од формирања државе Израел нису имали.
Када се сазнало за постојање ових ракета Саудијци су наводно добили уверавање да за ове ракете никада неће користити ни нуклеарне, хемијске бојеве главе, али и бојеве главе за ношење биолошког оружја.
Оно што је интересантно Саудијци су приступили Споразуму о неширењу нуклеарног наоружања у октобру 1988. Оно што је интересантно јесте да су Саудијци никада нису лансирали ниједну ову ракету иако је пустиња довољно широка за оваква лансирања. Зашто ? То нико не уме да каже.
Амерички новинар Џеф Стајн још је 2014. у Њзвику навео да су Американци дали тад зелено светло Ријаду да од Кине купи балистичке ракете Донг Фенг 21, под условом да ракете буду модификоване и да не могу да носе нукеларну бојеву главу. Наводно је све обављено под патронатом стручњака ЦИА који су се уверили на модификација ракете у носу су такви да не могу да носе нукеларно оружје које би Саудијска Арабија могла да набави како од Пакистана, тако и од Кине.
Кина је с друге стране навела да се ради о обичним будалаштинама. Саудијска Арабија никада није признала да има ракете ДФ-21 које имају тежину 15 тона, домет 1.700 км и кружним одступањем од циља 300 м. Брзина ракете је око 10 маха. Додуше јесу 013 приказали макете које су личили на те ракете.
Ko god od arapa da bude u posedu atomskog oružja – Izrael je u problemu.