Princ Mohamad bin Salman prestolonaslednik Saudijske Arbije ponovo je izazvao buru na Bliskom istoku. Taman što je sa regionalnim rivalom Iranom obnovio diplomatske odnose i koliko toliko normalizovao saradnju, kada je naveo da njegova kraljevina želi ni manje ni više nego atomsku bombu i da će je dobiti ako Iran napravi svoju.
Bin Salman je ovu rečenicu izrekao u intervjuu za Foks njuz, američku televiziju.
„Ukoliko ga oni nabave, moraćemo i mi da ga nabavimo“, rekao je Bin Salman misleći na atomsku bombu koju iran nastoji da dobije već više od 20 godina uz manje ili više napora.
Princ Bin Salman smatra da je samo tako moguće postići ravnotežu, ali da to Kraljevina Saudijska Arabija ne bi želela da se desi.
Američki Wall Street Journal donosi saznanja da Izrael ima planove da zajedno sa vašingtonskom administracijom napravi pogon za obogaćivanje uranijuma u Saudijskoj Arabiji ali da to nalazi na podeljena mišljenja.
Inače osim nafte Saudijska Arabija ima svoje zalihe uranijuma
Vizija 2030
Saudijaska Arabija je inače u okviru svog plana razvoja „Vizija 2030“ izrazila želju da počene eksploatacija uranijuma za potrebe primene nukelarne energije u civilne svrhe, a onda verovatno i u vojne, jer retek su zemlje koje bi se odrekle nuekalrnog naoružanja u trenutnim svetskim uslovima, kakvi sad vladaju.
Saudijska Arabija je imala plan da 2011 da napravi 16 nukelarnih reaktora za proizvodnju električne energije. Inače Saudijska Arabija nikada nije potpisala „Sporazum 123“ koji se protivi obogaćivanju uranijuma.
Međutim, postavlja se osnovno pitanje zašto bi uopšte Saudijska Arabija radila pogone za obogaćivanje uranijuma, kad može da dobije gotovu atomsku bombu, ni manje ni više nego od jedine islamske države i nuklearne sile Pakistana.
Naravno bin Salman nije rekao ništa novo o čemu je govorio 2015, 2016, 2017, 2018 2021, pa i sad 2023. Zapravo Iran tu nije toliko bitan koliko je bitno obezbediti ovoj pustinjskoj kraljevini status nukelarne sile i ravnotežu u Persijskom zalivu, ako Iran napravi svoju bombu. Svaki put ova ideja ispliva na površinu kada se za nju sazna, a onda pod obavezno u priču se uključi i Pakistan.
Istina za volju Saudijska Arabija ima i kapacitete za prenos nuklearne bojeve glave, pošto ova pustinjska kraljevina raspolaže i balisitčkim raketama Dong Feng-3 (Istočni vetar) kineske proizvodnje dometa 2.800 km koje imaju konvencionalnu bojevu glavu, a Kinezi su u ovoj kraljevini podigli i pogon za proizvodnju balističkih raketa.
Uloga Pakistana?
Postavlja se pitanje zašto bi Saudijska Arabija morala da troši milijarde dolara na svoj nukelarni pogon, inžinjere, obogaćivanje uranijuma, kad može da dobije gotov proizvod i to od Pakistana. Pakistanci su inače suniti, za razliku od Iranaca koji su šiiti. To staro rivalstvo koje je podelilo islamski svet i dalje unosi nemir, a Pakistan ne bi u tom pogledu pošto je sunitska država ne bi imao nikakvu prepreku da Rijadu ustupi nuklearnu bombu.
Ono što treba reći u ovoj priči jeste i da je Saudijska Arabija dala bila značajni novac 1990 tih Pakistanu dok je ta država razvijala svoj nuklearni program. Otuda postoji tvrdnja da dve zemlje imaju prećutni dogovor da se kad se za to ukaže potreba Pakistan prebaci nukelarno oružje, što je mnogo efikasnije i jeftinije od spostvenog razvoja. Zato se Saudijska Arabija nikada nije odrekla kineskih balističkih raketa, koje su inače bezvredne ako ne nose nukelarnu bojevu glavu.
