4 групе
На црној листи налазе се: Харакат ал-Нуџаба (ХАН), Ката’иб Сајид ал-Шухада (КСС), Харакат Ансар Алах ал-Авфија (ХААА), Катаиб ал-Имам Али (КИА)
Све четири групе, које су део проиранског савеза познатог као „Исламски отпор у Ираку“, већ су биле на списку Стејт департмента као „специјално означени глобални терористи“ (SDGT). Међутим, нови статус FTO-а доноси драстичније последице: потпуно замрзавање свих средстава под америчком јурисдикцијом, забрана било каквих трансакција за америчке држављане и предузећа и кривично гоњење за пружање материјалне подршке.
Државни секретар Марко Рубио образложио је одлуку нападима које су ове групе извеле на америчке циљеве. „Ове милиције су извршиле нападе на америчку амбасаду у Багдаду и базе са америчким и коалиционим снагама, обично користећи лажне називе или посредничке групе како би прикриле своје учешће,“ навео је Рубио. Посебно се истакла група ХААА, оптужена за умешаност у напад дроном на базу „Кула 22“ у Јордану у јануару 2024. године, у коме су погинула три американска војника.
Геополитичке импликације и изазови за Ирак
Овај потез има далекосежне геополитичке импликације које превазилазе непосредну безбедностну корист.
- Изазов за суверенитет Ирака: Означавање ових група директно сукобљава Вашингтон са Багдадом. Многе од ових милиција су формално интегрисане у државне структуре, пре свега у оружане снаге Ирака кроз званичне Народне мобилизационе снаге (ПМФ). Оваква акција САД ставља ирачку владу у незавидну позицију, присиљавајући је да бира између сарадње са окупацијом америчком војском или затварања очију на деловање паравојних формација које делују у њеној земљи и често поткопавају њен ауторитет. Може довести до даљег заоштравања односа двају земаља, а потенцијално и до захтева за повлачење америчких трупа из Ирака.
- Јачање иранског утицаја кроз споразуме: Ова акција долази у тренутку када Иран активно ради на учвршћивању свог утицаја кроз формалне канале. Споразум о безбедности потписан у августу између Техерана и Багдада, који предвиђа сарадњу у борби против тероризма и спречавање употребе територије једне земље за нападе на другу, може се сада протумачити и као инструмент за легитимизацију иранског присуства у Ираку. САД ће морати пажљиво да балансира како не би отуђиле ирачке партнере, али истовремено да спрече да тај споразум постане параван за иранско деловање.
- Дестабилизација регионалног баланса: Пооштравајући притисак на иранске проксије, Вашингтон ризикује да изазове ескалацију одмазде управо против преосталих америчких снага и интереса у Ираку и Сирији. Иран може одговорити наредивши својим савезницима да појачају нападе, што би довело до новог кола насиља у већ нестабилном региону.
- Стратешка порука савезницима и непријатељима: Овом одлуком САД јасно шаљу поруку не само Ирану, већ и глобалним актерима: администрација Трампа није спремна на компромис у погледу иранских активности. Такође, то је јасна подршка савезницима у региону, као што су Израел и земље Залива, да САД остају посвећене супротстављању Ирану.
Стручњаци упозоравају на сложеност ситуације
Аналитичари са Фондације за одбрану демократије (FDD) истичу да је овај корак „оправдан и одавно требало да буде предузет“. Међутим, они такође упозоравају на ризике. „Овај потез ризику да затегне односе између САД и Ирака. У сржи напетости лежи контроверзни закон Багдада о ПМФ-у, измењен како би се милиције укључиле у државни безбедносни апарат. Ово је корак који Вашингтон сматра опасном легитимизацијом утицаја Техерана,“ рекао је Џо Трузман, виши аналитичар FDD-а.
Ознаке су праћене и новим кругом економских санкција усмерених на међународне мреже за продају иранске нафте и криптовалута, чиме се затвара приступ финансијама не само овим групама, већ и Иранској револуционарној гарди (IRGC).