Ono što bi trebalo dodati u ovoj kratkoj priči o Saudijskom snu o nuklearnoj bombi jeste da je ta kraljevina pristupila Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja u oktobru 1988.
Ono što je interesantno jeste da su Saudijci nikada nisu lansirali nijednu svoju balističku raketu DF-3 iako je pustinja dovoljno široka i dugačka za ovakva lansiranja. Zašto ? To niko ne ume da kaže.
Nukelarni u senci raketnog sna
Inače Saudijska Arabija je dugo vremena negirala postojanje kineskih balističkih raketa DF-3, koje je prvi i jedni put javno prikazala tek 2014.
Danas status ovih balističkih raketa je sasvim nejasan. Koliki je stepen ispravnosti, održavanja i rezervnih delova. Pretpostavlja se da je sa Kinom prilikom poslednjeg Siovog susreta sa saudijskim kraljem bilo reči i o tome.
Ove rakete u američkim obaveštajnim informacijama označene su kao CH-SS-2, ali nose i oznaku CSS-8. U pitanju je jednostepana balistička raketa na tečno gorivo dometa 2.500 km, sa većom bojevom glavom ili 3.000 km ako nosi lakšu. Raketa je tećine 64 tone i dužine 24 metra. Bojeva glava iznosi 500 kg. Pretpostavka je da ova balistička raketa ima kružnu grešku od 1.000 do 4.000 m, što ukazuje da je klasinčna bojeva glava za ovu raketu sasvim besmislena. Otuda i tvrdnja o Saudijskim ambicioznim nukelarnim planovima.
U pitanju je poboljšana verzija ove kineske rakete, koju su Kinezi razvili u periodu 1983-1984. Modifikacija se odnosila na domet, nosivost i preciznost. Pretpostavlja se da su Kinezi dali Saudijcima verziju rakete koja ne može da nosi nukelarnu bojevu glavu, ali o tome nema konkretnih dokaza. Saudijska Arabija uprkos svom ogromnom bogatstvu nema nuklearno naoružanje.
I sami Amerikanci priznaju da je glavni razlog kupovine balističkih raketa Iran koji od saudijske kraljevine deli Persijski zaliv od 250 km širok, a često se spominjao i drugi rival Izrael, sa kojim kraljevina od penjanja na tron neformalnog lidera kraljevine princa bin Salmana doživoljava preporodo i rensansu, a dve države nikad bolje odnose u svojoj istoriji od formiranja države Izrael nisu imali.
Kada se saznalo za postojanje ovih raketa Saudijci su navodno dobili uveravanje da za ove rakete nikada neće koristiti ni nuklearne, hemijske bojeve glave, ali i bojeve glave za nošenje biološkog oružja.
Ono što je interesantno Saudijci su pristupili Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja u oktobru 1988. Ono što je interesantno jeste da su Saudijci nikada nisu lansirali nijednu ovu raketu iako je pustinja dovoljno široka za ovakva lansiranja. Zašto ? To niko ne ume da kaže.
Američki novinar Džef Stajn još je 2014. u NJzviku naveo da su Amerikanci dali tad zeleno svetlo Rijadu da od Kine kupi balističke rakete Dong Feng 21, pod uslovom da rakete budu modifikovane i da ne mogu da nose nukelarnu bojevu glavu. Navodno je sve obavljeno pod patronatom stručnjaka CIA koji su se uverili na modifikacija rakete u nosu su takvi da ne mogu da nose nukelarno oružje koje bi Saudijska Arabija mogla da nabavi kako od Pakistana, tako i od Kine.
Kina je s druge strane navela da se radi o običnim budalaštinama. Saudijska Arabija nikada nije priznala da ima rakete DF-21 koje imaju težinu 15 tona, domet 1.700 km i kružnim odstupanjem od cilja 300 m. Brzina rakete je oko 10 maha. Doduše jesu 013 prikazali makete koje su ličili na te rakete.
Ko god od arapa da bude u posedu atomskog oružja – Izrael je u problemu.